Spahović je započeo razgovor pitanjem o mogućnosti pomirenja u regionu bez praštanja i kajanja.
“Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Vukašin Milićević.
Diskusija se dotakla i odnosa između religije, hrišćanstva i nacionalizma. Milićević je pojasnio da se hrišćanstvo doktrinalno zalaže za prevazilaženje nacionalnih razlika u Isusu Hristu, dok istorijski, religija često ima korelaciju sa nacionalnim identitetom, pogotovo na Balkanu gde su, kaže, nacije nezamislive bez verskog aspekta.
Nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja
“Ako bih posmatrao stvari sa objektivne istorije religije, ja bih to posmatrao kao posebne religije, etno-religije. To su etno-religijski sistemi u kojima se diskurs te neke univerzalističke religije koristi da bi se opravdali krajnje partikularni pogledi na svet i krajnje partikularni interesi. I to imate svuda – to “Bog čuva Srbe”, “Bog i Hrvati”, to su sve neki izabrani narodi koji su nekakve kolektivne mesije”, poručuje Milićević.
Spahović je istakao i paradoksalne situacije gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, što je Milićević definisao kao maskiranje stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet.
Nekadašnji profesor Bogoslovije je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”.
“To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata, jeste spasavao neke ljude… Ali on je bio praktično i Hortijev intimus. On za to vreme, dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I sad imate kanonizaciju njega zajedno sa ljudima koji su postradali, to su stvari koje su veoma sporne”, ističe Milićević.
To su etno-religijski sistemi u kojima se diskurs te neke univerzalističke religije koristi da bi se opravdali krajnje partikularni pogledi na svet i krajnje partikularni interesi. I to imate svuda – to “Bog čuva Srbe”, “Bog i Hrvati”, to su sve neki izabrani narodi koji su nekakve kolektivne mesije
Spahović se osvrnuo i na podršku SPC ruskoj invaziji na Ukrajinu, postavljajući pitanje kako crkva to opravdava budući da i u Ukrajini postoje pravoslavni vernici.
“Oni to ilustruju tim nekim hrišćanskim imaginarijumom, uvode u priču jedan veoma opasan diskurs o kraju istorije. Da je sad neko apokaliptično vreme. Čak imate ekstreme poput Dugina koji govori o tome da je Rusija onaj katehon iz Otkrivenja Jovanovog koji sprečava antihrista, zadržava njegov dolazak, što je potpuno suludo. To je jedna apokaliptika politička koja kada se u priču uvede i atomsko naoružanje zadobija jedne stvarno demonske karakteristike. To je ono – ili će biti kako mi mislimo da treba da bude ili istorije neće biti. To je u stvari jedna pseudohrišćanska apokaliptika”, jasan je Milićević.
Autoviktimizacija je ključna osovina nacionalističke manipulacije narodom
Sagovornici su diskutovali i o ulozi crkve u kontekstu ratnih zločina i manipulacije istorijom gde je Spahović upitao da li je posao Crkve da se izjašnjava o Rezoluciji UN o Srebrenici.
“Kada bi odnos crkve prema problemu ratnih zločina bio dosledan, onda bismo mogli da zamislimo situaciju da tako nešto možda ima nekog smisla. Kada bi njihov odnos prema sopstvenom nasleđu bio dosledan onda bi njihova intervencija i pobudna protiv kanonizacije Stepinca bila sasvim opravdana. Ona je i ovako opravdana, ali bi ovako dobila jednu potpuno drugu težinu, jedno potpuno drugačije utemeljenje, a to nas vraća na priču o prihvatanju odgovornosti i pokajanju. Kada je u pitanju Rezolucija o Srebrenici i zašto se ove stvari ne pominju – zato što je jedna od ključnih osovina nacionalističke manipulacije narodom taj autoviktimizacijski diskurs. To je slika koja se može primeniti na celu bivšu Jugoslaviju, ali govoriću samo o SPC iako sve zajednice veoma slično postupaju. Vi imate jednu strašnu, sa moralne tačke gledišta, skandaloznu manipulaciju u vezi sa genocidom u Srebrenici. Imate situaciju da Crkva učestvuje u pokušaju jedne brutalne revizije onoga što se dogodilo, a što je poznato na osnovu hiljada stranica. Iako se deklarativno govori o tome da mi poštujemo tuđe žrtve, svim onim što radimo mi zapravo pokazujemo da ih ne poštujemo i da relativizujemo prirodu jezivog zločina koji se tamo dogodio. Niko ne govori o tome da je to jedna manipulacija brojevima koja nalikuje onome što rade hrvatski revizionisti kada su u pitanju srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, ali hajde da krenemo od svog dvorišta”, podvlači Milićević.
Iako se deklarativno govori o tome da mi poštujemo tuđe žrtve, svim onim što radimo mi zapravo pokazujemo da ih ne poštujemo i da relativizujemo prirodu jezivog zločina koji se dogodio u Srebrenici
On dodaje i da se tu, biblijski gledano, radilo o bratoubistvu.
“Taj revizionizam, pored toga što truje međuetničke odnose, ali ja to ne volim da kažem, jer to je praktično jedan isti narod – bez neke velikosrpske pretenzije – mi smo narodi koji smo nastali iz jednog etničkog supstrata… To je bilo bratoubistvo, i ono što je rađeno Srbima u NDH i ovo sada kroz šta su prošli Bošnjaci, to je taj prvi greh (Kain i Avelj). I svako ko želi sa tog hrišćanskog gledišta da govori o tome mora od toga da počne”, napominje.
Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć.
“To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.
Ovde se ne dopušta da rane zarastu da bi se mobilisali ljudi
Spahović je pokrenuo i pitanje odnosa Evrope prema pravoslavnim državama pozivajući se na uvreženo osećanje u Srbiji da nas “Zapad neće”. Međutim, Milićević je naglasio da je najveći problem što Balkan sam sebe ne prihvata onakvim kakav jeste.
“To je jedno od tih opštih mesta koje predstavljaju praznu parolu. Ako pravoslavlje identifikujemo sa Rusijom, to je jedna manipulacija. Mislim da je najveći problem što mi sebe nećemo onakve kakvi smo. Mi patimo od tog nekog kompleksa više vrednosti koji na kraju dovodi do toga da vi sebe apsolutno poništite. Ako posmatramo stvari na terenu i uporedimo to sa nekim istorijskim periodom, mi nemamo nikakve razloge da budemo jedna takva zemlja, nekog drugog ili trećeg reda. Definiši prvo državu – kad ti kažeš Srbija, na šta misliš? Šta je realno, šta te ne vodi u zločin i destrukciju za šta će tvoji potomci da snose posledice. Ovde se ne dopušta da rane zarastu. Kopaju se da bi se mobilisali ljudi, a njih je sve manje. Zemlja u fizičkom smislu propada jer više neće biti ko da je radi. To su stvari koje nemaju veze sa tamo nekakvom “zlom” Evropom nego sa time što smo mi dopustili sebi da se vratimo ne korak, već deset koraka unazad kada je u pitanju emancipacija, društveni progres”, kaže Milićević.
Ovde se ne dopušta da rane zarastu. Kopaju se da bi se mobilisali ljudi, a njih je sve manje. Zemlja u fizičkom smislu propada jer više neće biti ko da je radi. To su stvari koje nemaju veze sa tamo nekakvom “zlom” Evropom
On je za kraj razgovora govorio i o svom slučaju ostanka bez posla na Bogoslovskom fakultetu.
“Mislim da neću više predavati. Univerzitet je poništio odluku fakulteta, vratio je na prvostepeno odlučivanje. Meni je to na prvom mestu moralna satisfakcija jer su usvojeni argumenti koje sam naveo u žalbi. Sada je objavljen novi referat koji je ovog puta negativan. Ja ću uložiti prigovor istine radi i zbog onoga što smatram da je dobrobit te institucije koja ipak jeste moja alma mater. Ja mislim da je ovo što se radi – ne zato što sam ja u fokusu – veoma loše za tu instituciju koja je trebalo da proslavi stogodišnjicu na jedan drugačiji način, pogotovo nakon povratka u okvir Beogradskog univerziteta”, zaključuje Milićević.
Naredne četiri epizode Radar Foruma izazivačica će biti Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
*O čemu su još govorili Spahović i Milićević u dvanaestoj epizodi Radar Foruma pogledajte na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i svake subote od 18 sati na televiziji N1
