Nema sumnje da bi se Tamara Vučić dobro snašla na svečanosti otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, jer je francuski, uz engleski, jedan od stranih jezika koje govori. Tamo je, ipak, nije bilo u društvu supruga koji se, najčešće, na sličnim događajima, pojavljuje sam. Ovoga puta makar je jasno da je razlog njenog odsustva bio državni interes – a i bila je u Parizu krajem juna, kada je učestvovala u predstavljanju Srpske kuće, zvanično otvorene u vreme održavanja Olimpijade.
„Prva dama Srbije“ (navodnici nisu ironični, već su izraz činjenice da takva funkcija u Srbiji zakonski ne postoji) zvaničnom činu otvaranja OI ali i Srpske kuće u Gradu svetlosti nije ni mogla prisustvovati jer se nalazi u višednevnoj diplomatskoj poseti Africi, u društvu Nenada Popovića, ministra bez portfelja, zaduženog za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve u zemlji i inostranstvu. I opet je, kao u slučaju Pariza, neka vrsta prethodnice svom suprugu, koji je već najavio da će tokom jeseni boraviti u dvadesetodnevnoj poseti „crnom kontinentu“.
Titovim stopama
Biće da je nešto krupno u planu, čim najvažniji među nama planira da nas ostavi same tako dugo, što nikada nije radio. A nije baš ni uobičajeno, iako je Josip Broz Tito 1961. godine proveo čak 72 dana na turneji po osam zemalja Zapadne Afrike, čuvenim brodom „Galeb“, sa više od 1.500 članova posade i u pratnji dva razarača, jednog teretnog broda i nekoliko aviona. Bila je to, u spoljnopolitičkom smislu, zanimljiva godina, jer je tada održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, a tadašnji jugoslovenski predsednik pozicionirao se kao državnik svetskog formata.
Neobičan je još jedan detalj – tokom turneje „prve dame“ njeni domaćini nisu samo supruge tamošnjih vladara i humanitarni radnici, već i nosioci najvažnijih državnih funkcija u zemljama u kojim boravi. Nakon Egipta (gde je bio i supružnik Vučić sa velikom državnom delegacijom), Tamara Vučić i ministar Popović posetili su, inače, Kongo, Esvatini i Zimbabve.
Interes Srbije, osim da osigura da afričke zemlje neće priznati Kosovo, mogao bi biti vezan za odbrambenu industriju
Vuk Vuksanović
Živopisni su snimci sa dočeka supruge srpskog predsednika u raznim institucijama zemalja domaćina, ali intrigantnije od lokalnog kolorita, velikog bilborda sa njenim imenom i plesa u kome i sama učestvuje, deluje činjenica da je, recimo, bila gost predsednika Konga Feliksa Čisekedija, kome je, kako je navela na svojim društvenim mrežama, zahvalila na „izvanrednom gostoprimstvu i posebno na podršci našim interesima u međunarodnim organizacijama“. U Esvatiniju su joj, između ostalih, domaćini bili „njeno kraljevsko visočanstvo kraljica majka Ntfombi Tvfala i njegovo kraljevsko visočanstvo kralj Msvatije Treći“ a u Zimbabveu je, osim što se srela sa prvom damom te zemlje, prisustvovala i regionalnom forumu o gastronomiji, gde je brojne okupljene pozdravio predsednik Emerson Mnangagva.
Prema saopštenju koje je preneo Tanjug, liderima zemalja koje posećuje prenela je lično pismo predsednika Vučića, dok je ministar Popović radio na uspostavljanju bližih ekonomskih, trgovinskih i političkih veza. Nameće se pretpostavka da je cilj diplomatske „ofanzive“ po Africi neki oblik izražavanja zahvalnosti zemljama koje krajem maja nisu podržale usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ima li tu, ipak, još nečeg i kakva je uloga Tamare Vučić u spoljnoj politici?
Pozadina priče
U tumačenjima pozadine njene afričke turneje već su se pojavila neka koja govore o prevazilaženju uobičajene uloge supruge predsednika. Prema mišljenju Milovana Božinovića, bivšeg ambasadora Srbije, reč je o „dinastičkom sindromu koji je u puzajućem nastajanju“, pri čemu je „ona pogodnija nego sin ili brat“. Bivši ambasador Srećko Đukić za dnevnik Danas objašnjava da se uloga prve dame „isključivo vezuje za humanitarne, moguće kulturne misije“, da ta ličnost „nije prepoznata kao nosilac bilo kakvih državnih ovlašćenja“, ali i da se „srpska diplomatija ne jedanput za ovih dvanaest godina pokazala inovativnom, originalnom, pametnijom od svih ostalih, i od diplomatske istorije i prakse, u pokušaju da promeni točak svetske politike“. „Svaki takav pokušaj sudara se sa temeljima diplomatije“, rekao je Đukić.
Ima i onih koji misle da su u pozadini priče – ekonomski razlozi. Tako se Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose pita da li je turneja još jedan vidljiv signal da je došlo do zahlađenja u odnosima sa Rusijom, odnosno da smo neka tržišta izgubili, pa nam trebaju nova? Ona primećuje i da poseta podseća na model po kome je nedavno Olena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika, bila u Srbiji, zajedno sa ministrom spoljnih poslova te zemlje, što je, kaže, za naše uslove i praksu, neuobičajeno.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, kaže za Radar da bi interes Srbije, osim da osigura da te zemlje neće priznati Kosovo, mogao biti vezan za odbrambenu industriju. Potencijali su, objašnjava, veliki, jer postoji kompatibilnost vojske tih zemalja, zavisnih od Rusije, a ratovi koji se u tim oblastima vode nisu visokotehnološki. Nisu, naravno, isključeni ni drugi vidovi ekonomske saradnje na čijem uspostavljanju bi se moglo raditi, a Vuksanović vidi i mogućnost neke vrste cenkanja sa Zapadom (Srbija ima i druge partnere i ne valja je mnogo pritiskati), ali i poruku usmerenu ka domaćoj javnosti („vlade posle 5. oktobra su zatvarale ambasade i bile servilne prema Zapadu, a mi vodimo nezavisnu spoljnu politiku“). Tu je, takođe, i demografski faktor i već vidljiva potreba za sezonskom radnom snagom.
Nije daleko jesen, pa ćemo, verovatno, u Vučićevim direktnim TV uključenjima iz afričkih zemalja, osim uobičajenog komentarisanja ponašanja opozicije i stavova srpskih tviteraša, čuti nešto i o razvoju odnosa sa tim delom sveta i eventualnom uspostavljanju novog stuba spoljne politike. A gde će tada biti Tamara Vučić? Možda u nekoj novoj „prethodnici“ planiranim putevima svog supruga?
Ukrajinska veza
Da to ne bi trebalo da bude naročito iznenađenje pokazuje i priča o otopljavanju odnosa sa Ukrajinom: u maju je u Beogradu, na njen poziv, boravila supruga ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Olena, zajedno sa šefom diplomatije te zemlje Dmitrom Kulebom. Bila je to prva poseta nekog visokog ukrajinskog zvaničnika Srbiji od početka ruske invazije na tu zemlju februara 2022, a prilika je iskorišćena i za razgovor gostiju sa predsednikom Srbije. U domaćim medijima boravak gostiju iz Ukrajine nije zaslužio naročitu pažnju, dok je u zapadnim glasilima taj događaj često tumačen kao znak okretanja Srbije od ruskih prijatelja. Austrijski Kurir preneo je da su o poseti ukrajinskog dvojca izveštavali svi veći ruski mediji, kao i da je na portalu ruske državne novinske agencije RIA Novosti tekst o poseti Zelenske i Kulebe Beogradu bio među najčitanijim, te da su komentari čitalaca bili izrazito besni.
Imala je Tamara Vučić ulogu i u otopljavanju odnosa sa Ukrajinom – na njen poziv u maju je u Beogradu boravila Olena Zelenska, zajedno sa šefom diplomatije Ukrajine Kulebom
Moguće je, ipak, da je to bio deo standardnog Vučićevog balansiranja u kome je domaćoj javnosti namenjeno njegovo prorusko lice, dok se ka Zapadu šalju drugačiji signali, ali i konkretni potezi (priča o srpskom oružju u rukama ukrajinske vojske medijski je eksplodirala nakon te posete, početkom ovog meseca). Baš kao što je domaćoj javnosti namenjena slika patrijarhalnog predsednika, koji ženu ostavlja kod kuće dok obavlja važne državničke poslove, večno zabrinutog i nezainteresovanog za bilo kakve odlike savremenog sveta, uključujući razna „sokoćala“, dok se ka spolja, po potrebi, šalje „mekša“ i modernija varijanta, u kojoj Tamara Vučić ima odgovarajuću ulogu.
U konkretnom slučaju odnosa sa Ukrajinom, Vučić se pre dolaska Zelenske i Kulebe, tokom dve godine, sastao sa Volodimirom Zelenskim tri puta, uvek van Srbije i Ukrajine, na međunarodnim forumima u inostranstvu. Tamara Vučić je, s druge strane, prvi put u Kijevu boravila avgusta 2021, na samitu prvih dama i gospode (za šta je snimila i spot u kome je o vrlinama Srbije govorila sa karakterističnom ženskom frizurom istočnoevropskih Slovena, poznatom po pletenici na vrh glave). Dve godine kasnije, ponovo je bila u Kijevu na sličnom događaju, a na marginama skupa srela se i sa predsednikom Zelenskim.
Bez skandala
Na društvenim mrežama koje s pažnjom vodi od januara 2023, vidi se da je Tamara Vučić tokom aktivnosti „prve dame“ uvek nasmejana i deluje da s lakoćom komunicira sa raznim svojim domaćinima. Osim redovnih tračerskih kritika, često na račun odeće kojoj, očigledno, posvećuje veliku pažnju, nema izveštaja o gafovima i skandalima. U poređenju sa raznim Grčićima, Martinovićima, Vulinima, Bakarecima… moglo bi se zato ispostaviti da je ona jedno od boljih Vučićevih kadrovskih rešenja.
Za diplomatiju se, uostalom, i školovala (Filološki fakultet, Diplomatska akademija MSP) a nakon karijere voditeljke TV Pink, u Ministarstvu spoljnih poslova zaposlena je 2010, u vreme dok je ministar bio Vuk Jeremić. Prema podacima s njenog Linkedin profila, radi na poziciji ministra savetnika, što je diplomatsko zvanje samo stepenicu niže od ambasadorskog. Mediji tvrde da nije iskoristila zakonsku mogućnost da joj radno mesto „miruje“ dok joj je suprug na poziciji predsednika, već redovno odlazi na posao. Za privatizaciju države i netransparentnost politike svakako nije najodgovornija, a i lepo je što je bar nekome u Srbiji udobno i omogućeno da živi svoj san. Ona to, makar, otvoreno pokazuje – za razliku od ostalih naprednjaka koji svoj luksuzni život skrivaju igrajući u javnosti ulogu skromnih boraca koji se žrtvuju za napredak države.
