U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora.
Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama.
„To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente… U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl.
I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum.
„Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl.
Zbog čega je važno čitavu priču staviti u širi kontekst, a prema sagovorniku Radar podkasta ponuđeni model zelene energetske tranzicije ne predstavlja toliko održivi pristup kao što se veruje i neće se značajno odraziti na klimatske promene. „Proizvodnja električnih vozila može pomoći nekim mikro ili malim sredinama da manje zagađuju, ali zapravo ne rešava problem. A to je da nam je potrebno mnogo veća promena na globalnom nivou u našim obrascima potrošnje i preraspodeli bogatstva. Suština takozvane zelene energetske tranzicije nije u klimatskoj pravdi. Ona predstavlja samo prelaz sa jedne vrste proizvoda na drugu, dok sve ostalo ostaje isto“, kaže Gudejl i zbog toga odbacuje argument da bi zarad rešavanje globalnog problema trebalo da žrtvujemo svoju zemlju od koje živimo.
„To nije deo globalnog rešenja“, smatra Gudejl i dodaje da u slučaju Srbije, s obzirom da nemamo posla sa javnim preduzećem, neće biti ni značajnih ekonomskih koristi za državu – ali Rio Tinto hoće profitirati.
Gudejl je naglasio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.
Na kraju, zaključuje Gudejl, pitanje koje građani treba sebi da postave nije da li će biti ekoloških posledica – to znaju svi, pa i kompanija – već da li je takav cilj vredan žrtve koju iziskuje?
*Ceo razgovor sa prof. Markom Gudejlom pogledajte na vrhu teksta, a možete je pratiti i na Jutjub kanalu, odnosno slušati na platformama Deezer, Spotify i Apple podcast.
