„Su čim ćete izać pred Miloša?“ Njegoš ovim pitanjem misli na Miloša Obilića, ali isto se može danas postaviti i u odnosu na Miloša Obrenovića, zbog svega što se dešava u ulici koja nosi njegovo ime i na koju on motri sa spomenika podignutog prekoputa starog Generalštaba.
Za vreme prve vladavine Miloša Obrenovića (1815-1839) po uzoru na najmodernije evropske prakse, urađen je prvi urbanistički projekat ovog dela grada po nacrtu Franca Jankea. Cilj je bio da se formira državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda. Od tada se tokom skoro dva veka, u ovoj ulici podižu objekti koji svedoče o napretku grada. Zbog svojih arhitektonskih i istorijskih vrednosti, u Ulici kneza Miloša i njenoj najbližoj okolini, dvanaest objekata proglašeno je za kulturno dobro. Jedno od tih dobara je i zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane podignuta u periodu 1955-1960. po projektu Nikole Dobrovića. Merama zaštite iz 2005. godine utvrđena je „obaveza očuvanja autentičnog izgleda, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih i oblikovanih elemenata arhitekture kao i originalnih materijala“.
Istorijska, kulturna, arhitektonska vrednost materijalnih dobara na ovom području svedoče o razvoju Beograda od početka obnavljanja srpske državnosti do danas. Iz tih razloga, 2020. godine „Područje uz Ulicu kneza Miloša“ zaštićeno je kao prostorna kulturno-istorijska celina. Dakle, cela Ulica kneza Miloša s najbližom okolinom je pod zaštitom. U septembru 2021. godine u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda organizovana je izložba Spomeničko nasleđe Ulice kneza Miloša autorke Ksenije Ćirić. Izložbu je otvorio tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Ushićeno je najavio obnovu fasada, dupli drvored, biciklističku stazu, „sad znamo šta imamo i šta treba da čuvamo“.
A onda je Pinki video Tita! Aleksandar Vučić je seo na hoklicu prekoputa tadašnjeg predsednika SAD DonaldaTrampa. Imao je Tramp odranije ideju da pokrene neki biznis u Srbiji, nešto nije išlo, konačno se sreo s predusretljivim partnerom. Onda je Tramp u Srbiju poslao svoje emisare da se uključe u rešavanje nekih političkih pitanja, pre svega oko Kosova. Uz politička pitanja, ti emisari pregovarali su i o nekim investicionim poduhvatima, ali ne državnim već privatnim. „Hajde da im damo malo ukusa Trampove ekonomije.“ Trampova ekonomija podrazumeva „naši interesi pre svega“. Srbiji okrajci. Tako će oni koji su bombardovali Srbiju, u znak zahvalnosti, dobiti na poklon (Vesić bi rekao da nije poklon, već ustupanje na 99 godina) zgrade Generalštaba, kao i čitav kompleks zgrada u zaštićenoj gradskoj zoni i srušiti ili preoblikovati tri posebno zaštićena objekta. Naše velike patriote, zaštitnici tradicije, kulturne baštine, srpskih interesa, srpske istorije, svega svesrpskog, pregaziće sva upozorenja stručnjaka, uradiće sve za dobrobit. Čiju? Američki Njujork tajms piše o ovom projektu kao jednom od najkoruptivnijih, ali to ovde nikoga ne zanima, uostalom te novine ne vole Trampa. Vućić će Trampovog zeta Džareda Kušnera prošetati Beogradom i ukazati na neviđene pogodnosti Kušnerovih investicija. Valjda ćemo ubuduće reklamirati Beograd tako što ćemo pozivati turiste da posete naš grad i odsednu u luksuznim hotelima Trampovog zeta. Pominjao je Kušner da će se među apartmanima, spa centrima i ostalim džakuzijima naći i prostor za memorijalni centar posvećen žrtvama bombardovanja. Toj ideji oštro se protivi Vesli Klark, komandant NATO snaga koje su bombardovale Srbiju, jer smatra da bi memorijalni centar bio izdaja SAD pošto to nije bila agresija, već „diplomatska aktivnost“. Predsednik Srbije je spreman da pokloni, po Vesiću „samo“ ustupi, Amerikancima na 99 godina elitne lokacije u Beogradu, predsednik Srbije će za savetnika angažovati NATO jastreba Tonija Blera, predsednik će na godišnjicu bombardovanja pozvati nemačkog kancelara Gerharda Šredera, čije su vojne snage učestvovale u bombardovanju, da bude počasni gost na predizbornom skupu SNS. U raznim formama predsednik Srbije se izvinjava NATO silama zato što su nas bombardovale. Uprkos svemu, Vučiću se kliče „Aco Srbine“, jer on sve to radi za dobro Srbije, za razliku od onih kritičara vlasti koji se viđaju sa stranim ambasadorima ili nekim drugim strancima zato što su izdajnici i strani plaćenici. U sve to veruju gledaoci televizija sa nacionalnim frekvencijama sa kojih se 24 sata dnevno širi istina u verziji Aleksandra Vučića.
Uvrtanjem moždanih vijuga ljubitelja lika i dela Aleksandra komandanta, ali i beskrupuloznim nasiljem nad zakonima, naći će se i način da se omogući Kušneru da svojim investicijama „okupira“ Beograd
Uvrtanjem moždanih vijuga ljubitelja lika i dela Aleksandra komandanta, ali i beskrupuloznim nasiljem nad zakonima, nad istinom, nad pravdom, naći će se i način da se omogući Kušneru da svojim investicijama „okupira“ Beograd. SNS će doneti neki Lex specialis, kao što su to uradili i za Beograd na vodi. Možda će i nove direktore Zavoda za zaštitu uveriti da treba da potpišu skidanje zaštite. Biće to malo komplikovano jer treba izbrisati zaštitu i sa prostorno-kulturne celine Ulice Kneza Miloša, potom s posebno zaštićenih kulturnih dobara, a za to ne postoji nijedan zakonski osnov, na šta su u svom saopštenju upozorili i konzervatori oba zavoda. Oni naglašavaju da „po zakonu nijedno kulturno dobro nije nestalo ili uništeno“, kulturno dobro može da bude uništeno pod dejstvom neke više sile, prirodne katastrofe. Izgleda da će se ovog puta desiti jedna neprirodna katastrofa zvana SNS.
Aleksandar Vučić je u jednom trenutku objavio da će se Kušnerovim projektom baviti Siniša Mali jer je pametan i on u njega ima poverenja. Možda je Malom bio dovoljan Beograd na vodi , možda i ne stiže jer peva i radi sklekove po studijima i zabavlja TV gledaoce, ali zato uleće neumorno trčkaralo Goran Vesić. On potpisuje ugovore, on daje izjave, on piše autorske tekstove.
Vesić na otvaranju izložbe Spomeničko nasleđe Ulice kneza Miloša kaže da to treba da čuvamo, posle tri godine tvrdi da to treba da rušimo. Vesić se obrušava na kritičare jer oni 25 godina nisu imali ideju šta da rade s ovim objektom, „bivša vlast“ ništa nije uradila, a sad kad Vesićevi koji su graditelji puteva, brzih pruga (trgove ne pominje), imaju ideju, neki su protiv. Protiv su i rušenja Sajma, a ćutali su kad je „bivša vlast“ prvo zaštitila sve hale, pa promenila odluku i zaštitila samo Halu 1.
Više od 12 godina vlasti SNS slušamo „bivša vlast ništa nije uradila“, a oni su eto obnovili Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Lično sam u više navrata upadala u tu zamku i pravdala se. Odsad ovako: za dva najveća muzeja, kao i za Beogradski sajam vi iz SNS pitajte vašeg koalicionog partnera Mlađana Dinkića i njegovog ministra kulture Nebojšu Bradića zašto su obustavljeni radovi na muzejima, ko je pravio elaborat o „privatizaciji Sajma“, na čiji zahtev je menjana odluka o zaštiti. Na temu „ništa niste uradili“ odsad krećem da nabrajam: obnovili smo skoro sva pozorišta, rekonstruisali i uradili stalne postavke u svih pet beogradskih muzeja, osvetlili, uveli obezbeđenje i obnovili 33.000 m2 Beogradske tvrđave, uredili skoro sve gradske ustanove kulture, sve centre za kulturu i u tzv. prigradskim opštinama, kupili svu moguću opremu za ustanove kulture, finansirali preko 250 organizacija nezavisne scene, pomagali mlade talente, pomagali umetnicima za pripremu izložbi, koncerata, otkupljivali dela likovne i primenjene umetnosti, finansirali izdavačke projekte, kupovali instrumente…
Ima još, ovo je zasad. Ubuduće uzvraćam pitanjem: šta ste vi iz SNS za 12 godina uradili, osim što niste ulagali u održavanje tih obnovljenih objekata i nabavku opreme? Najviše ste ulagali u obnavljanje obećanja.
Za Generalštab ovako stoje stvari: „Bivša vlast“ je s Ministarstvom odbrane uradila dve veoma korisne stvari: Vojska je Gradu Beogradu ustupila zgradu u Resavskoj 40b za potrebe Muzeja grada. Zauzvrat Grad Beograd je obnovio zgradu starog Generalštaba (Kneza Miloša 31-34), poznatu još i kao Kamena ili Baumgartenova palata. Ta zgrada od preko 9.500 m2 građena je od 1924. do 1928. novcem koji je Srbiji isplatila Austrougarska na ime ratne odštete! Monumentalni objekat bogate dekoracije, sav od luksuznog materijala, bio je oštećen u bombardovanju 1999. godine, a nekim ranijim intervencijama bila je devastirana velelepna Velika ratna sala. Pod nadzorom Zavoda za zaštitu urađena je složena rekonstrukcija fasade, koja je koštala 2,2 miliona evra, Ratnoj sali je vraćen prvobitni izgled. Znači: „bivša vlast“ je obezbedila posle 103 godine od osnivanja zgradu za Muzej grada, uradila projekat postojećeg stanja, osposobila objekat za korišćenje. Obnovljen je stari Generalštab. Prekoputa njega rekonstruisan je Finansijski park i podignut spomenik Milošu Obrenoviću. (Taj park se od 2017. zove Park Gavrila Principa. Ako je već menjano ime, zašto se ne zove Milošev park jer ga je Miloš i podigao, a u parku i knez Miloš i Princip imaju spomenike.) „Bivša vlast“ je sadašnjoj ostavila da završi rekonstrukciju zgrade Muzeja grada i obnovi novi Generalštab. Nije urađeno!
Inače, ideja da se Kušneru pokloni Generalštab je neverovatno originalna i kreativna, baš je bilo teško setiti se. Nije tačno da nije bilo drugih ideja. U galeriji SANU održana je 2022. godine velika izložba posvećena Nikoli Dobroviću u okviru koje su bile predstavljene i ideje dobijene na konkursu za obnovu i način korišćenja Generalštaba.
Kako vlast SNS voli da se hvali muzejima, evo i još jedne ideje: od novog Generalštaba do Resavske oblikovati Muzejsku četvrt. Umesto Kušnerovih hotela smestiti Muzej primenjene, Prirodnjački (sumnjam da će biti izgrađen tamo gde su planirali), gradsku galeriju i tako obezbediti mesto za velike izložbe, a omogućiti Muzeju savremene umetnosti da izloži stalnu postavku, otvoriti posebnu galeriju legata u kojoj bi se izlagali brojni legati koji se čuvaju po različitim ustanovama grada i skoro ih niko ne vidi. Kuća legata bi mogla da konačno dobije svoju pravu funkciju. Muzejska četvrt završila bi se Muzejom grada. Zasaditi drvorede celom dužinom od Savskog trga do Slavije, u dvorištu kasarne 7. puka napraviti odmorište za posetioce, sve slično Muzejskom kvartu u Beču. Kroz čitavu istoriju ponosili smo se time da nam Beograd liči na Beč, da ličimo na pravi evropski grad. Vlast SNS menja svojim poduhvatima taj evropski duh Beograda. Opiru se tome brojne arhitekte, evo sad su i zaštitari rekli – dosta. Samo urbanisti ćute! Prave neka planska dokumenta, javni uvidi su se pretvorili u farsu, na zaštitu kulturnog nasleđa se ne obaziru. Postali su revnosni saradnici i saučesnici ruženja i rušenja Beograda.
Vesić je inače za Politiku napisao autorski tekst u kome za zgradu Generalštaba tvrdi da se pogrešno tako naziva, a uz to je proglašava mastodontom. Ova zgrada jeste u periodu zajednice Srbija i Crna Gora bila Generalštab, pa šta ako se i kolokvijalno tako zove, kakvog značaja to ima? Nigde ni u Ustavu ni u jednom zakonu ne postoji titula vrhovni komandant, pa se Vučić samoproglasio za vrhovnog, a i svi mu se tako obraćaju. Od kakvog je to značaja? Dobrovićev objekat je „mastodont“, a one Kušnerove kule što deru oblake su divne vile sa Pete avenije.
Kroz čitavu istoriju ponosili smo se time što nam Beograd liči na Beč, što ličimo na pravi evropski grad. Vlast SNS menja svojim poduhvatima taj evropski duh Beograda
U pomenutom autorskom tekstu postoji i Vesićeva tvrdnja koju je pri zdravoj pameti teško komentarisati. Vesić piše da je na mestu Dobrovićevih objekata polovinom 19. veka postojala Vojna akademija koju su Nemci oštetili u bombardovanju 1941, ali su je popravili i baš zato što su znali šta ona znači Srbima, uselili u nju svoje trupe. (Kao da se nisu uselili u još desetine značajnih zgrada). Onda kad su Nemci otišli, onako, valjda im dosadilo, Josip Broz Tito je srušio Vojnu akademiju. Uradio je to iz osvete prema srpskim generalima i vojskovođama koji su se u njoj školovali i u Prvom svetskom ratu pobedili Austrougarsku čiji je vojnik bio i Josip Broz. Onda je Broz umesto Vojne akademije podigao objekte za svoju vojsku kao simbole njene snage. Čija je to bila vojska, protiv koga se borila u Drugom svetskom ratu? Šta reći, a ne zapanjiti se!
Baš je zgodno Tita suprotstaviti Kušneru? Mnogo je onih koji nemaju pojma ko je Kušner, a mnogo onih koji će jedva dočekati još jedan argument protiv Tita.
Beograd je kroz čitavu svoju istoriju bio grad koji je mnogo puta rušen u različitim ratnim sukobima, ali uvek i obnavljan. Ovakvo urušavanje grada u mirnodopskim uslovima kakvom prisustvujemo nije upamćeno. I nepopravljivo je!
