Ako osećate grižu savesti ili krivicu svaki put kada namerno odete na profile osoba koje ne volite i za koje znate da će vas iznervirati – znajte da je to sklonost većine korisnika iza ekrana. Naime, istraživanja pokazuju da je jedno od ponašanja onlajn, kom je sklon najveći deo digitalne publike, praćenje statusa i gledanje slika i video-zapisa ljudi koji nam izazivaju negativne emocije. Za značajan procenat korisnika društvenih medija, početno bezazleno skrolovanje i listanje profila i statusa ljudi koji nam nisu baš omiljeni može da se pretvori u okidač toksičnog lutanja po mrežama i istraživanje profila koji izazivaju prezir, zavist, netrpeljivost, pa čak i snažnije odbojne emocije.
Ovaj fenomen ima potpuno očekivan naziv – hate follow, a u njega spada svaka aktivnost na društvenim mrežama koja nas dovodi u kontakt sa ponašanjem i objavama drugih korisnika koje prosto ne možemo da podnesemo – to mogu biti poznanici, kolege s posla, ali i javne, poznate ličnosti. Različiti su tipovi ljudi koje volimo da ne volimo onlajn i svako od nas ima neku svoju „selekciju” kada je u pitanju ovakvo ponašanje.
Hate follow ponekad nastaje jer želimo da budemo u toku sa onim što radi neka osoba koju u stvarnom svetu ne volimo ili ne poštujemo, prosto da bismo dobili dodatni alibi za postojeća osećanja. Međutim, hate follow može da se razvije i kao posledica sadržaja koje neko objavljuje onlajn – ono što najčešće nervira onlajn su razmetljivost i promovisanje životnog stila koji je iznad prosečnog, neprekidna samopromocija, ponavljanje istih statusa na različitim mrežama, agresivno zagovaranje političkih ili ideoloških stavova sa kojima se ne slažemo.
Listanje profila i statusa ljudi koji nam nisu omiljeni može da se pretvori u okidač toksičnog lutanja po mrežama i istraživanje profila koji izazivaju prezir, zavist, netrpeljivost, pa čak i snažnije odbojne emocije
Prema ekspertima, ljudska bića su programirana tako da žele da gledaju živote drugih, čak i kada ti životi nerviraju. Svi mi smo psihološki podešeni tako da obraćamo pažnju na to šta drugi ljudi rade – kaže Pam Ratlidž, psiholog i osnivač Media Psychology Research Center. Društveni monitoring, praćenje, društveno poređenje, kako god to da nazovete, zapravo je sasvim normalno i prirodno ponašanje, dodaje ona.
Šta su zapravo razlozi za hate follow? Portal Vajs je svojevremeno pokušao da ih rezimira.
Najčešće, hate follow nastaje iz dosade, kada je to način da proizvedemo bilo kakvo osećanje kod sebe. Iako deluje kontradiktorno, prema Pam Ratlidž, gledanje sadržaja onlajn za koje znamo da će nas iznervirati je uobičajen mehanizam bežanja iz dokolice.
Neobičan osećaj zadovoljstva koji izaziva hate follow ima veze i sa time što su emocije mržnje i ljubavi u mozgu neraskidivo povezane, kažu psiholozi. Svaka vrsta povećane pažnje prema nekom sadržaju, pokreće oslobađanje oksitocina, serotonina i dopamina, objašnjava psihologija. Hormoni dobrog osećaja se oslobađaju kada smo emocionalno povezani sa nekim – bez obzira na motivaciju, odnosno bez obzira na prefiks emocije, plus ili minus.
Hate follow je čest oblik ponašanja i kada želimo da se poredimo sa drugima.
Uspešne pojedince i one kojima se divimo volimo da pratimo jer pokušavamo da razumemo kako su došli do svojih rezultata, a slabije ili lošije od nas, po bilo kom kriterijumu, volimo da pratimo da bismo utvrdili svoju poziciju u sopstvenom sistemu vrednosti i da bismo se lakše snašli u ogromnom ljudskom koordinatnom sistemu.
Ako smo skloni hate following-u, ključna pitanja koja bi trebalo sebi da postavimo jesu šta njime zapravo dobijamo, kakvo zadovoljstvo ili kakvu psihološku dobit nam pruža ova aktivnost, da li nam pomaže da se izborimo sa sopstvenim nesigurnostima i da li nas samo zabavlja.
Konačno, ako primetimo da tuđe objave na mrežama fatalno pogađaju naše samopouzdanje ili okupiraju previše našeg mentalnog prostora, vreme je za unfollow, hide, mute, pa čak i block.
