Prva dama Ukrajine Olena Zelenska u pratnji ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitra Kulebe, na poziv prve dame Srbije Tamare Vučić, posetila je Srbiju 12. i 13. maja 2024. godine. Uzimajući u obzir da se poslednja poseta zvaničnika Ukrajine Beogradu dogodila početkom jula 2018. godine kada je bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko posetio Beograd da bi se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, bez preterivanja, možemo smatrati ovaj događaj značajnim u bilateralnim odnosima Srbije i Ukrajine.
Predsednici Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić tokom 2023. i 2024. godine su ukupno imali tri sastanka, koja su se održala na neutralnoj teritoriji. Poslednji razgovor dva predsednika je bio održan u Tirani krajem februara ove godine na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Tada se predsednik Zelenski zahvalio Srbiji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i humanitarnoj i finansijskoj pomoći ukrajinskim izbeglicama.
Poseta zvaničnika Ukrajine, u ovom slučaju prve dame Ukrajine i šefa diplomatije, postala je ne samo prva od početka invazije Rusije, već i prva nakon dužeg niza godina.
Politički značaj
Zelenska i ministar Kuleba, između ostalog, sastali su se u nedelju i sa predstavnicima ukrajinske i ukrajinsko-rusinske dijaspore u Srbiji, državljanima Ukrajine koji žive u Srbiji, te privremeno raseljenim licima. Ovaj susret je postao veoma značajan sa stanovišta konsolidacije zajednice, koja je u sadašnjoj istorijskoj fazi uspešno preuzela ulogu mosta koji povezuje naše zemlje, pre svega kroz svoju građansku poziciju, učešće u akcijama podrške, volonterske i humanitarne aktivnosti.
Istovremeno, ministar inostranih poslova Kuleba imao je niz sastanaka sa zvaničnicima Srbije. Prvo se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, premijerom Milošem Vučevićem i predsednicom Skupštine Anom Brnabić.
Za Ukrajinu je Kosovo i dalje Srbija, s obzirom na to da nije priznala nezavisnost autonomne pokrajine
Kuleba i Vučić razgovarali su o nastavku produktivnog dijaloga sa predsednikom Volodimirom Zelenskim i ispunjavanju prethodnih dogovora dvojice lidera. Takođe je pokrenut niz važnih bilateralnih pitanja, među kojima i nastavak rada Ambasade Republike Srbije u Kijevu, koja je od početka invazije Rusije u februaru 2022. godine prestala da radi. Planirano je da se u bliskoj budućnosti održi ukrajinsko-srpski poslovni forum.
Predsedniku Vlade Milošu Vučeviću je ministar Kuleba izrazio zahvalnost za humanitarnu pomoć Srbije Ukrajini, a razgovarali su o načinima da se bilateralna trgovina proširi i vrati na predratni nivo. Dogovorili su se da se održi prvi sastanak, od 2013, Međuvladine ukrajinsko-srpske komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Tokom sastanka sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić dogovorili su se o jačanju parlamentarne saradnje Ukrajine i Srbije. Ministar Kuleba je zahvalio Skupštini Srbije na učešću u parlamentarnoj dimenziji Krimske platforme, međunarodne inicijative Ukrajine koja ima za cilj povećanje efikasnosti međunarodnog odgovora na okupaciju Krima u uslovima rastućih bezbednosnih pretnji, sprečavanje daljeg kršenja ljudskih prava i zaštitu žrtava, kao i postizanje cilja deokupacije Krima i povratka Ukrajini na miran način.
Teritorijalni integritet
Ukrajina kontinuirano podržava teritorijalni integritet Srbije jer je za Ukrajinu Kosovo i dalje Srbija, s obzirom na to da nije priznala nezavisnost autonomne pokrajine. Ukrajina je bila među prvima koja je osudila delovanja NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije, kada su se 25. marta 1999. predsednik Ukrajine Leonid Kučma, premijer Valerij Pustovojtenko i predsednik ukrajinskog parlamenta Oleksandr Tkačenko zvanično izjasnili protiv bombardovanja i intervencije NATO-a. Srbija takođe izražava podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine posle ruske aneksije Krima i okupacije dela istočnih regiona Ukrajine 2014. godine i invazije Rusije 24. februara 2022, mada i dalje ne pristaje na uvođenje sankcija Moskvi zauzimajući neutralni stav po tom pitanju. Od početka rata u Ukrajini Srbija je glasala za četiri rezolucije Generalne skupštine UN, podržala je osuđivanje ruske agresije, momentalno prekidanje rata, osudila je pripajanje Rusiji četiri regiona Ukrajine, glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, ali je bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji kojom se poziva Rusija na odgovornost zbog invazije na Ukrajinu uz obavezu plaćanja odštete Kijevu.
Zajednički u Evropu
Paradoksalno je da dve zemlje koje imaju toliko toga zajedničkog u prošlosti, a i u savremenoj istoriji, ulažu ogromne napore da obnove i zaštite svoj teritorijalni integritet. Dve zemlje su od 2022. godine vezane i zajedničkom agendom evrointegracija, čime se stvara imperativ jačanja naših veza, a pritom nemaju intenzivnije diplomatske odnose, već se međusoban politički dijalog u poslednje vreme svodio na deklaracije podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu druge strane.
Kad se sve razmotri, složićemo se da evropska kuća neće biti kompletna bez Ukrajine i Srbije
Zaista, može se smatrati da poseta Zelenske i Kulebe i topao prijem kod zvaničnika Srbije, jeste svojevrsni signal Zapadu i nastavak politike balansiranja, što ocrtava komplikovanu realnost srpske spoljne politike, koje je Ukrajina svesna, ali mnogi na Zapadu često nisu s obzirom na to da dominira percepcija o Srbiji kao poslušniku Rusije.
Poseta prve dame i šefa ukrajinske diplomatije Beogradu ima potencijal da postane nagoveštaj pozitivne dinamike u razvoju bilateralnih odnosa između Srbije i Ukrajine. Politički dijalog naših zemalja, koji je očigledno neko vreme bio prepušten kulturnoj diplomatiji, i dalje traje. Kad se sve razmotri, složićemo se da evropska kuća neće biti kompletna bez Ukrajine i Srbije. To je upravo poruka ministra Kulebe, koji je u razgovoru sa predsednikom Vučićem naglasio da će projekat ujedinjene Evrope biti završen tek pristupanjem Istočne Evrope i Zapadnog Balkana.