Evro, Kosovo i Metohija i igra na sreću loto, na prvi pogled, nemaju baš nikakve veze, ali zapravo imaju dosta dodirnih tačaka. I to ne sasvim slučajno.
Osim što je zvanična valuta zemalja evrozone, i neke manje zemlje izvan EU, poput Crne Gore, prihvatile su evro kao što se davljenik hvata za slamku. U međuvremenu, evro je postao druga najvažnija „rezervna“ valuta, posle američkog dolara. Da li bi i u kolikoj meri evro pomogao da razumemo stvarnost u kojoj živimo (neki samo životare) i šta bi se dogodilo da se, kojim slučajem, dinar potpuno ukloni kao zvanično sredstvo plaćanja?!
Na to pitanje pravi odgovor mogu da daju samo vrhunski stručnjaci, ali je utisak da se za obične građane Srbije ništa dramatično ne bi promenilo. Štaviše, možda bi im živоt bio manje zamršen od sadašnjeg sivila dana! Tim pre što ekonomski stručnjaci tvrde da je dinar precenjen i da bi prava, realna vrednost evra razotkrila svu besmislenost priča o dinamičnom rastu prosečnih zarada u Srbiji i, sledstveno tome, „srpskom ekonomskom čudu“.
Domaći zvaničnici najviše omalovažavaju domaću valutu
Većina građana iz ličnog iskustva zna da se dinar, kao zvanična vаluta, veoma dobro kotira na pijacama i u malim radnjama. S druge strane, zanatlije, od molera i zidara, preko auto-mehaničara, do stolara, svoje usluge naplaćuju gotovo isključivo u evrima. Ima tome i praktičnog objašnjenja, jer je jednostavnije reći da je majstorska dnevnica 30 ili 50 evra nego koliko je to dinara po srednjem kursu NBS. Iako nije naša valuta, i u oglasima se cene stanova ili polovnih automobila, bez izuzetaka, izražavaju samo u evrima.
Čini se da su dinar najviše „omalovažili“ zvaničnici, koji objavljuju podatke o prosečnim zaradama u Srbiji. Premalo pominju dinar, jer besede u evrima, uz diku kako sve više ekonomski napredujemo. Onda sledi poređenje, na primer, sa Hrvatskom, Rumunijom ili Bugarskom, članicama EU, i izvodi se zaključak da smo bolji nego što smo bili davne 2012. i da ćemo uskoro postati „ekonomski džin“, „svetska sila“ na Balkanu.
Kada bi ministri poštovali zakone i Ustav, nastao bi veliki problem za običan svet. Pa zamislite da im neko od zvaničnika kaže da vrednost neke investicije nije 750 miliona evra, već 87.834.825.000 dinara
Jedan dobrostojeći domaćin, poljoprivrednik, bio je voljan da ćerki, koja je uspešno položila ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kupi stančić. Pronašao je i lokaciju, ali do kupoprodaje nije došlo jer mu je vlasnik tog „krova nad glavom“ pomenuo vrednost u evrima. „Prijatelju, ovo je Srbija! Recite mi koliko je to u dinarima!“ Usledio je odgovor uz dobronameran smešak: „Ne znam! Stanove, kao i drugi, prodajemo samo u evrima!“ Ta priča nije izmišljena. Uostalom, cene svih stanova u oglasima izražavaju se u samo jednoj stranoj valuti, u evrima.
Običan svet posebno zbunjuje ponašanje srpskih zvaničnika, pre svih pojedinih ministara, kada u besedama o „ekonomskom bumu“ i novim investicijama barataju evrima, a ne dinarima. Iako bi, u skladu za zakonima i Ustavom Srbije, jedino ispravno bilo da te podatke iznose u dinarima. U tom slučaju bi, međutim, nastao veliki problem, jer bi običan svet morao da potraži pomoć ekonomskih stručnjaka da, na primer, neki od „narodnih tribuna“ saopšti da vrednost neke investicije nije 750 miliona, već 87.834.825.000 dinara, po srednjem kursu NBS, na čijem je čelu dr Jorgovanka Tabaković, inače rođena na Kosovu i Metohiji, ili kako to zvaničnici vole da kažu, u „južnoj srpskoj pokrajini“, u Vučitrnu.
Kolika je verovatnoća da dobijete sedmicu na lotou i da se reši problem Kosova i Metohije
Nedavno je i Narodna banka tzv. Kosova, kako srpski zvaničnici zovu „južnu srpsku pokrajinu“, evro proglasila za jedinu valutu kao platežno sredstvo i Srbima sa KiM bukvalno onemogućila da koriste dinar! Zvanični Beograd se, s pravom, tome energično suprotstavio, ali za sada bez gotovo ikakvog uspeha. Ni mnogi Srbi, pogotovo južno od Ibra, nisu se, bar ne javno, previše bunili. Prihvatili su evro, jer im je postalo jednostavnije da plaćaju račune koje im isporučuju institucije „Republike Kosovo“.
Čak i na zvaničnom sajtu Državne lutrije Srbije navodi se da je očekivani dobitak u sledećem kolu lotoa 1,4 miliona evra. Tek kada se dozna da je neko imao sreće da pogodi sve brojeve navodi se podatak u zvaničnoj valuti, u dinarima
Konačno, za kraj ove (ne)vesele priče i ponešto o igri na sreću loto. Verovatnoća da se pogodi svih sedam od 39 brojeva na lotou je jedan prema 15.380.937, jer postoji toliko različitih kombinacija od sedam brojeva, što pokazuje da je verovatnoća pogotka sedmice izuzetno niska. Teško je i zamisliti broj koji bi se dobio tako što se broj 1 podeli sa 15.380.937. On postaje malo jasniji, ako bi, na primer, za neko izvlačenje u ovoj igri 15,4 miliona građana u nekoj zemlji uplatilo po loto tiket i to tako da svi imaju različite kombinacije. To bi onda značilo da bi tek tada mogli biti sigurni da u igri 7/39 jedan igrač sigurno dobija sedmicu! Neko bi ironično mogao da primeti da je možda baš toliko kombinacija potrebno da se reši i problem Kosova i Metohije.
Čak i na zvaničnom sajtu Državne lutrije Srbije navodi se da je očekivani dobitak u sledećem kolu 1,4 miliona evra. Dakle, ne dinara! Tek kada se dozna da je neko imao sreće da upravo pogodi sve brojeve navodi se podatak u – zvaničnoj valuti! Tako je organizator igre na sreću loto bar deo zakonske procedure ispoštovao! Dinar je tu pridošao kao siroče, ali je i dalje – živ!
Jedan dobrostojeći domaćin bio je voljan da ćerki, za položen ispit na Medicinskom fakultetu, kupi stan. Do kupoprodaje nije došlo jer mu je vlasnik pomenuo vrednost u evrima. „Prijatelju, ovo je Srbija! Recite mi koliko je to u dinarima!“ Usledio je odgovor uz dobronameran smešak: „Ne znam! Stanove, kao i drugi, prodajemo samo u evrima!“
U 39. kolu igre na sreću loto, 17. maja, nije bilo sedmice, pa se očekivani dobitak za svih sedam tačnih brojeva od 1,4 miliona evra prenosi u sledeće kolo! Kada budete čitali ovaj tekst u Radaru, možda će se znati srećni dobitak. Tome bi se autor ovih redova silno radovao, jer bi Srbija imala jednog siromaha – manje! I to bi bila jedina dobra strana priče o zemlji za koju prosečan Amerikanac ne zna gde se nalazi, a prosečan Srbin ne zna ni njene granice!