Nakon fizičkog napada u novembru 2015, za koji je optužila tadašnju vlast, a počinioci nikad nisu otkriveni, jer su i u toj istrazi nedostajala „dva minuta“ snimka, Miroslava Milenović, finansijska forenzičarka, bivša članica Saveta za borbu protiv korupcije, zauvek je napustila Srbiju.
Za proteklih 11 godina domaćim medijima dala je samo jedan intervju, ali pažljivo prati šta se u otadžbini dešava i u razgovoru za Radar tokom kratkotrajnog boravka u Beogradu ističe da veruje u studente i skoru promenu korumpirane vlasti. Istovremeno upozorava da će za efikasnu borbu protiv duboko ukorenjene korupcije i nabujalog organizovanog kriminala nova vlast hitno morati da usvoji nove, antimafija zakone.
SNS je pre nešto što je došao na vlast obećao da će se obračunati sa korupcijom, rešiti 24 sporne privatizacije, sprečiti pljačku kroz javne nabavke… Kako vama to deluje uoči novih, najneizvesnijih izbora posle 2012?
Svi ti nerešeni predmeti su i dalje po fiokama i imaju veliki koruptivni potencijal za ucenjivanje, za najrazličitije političke koalicije, deljenja budućih ministarskih resora, javnih preduzeća, portfolija i čega već. Teško je bilo kakvo obračunavanje sa korupcijom kada imate potrebu da pravite koaliciju i da flertujete sa najrazličitijim grupama. Tim pre što ta borba ni u svetu ne daje željene rezultate, ali se bar pokreću postupci i traže efikasnija nova rešenja. Na papiru imamo institucije, a realno nemamo ništa, jer one ne rade svoj posao. Svi parametri nam „škripe“, a statistika je najlažljivija priča. Jedina razlika je što je društvo sada svesno onoga na šta sam ukazivala još pre 15 godina. Tada je mnogima delovalo da mnogo čitam romane Agate Kristi. Izgleda da su ih i drugi u međuvremenu pročitali.
Nije li gore što smo umesto čitalaca postali junaci romana Agate Kristi?
Nažalost ne samo junaci, jer su korupcija i organizovani kriminal postali naša stvarnost i deo našeg života, a nekima i uzrok smrti. I da ne bude zablude, koreni su mnogo dublji, jer su se sporne 24 privatizacije desile pre 2012, posle demokratskih promena 2000. S druge strane, mnogi od tih aktera iz 2000-ih su i danas na važnim funkcijama, samo su promenili cipele, mašne, tašne i odela. Neki su i dalje aktivni, a neki aktivni ali nevidljivi. Pre toga, tokom 90-ih, imali smo ratove, a svaki organizovani kriminal obožava ratove, nemire, krize… Na krilima takvih situacija organizovani kriminal i korupcija kod nas bujaju već tri i po decenije.
Efikasnog suđenja državnom organizovanom kriminalu nigde na svetu nema bez zaštićenih svedoka, pa ga neće biti ni kod nas. I ne moraju to da budu pripadnici najvišeg establišmenta. Nikada ne znate ko je, na primer, kucao neki nalog blagajni za neku isplatu
A može li Srbija napred ako se istinski ne obračuna sa korupcijom i organizovanim kriminalom i u kojoj je meri to lakše reći nego uraditi? Šta vidite kao najveći izazov u toj borbi? Na šta vam sada liče institucije koje bi trebalo da se time bave?
Naše institucije su rasturene i razorene, nefunkcionalne. Razmišljala sam da li su sad više razorene nego 2000, međutim, mnogih institucija tada nije ni bilo i tek su počele da se stvaraju, a sada institucije postoje i mogu da budu vrlo efikasne, ali samo za vladajuću strukturu organizovanog kriminala. Za narod one su se pretvorile u svoju suprotnost. Vlast ih koristi da maltretira obične ljude, nevladine organizacije, sve koji misle drugačije. Da li je sa takvim institucijama moguća borba protiv korupcije? Ne. Pa, kod nas Agencija za sprečavanje pranja novca više maltretira neku babu kad položi 1.000 evra, nego one koji donose kofere pune para ili „tetku iz Kanade“, koja je jednom bivšem ministru navodno pozajmila 205.000 evra da kupi stan. Ti koji donose kofere imaju prolaze do onih koji im sve to završavaju.
Kod nas su organizovani kriminal i korupcija duboko ukorenjeni, a znate, mnogo je lakše izvaditi nanu iz saksije nego hrast od sto godina iz zemlje. Ipak, čini mi se da nikad ranije nije postojao narodni polet za obračun sa korupcijom kao što postoji sada i da je kapacitet za promene veći nego 2000. Prepoznajem i vidim tu rešenost, ali se plašim razočaranja, jer sve što se gomilalo decenijama ne može da se počisti za tri meseca i moramo biti svesni da se sa organizovanim kriminalom i korupcijom ne možemo obračunati brzo, na „bućku“.
Suština korupcije i organizovanog kriminala su pare, vlast i moć. A pare se ne peru na potezu od Kalemegdana do Slavije. Zato čak i da očistimo policiju i pravosuđe, neće odmah sve da krene. Potrebni su hitni novi antimafija zakoni. Za obračun sa korupcijom neophodna je međunarodna saradnja, a nama trenutno niko ne veruje. Pogledajte samo šta se desilo sa Skaj prepiskama ili sa tužiteljkom koju su naši prvo izbacili, pa onda vratili u Eurodžast. Bez efikasne međunarodne saradnje i poverenja, da vam neko na telefonski poziv dostavi potrebne informacije, jer veruje u vaše iskrene namere, nema ništa. Čak su i retke plenidbe imovine od pripadnika organizovanih kriminalnih grupa i istrage posledica pritisaka spolja. Drugi preduslov za efikasnu borbu protiv korupcije je dubinska lustracija.
Šta je za vas dubinska lustracija?
Dubinska lustracija znači donošenje zakona po kome za kandidaturu za bilo koju javnu funkciju, ne samo političku, mora da se utvrdi da kandidat nije u prošlosti postupao ne samo na način kojim se povređuju ljudska prava ili interesi Republike Srbije, već i ako je postupao na drugi nemoralan način. Pored toga, svi mi stariji, koji smo pokušavali, ali svih ovih godina nismo uspeli da uspostavimo normalno demokratsko društvo, trebalo bi da prepustimo palicu mladima . Tu mislim i na sebe. U vladi Zorana Đinđića bila sam zadužena za restrukturiranje javnih preduzeća, kao ekspert bila sam savetnik ministrima Đeliću i Raduloviću, sarađivala sa pokojnom Vericom Barać, a kasnije sam bila i u Savetu za borbu protiv korupcije. Pokušali smo mnogo, uradila sam sve što sam znala i mogla, ali od toga nije bilo ništa. Sada su studenti najveća snaga i samo oni mogu da iznesu te promene. Zameraju im neiskustvo, neiskusni mogu da naprave greške, a iskusni katastrofe. Ujedno su podneli i najveću žrtvu, jer su već mogli da se spakuju i odu u neko bolje društvo i da tamo normalno žive. Ta deca vode bitku da mi dostojanstveno umremo u našoj zemlji, a ne negde u rasejanju.
Koreni korupcije i organizovanog kriminala su mnogo dublji, jer su se sporne 24 privatizacije desile pre 2012. Mnogi od tih aktera i danas su na važnim funkcijama, samo su promenili cipele, mašne, tašne i odela. Neki su i dalje aktivni, a neki aktivni ali nevidljivi
Da li biste, ako Studentska lista pobedi, prihvatili eventualni poziv da kao finansijski forenzičar pomognete u rešavanju bar najkomplikovanijih predmeta?
Rekoh već da se zalažem za mladost. Ima puno „tetkine“ dece, koju sam obučila i koja su spremna kao zapete puške. Tu mislim na forenzične računovođe, specijaliste za finansijske istrage, specijaliste za sprečavanje pranja novca, advokate, tužioce i sudije koji su prošli razne obuke i više su nego spremni da taj posao završe. Srbija poseduje riznicu pameti koja će biti sposobna da se razračuna sa ovim zlom, a ako nemaju iskustvu nadoknadiće ga svojim integritetom, za razliku od onih koji sada vladaju i kojima nedostaje integritet, koji nikada neće moći da nadoknade iskustvom.
Bivši predsednik često ističe da nema račune u inostranstvu. Da li su oni u vreme kriptovaluta uopšte potrebni da bi se sakrili tragovi novca. I mogu li se oni sakriti ili ipak ostaju neki „tragovi u snegu“?
Novac ostavlja najkrvavije tragove i pronalaženje imovine nije kao odlazak u svemir, na Mars ili Veneru. S druge strane, voda ima samo nekoliko agregatnih stanja, a zbog tehnološkog napretka novac se u toku jednog dana, brzinom svetlosti, iz 20 može prebaciti u 30 agregatnih stanja. Zato se ti tragovi mogu otkriti samo uz snažnu pomoć međunarodne zajednice, ako bude volje da nam pomogne u takvim istragama. Nebitno je da li neko ima ili nema račun u inostranstvu. Više od toga brine što smo se u brojnim aferama, od „tetki“ iz Kanade, do stanova u Bugarskoj, uverili da postoje proksiji, ljudi spremni da na sebe prihvate krivicu i za novac robijaju za neke druge ljude koji su stvarno počinili krivična dela.
U kojoj meri obračun sa korupcijom otežava to što je vlast od 2012. bila koncentrisana u rukama jednog čoveka, a njegovi ljudi kontrolisali ključna ministarstva, Poresku i Upravu za sprečavanje pranja novca?
Upravo zbog toga je promenljivost vlasti najvažnija za bilo kakav napredak, i ekonomije, i obrazovanja, i zdravstva…. Sama svest da će oni koji dođu na vlast ispitati šta su radili oni pre njih je lekovita. Zato već godinama, kad me pitaju a ko može da zameni ove što su sada na vlasti, odgovaram – može pafin, žirafa, foka. Potpuno nebitno, jer ako ne budu dobri, smenićemo ih. Zašto je nekima važno da imaju idola kome će da se klanjaju? To je problem našeg mentaliteta, kao što je i korupcija postala uobičajeni način življenja, pa lekare časte, iako godinama izdvajaju doprinose za zdravstveno osiguranje. A istovremeno je vlast u novembru 2012. smenila, a kasnije za korupciju lažno optužila i na crvenu poternicu Interpola stavila Zoranu Marković, bivšu direktorku Agencije za borbu protiv korupcije, koja od 2013. radi u UNODC, u odeljenju Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije. Vlast je uvek pokazivala strah od ljudi za koje je sumnjala da nešto znaju i prema njima je primenjivala represiju.
Mislite li da će, ipak, biti pojedinaca spremnih da „trguju“ informacijama o sumnjivim dilovima ljudi iz vrha vlasti ili su već sklopili pakt o nenapadanju?
Efikasnog suđenja organizovanom kriminalu, a naročito državnom organizovanom kriminalu, nigde na svetu nema bez zaštićenih svedoka, pa ga neće biti ni kod nas, a da li će ih biti ne znam, videćemo.
A ko bi, po vašem mišljenju, bili idealni svedoci saradnici?
Ima ih zaista mnogo. I ne moraju to da budu pripadnici najvišeg establišmenta. Nikada ne znate ko je, na primer, kucao neki nalog blagajni da se nekome isplati određena suma novca. Nije, dakle, potrebno da to bude neko iz samog vrha vlasti ili iz samog vrha organizovane kriminalne grupe. Ne znam da li će ih biti, ali da kandidata ima – ima ih.
Dok korupcija i pranje novca utiču na smanjenje BDP-a, organizovani kriminal i trgovina narkoticima umeju da BDP-u dodaju neki procenat. Problem je i što novac iz budžeta ne pripada ravnomerno svima, jer veći deo ide prema jednoj grupi ljudi
Da li korupcija može biti i deo odgovora na pitanje zašto svaki veliki infrastrukturni projekat u Srbiji po pravilu košta bar duplo više od ugovorene cene?
Ako se tenderi i javne nabavke ne sprovode u skladu sa najboljim praksama, već se sklapaju tajni ugovori, a podizvođače bira organizovani kriminal, infrastrukturni projekti mogu biti ekstremno koruptivni. Ne samo kod nas, već bilo gde u svetu. Zbog toga i postoje Državna revizorska institucija, Agencija za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, budžetska i druge inspekcije, kao kontrolni elementi, da provere sva plaćanja iz budžeta i utvrde eventualna odstupanja i nenamensko trošenje javnog novca. S druge strane, za obračun sa novostvorenom, ekstremno bogatom klasom, predstoji dug i mukotrpan posao da neki od njih ne postanu ravnopravni građani Dubaija, Moskve, Astane, Minska, Pekinga, Hongkonga…a nečija deca i nekih evropskih i američkih gradova.
Znači li to da će i u slučaju promene vlasti na predstojećim izborima oni na neki način ostati vlasnici Srbije?
Ako se ne donesu novi zakoni, plašim se da hoće. Evo, ja nikad nisam bila u Beogradu na vodi, jer ne jedem i ne pijem po grobljima, a za mene je to groblje demokratije od 2016. i one noći kada je srušena Savamala. Kao društvo tada nismo imali kapacitet da odgovorimo na rušenje pravne države i nadam se da ćemo deceniju kasnije imati kapaciteta da utvrdimo ne samo tragove novca, nego i da dokažemo vlasništvo nad određenom imovinom.
Kao ekspert, koje biste dokumente želeli da malo detaljnije „pročešljate“?
U sve tajne ugovore bih zaista volela da zvirnem, mada se sigurno ponovo neću iznenaditi kao prošli put, kada sam imala priliku da zvirnem u kopiju tajnog ugovora sa Fijatom, u kojoj je bilo više zatamnjenih delova od onih koji su mogli da se pročitaju.
Različite su procene o tome koliko BDP-a praktično nestaje kroz korupciju, organizovani kriminal i utaje poreza. Gde završava taj novac i kakve su posledice po društvo?
Pa posledice su ovo što sada imamo, neki vid strahovlade, rastureno zdravstvo, školstvo, putevi na kojima se posle godinu dana pojavljuju rupe, pad nadstrešnice u Novom Sadu… I veliki broj ljudi koji žive na granici siromaštva. Ali, dok korupcija i pranje novca utiču na smanjenje BDP-a, ne treba zaboraviti da organizovani kriminal i trgovina narkoticima umeju da BDP-u dodaju neki procenat. Problem je i što novac iz budžeta ne pripada ravnomerno svima, jer veći deo ide prema jednoj grupi ljudi. I što su neke stvari dostupne samo onima koji poznaju nekoga iz vrha vlasti, dok drugi na operaciju kuka ili kolena moraju da čekaju dugi niz godina.
Naše institucije su efikasne samo za vladajuću strukturu organizovanog kriminala. Pa, Agencija za sprečavanje pranja novca više maltretira babu kad položi 1.000 evra, nego „tetku iz Kanade“ i one koji donose kofere pune para, jer oni imaju prolaze do onih koji sve završavaju
Ako su nelegalni finansijski tokovi žila kucavica kriminala i korupcije, u kojoj meri se taj novac pere ulaganjem u nekretnine? I kako vama deluju procene da se u pomenutom Beogradu na vodi između 80 i 90 odsto stanova proda za gotovinu?
Pa, deluje mi logično. Nedavno sam pročitala da se u Kuli Beograd više od 80 odsto stanova ne koriste i da su uvek u mraku. Odgovor na pitanje ko kvadrat plaća više od 9.500 evra, a da nikad ne bude u stanu, lako se nameće. Po tim cenama mladi bračni par sa prosečnim primanjima stan ne može da kupi za ceo radni vek. Može samo privilegovana klasa koja se sada stvara, a uz nju i profesionalni perači para.
Pre jedne decenije razmišljali ste o ponudi da budete protivkandidat Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima. Da li ste spremni sada, jer nas do kraja godine čekaju i predsednički izbori?
Tada sam odustala ne zbog toga što sam bila sigurna da će on pobediti, što je i tada zvučalo budalasto za mnoge „iskusne“ poznavaoce geopolitike, već što nisam mogla da zbog neke protokolarne funkcije ostavim posao koji mnogo volim. A danas mnogo više volim da budem baka koja svoje potomke gleda pravo u oči.
Aktuelna vlast vam nikad neće oprostiti izjavu da prikupljate dokumentaciju o sudbini poljoprivrednih kombinata u Vojvodini i da brojni paori pričaju da je brat predsednika Andrej Vučić glavni za kupovinu zemljišta i da sve ide preko njega, iako ste rekli da to još niste dokumentovali. Zašto su im te vaše reči toliko zasmetale?
To je više pitanje za nekog filozofa ili psihologa, šta više boli, laž ili istina. I nije im samo to zasmetalo. I vlastima i opoziciji smetao je izveštaj o stanju i o vlasničkoj strukturi medija. I prvi, koji je potpisala pokojna Verica Barać, i naredna dva pod mojom dirigentskom palicom.
Ako ste u izveštaju iz 2011. ukazivali na probleme netransparentnog vlasništva i još manje transparentnog finansiranja medija, kroz direktna budžetska davanja i najrazličitije subvencije, koje odobravaju partijske komisije, bez adekvatne kontrole trošenja javnog novca, šta biste danas rekli za medijsku scenu u Srbiji?
Da je baš tužna, ali to je posledica svega onoga što se baš tada radilo. Bila sam protiv rešenja da država i lokalne samouprave ne smeju da budu vlasnici medija i da se oni moraju privatizovati po svaku cenu. Objašnjavala sam da će takvo rešenje iskoristiti samo vladajuća stranka da preko svojih poslušnika pokupuje sve medije i napravi jednu potpunu medijsku blokadu. To se i desilo. To je za neke skandinavske zemlje nezamisliv scenario i sramota, ali u Srbiji je to za vlast najbolji scenario. Pogledajte u šta su pretvorili RTS. U deponiju smeća i laži. Tužno, ali očekivano. Sreća u nesreći je da mladi koriste druge kanale komunikacije.
U međuvremenu smo saznali da je Politiku, Novosti, Borbu i NIN kupio Boban Rajić, vlasnik i direktor trgovinskog preduzeća, koje je 2021. imalo jednog zaposlenog…
To je isto „poštansko sanduče“, kao što je u vreme Borisa Tadića Politiku kupio Miroslav Bogićević. Mi i dalje mislimo da znamo vlasničku strukturu, a u stvari znamo samo onoga ko je voljan da se predstavi u ime nekih drugih struktura, koje su još uvek sakrivene.
Novac ostavlja najkrvavije tragove i pronalaženje imovine nije kao odlazak u svemir. Više od toga brine što smo se u brojnim aferama uverili da postoje proksiji, ljudi spremni da prihvate krivicu i za novac robijaju za neke druge koji su stvarno počinili krivična dela
Koliko vas ovaj primer podseća na vaše reči iz 2015, da se plašite da će problem netransparentnosti biti rešen kvazitransparentnošću, da će se na kraju kao formalni vlasnici medija pojaviti Raja, Gaja i Vlaja, iako to nisu. Ako su vas ta vremena asocirala na junake Diznijevog filma, sestriće Paje Patka, na šta vam liči ovo što imamo danas?
Najviše na junaka crtanog filma Šrek, Lorda Farkvada, ali se plašim da adekvatnog crtanog filma nema za zamašan politički kriminal koji počiva na ratnom profiterstvu, trgovini narkoticima, trgovini ljudima… Vreme je i da promenimo žanr, da umesto horora uskoro gledamo neki detektivsko-akcioni film. To očekujem od mladosti, kojoj se divim jer nastoji da uvede red u državi koja nije u stanju ni da popiše sopstvene žrtve iz svih sukoba i ratova, a uvek nam je za to neko drugi kriv. A organizovani kriminal savršeno igra na tom populističkom terenu.
U novembru 2015. NUNS je tražio ostavku tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića nakon fizičkog napada na vas, dok je policija tvrdila da je o incidentu obavestila nadležno tužilaštvo, a da vi niste hteli da sarađujete. Jeste li ikad dobili bilo kakvu zvaničnu informaciju o tom napadu?
Nije tačno da nisam sarađivala. Išla sam na više razgovora, a jedan je obavio i Dragan Kecman, tada načelnik UKP-a za grad Beograd, koji je u međuvremenu napustio policiju. U to vreme na Zelenom vencu od kamera helikopter ne bi mogao da sleti, ali nijedna tada nije radila. Kasnije smo videli da i u drugim sumnjivim slučajevima kamere ne rade ili se negde izgube dva minuta snimka. To je postao svojevrsni modus operandi ove vlasti. Neposredno posle toga sam napustila Srbiju i počela da radim u inostranstvu. Sve mi je bilo jasno kad su neki ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije, policije i specijalnog tužilaštva, kojima sam do tada držala treninge i obučavala ih, počeli da saginju glavu, da me ne gledaju u oči kad prolaze pored mene. Jasno mi je da namera napadača nije bila da me ubiju, jer su i to mogli. Hteli su, očito, da me zaplaše i ponekad pomislim – pa dobro, otišla sam, možda su i uspeli. Tim pre nam je neophodna dubinska lustracija. Ko god je u proteklih 35 godina bio u politici, trebalo bi mu reći – doviđenja.
Kao saradnik Agencije za borbu protiv korupcije kontrolisali ste finansiranje stranaka tokom predizborne kampanje 2012. i izjavili da garancija koju je Dragoljub Zbiljić, vlasnik Južne Bačke dao SNS-u da bi ta stranka dobila kredit od banke „pokazuje da je on blizak sa strankom“. S obzirom na brojne poslove sklopljene sa državom, da li bi se moglo reći da mu se ta garancija višestruko isplatila i kakve pouke bismo iz toga mogli da izvučemo?
Jako lako je da se dokaže ta bliskost, jer garanciju ne dajete za nepoznatog čoveka koga ste sreli na ulici. Nisam pratila poslovnu biografiju Zbiljića, ali je posledično jasno u kom pravcu je ta saradnja mogla da ide. U Agenciji smo tada pričali i o ulozi u izborima bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija, kao i o fenomenu donacija političkim partijama, jer je u jednoj banci u vrlo kratkom roku bilo mnogo uplata i to na maksimalni iznos koji jedno fizičko lice može da uplati. I kad se analizira vreme uplata, shvatite da je jedan čovek doneo sve uplatnice, odjednom uplatio celu sumu i da je sve „ferceralo“. Tome se, dakle, lako ulazi u trag, a u zamenu za to otkriće tadašnja direktorka Agencije Zorana Marković od vlasti je na „poklon“ dobila – crvenu poternicu Interpola.
Može li se zaključiti da je to „disciplinovanje“ uspelo, jer posle toga nije pokrenut postupak ni za Vulinovu „tetku“ iz Kanade, ni za to što je Siniša Mali imao 45 računa u bankama…
Možda je Agencija i uradila svoj deo posla, a policija nije, ili tužilaštvo. U čijim fiokama čuče, da li u Agenciji, da li u policiji, da li u tužilaštvu? Možda sada imamo i nove lokacije stolova sa fiokama. Problem je što tih fioka ima koliko hoćete.
Ako se sklapaju tajni ugovori, a podizvođače bira organizovani kriminal, infrastrukturni projekti mogu biti ekstremno koruptivni i predstoji mukotrpan posao da neki pripadnici nove ekstremno bogate klase ne postanu ravnopravni građani Dubaija, Moskve, Astane, Minska, Pekinga…
Čak i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov javno je priznao da i neke predmete drži u fioci…
E, to je najstrašnije. Velika sramota za jedan narod da ima takav Ustavni sud. Ujedno i najbolji dokaz u kakvom je stanju naša država.
Svojevremeno ste, povodom hapšenja Miroslava Miškovića, rekli da se sudski postupci ovde koriste za trgovinu uticajem. Šta onda kažete danas, kada se hapse studenti i to pod optužbom za rušenje ustavnog uređenja? I kada su građani, posle međunarodne arbitraže, zbog nezakonitog hapšenja morali da plate više od 30 miliona evra obeštećenja Miškoviću?
Nama u Savetu za borbu protiv korupcije od samog početka je bilo jasno u kom pravcu će to ići. Naročito što je jedna od 24 sporne bila i privatizacija Ce marketa, kojoj su prethodili dogovori u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Svi ti predmeti su poslužili za odlično režiranu dramu, glavni junak malo pati u zatvoru, imovina se ne oduzme, a onda narod umesto da ima dobru zdravstvenu zaštitu, glavnom junaku drame isplaćuje milionske iznose. Mnogo dugo sve to traje da bismo se danas čudili kako smo stigli dovde. A stigli smo tako što se sve institucije, koje bi trebalo da se bore protiv korupcije i pranja novca, koriste kao sredstvo represije protiv onih koji kritikuju vlast. I zato nije čudno što je Srbija po indeksu percepcije korupcije najgore rangirana zemlja u regionu. Na svu sreću bar nisu uspeli da izdejstvuju crvenu poternicu Interpola i protiv studenata.
Kažu da je od korupcije gora samo sistemska korupcija, i šta se usvajaju zakoni koji zapravo omogućavaju bezakonje?
Nije isto kad platite da biste brže dobili dozvolu ili kad platite da biste mogli da uradite nešto što ne biste smeli, pa naknadno usvajate zakone da biste to mogli da legalizujete. To više nije samo korupcija, već organizovani kriminal koji utiče na funkcionisanje države. To je mnogo ozbiljnija stvar. Ako imate državu organizovanog kriminala, korupcija takvu državu ne samo da razjeda, već pomaže da se organizovani kriminal u njoj još više razmaše.
Kako u tom smislu komentarišete zaključak Anketne komisije da je za pad nadstrešnice u Novom Sadu kriva organizovana kriminalna grupa?
Apsolutno se slažem. Da nije, taj predmet bi već bio rešen. Čini mi se da u ovom slučaju nisu uspeli da pronađu Raju, Gaju i Vlaju, koji su voljni da u njihovo ime robijaju.
Ako organizovana kriminalna grupa vidi da „njena“ politička opcija gubi, rukama i nogama će kopati tunele do nove političke garniture, nudeći joj pomoć. Nadam se da će nova vlast znati kako da se sa tim izbori i da će kopači ostati zatvoreni u tim novim tunelima
Da li je moguće da zbog tih čvrstih veza kriminalci sada političarima diktiraju kako će se ponašati?
To je sasvim realno. Ako je neko moć stvorio tako što se oslonio na jednu političku partiju na vlasti, jasno je da ta moć neće moći baš dugo da traje ako ta stranka izgubi vlast. Ako se pritom radi o organizovanoj kriminalnoj grupi i ako vidi da politička opcija na koju su bili naslonjeni gubi, ona će najpre pokušati da je održi na vlasti. A ako vide da joj spasa nema, onda će organizovana kriminalna grupa rukama i nogama kopati tunele do nove političke garniture, nudeći joj pomoć, kao što je to 5. oktobra 2000. uradio i Milorad Ulemek Legija, kao što su nevidljivi savetnik Mlađan Dinkić i njegovi eksperti to uradili sa novim radikalima, naprednjacima. Nadam se da će nova vlast znati kako da se sa tim izbori i da će kopači ostati zatvoreni u tim novim tunelima, a organizovana kriminalna politička grupa u zatvorima.
