„Ja sam samo radio svoj posao..“ Verujte mi da sam to čuo uživo. Radeći svoj posao to sam čuo u sivim, zagušljivim i mučnim kancelarijama na prvom i drugom spratu, ulaz broj 3, one velike zgrade u nekadašnjoj ulici 29 novembra. A posle sam čuo i u mnogo lepšim kancelarijama na Makišu, gde je bio smešten SBPOK. To sam čuo i u istočnom krilu Palate Srbije gde je smešten UKP.
To je jedna neprijatna situacija gde ne vrede ništa ni te zvezdice na epoletama, ni ordenje državno, pošto u moje vreme slabo bilo ovih crkvenih, ne vrede ni skupa odela ni špicaste cipele, ni torbice za pod mišku tzv „toplomerke“, ni obožavanje sekretarica. Ama ništa. Onog momenta kad te država pusti niz vodu, ako nemaš baš ozbiljnog materijala za trgovinu, ti si umro a da nisi ni svestan toga.
„Ja sam samo radio svoj posao“ sam čuo i u KPZ Zabela, i to onda kad sve te vrtoglavice prođu, a kako je Andrić rekao da sve su vrtoglavice jednake kad pijanstvo visine zavrti čoveku mozak i kad teško može i da se nasluti da je taj neko u tom sivom zatvorskom odelu odlučivao o nečijim sudbinama.
I ne zna se šta je gore. Da li taj početak propasti, kad neko u svoju odbranu kaže da je samo radio svoj posao, kad počinju da se ruše snovi i naizgled neprolazne ljubavi, prijateljstva i kumstva ili kad ti rodbina i najčešće bivša žena uplaćuje kantinu a ti i dalje misliš da si nisi zaboravljen. I da nisi teret.
Poznajem i neke sa kojim sam bio dobar, mada sam i stariji od njih, a za koje sam siguran da i dan danas misle da su radili dobru stvar za državu i za službu. Trenutno čekaju da budu pozvani na odsluženje kazne ili čekaju presudu koja je izvesna koliko i porez u Amerikama jer sud nije prihvatio da je posao takav.
Retki su oni koji dočekaju da ih brani neka viša sila i da neko drugi kaže da su samo radili svoj posao. Retke su i izjave iz kojih, i oni koji ne veruju ni sebi, osete toplinu. To je taj viši nivo, da te neko brani kad nisi tu, jer tvoje su zasluge velike.
Tužilaštvo je utvrdilo i da su neki nevaljali pokušali da iskoriste tu paničnu lančanu reakciju i izazovu paniku među građanima u cilju da upropaste ustavni poredak ali je čvrsto obećano da će biti gonjeni i procesuirani
Ako bih morao da biram neki trenutak iskrenosti za ovaj mesec, koji me je ganuo i duboko zamislio, svakako bi to bila rečenica izgovorena na jednoj od najgledanijih televizija, u najskupljem terminu, od strane uvaženog novinara a valjda ujedno i rukovodećeg, čija reč ima ozbiljnu težinu. Iskreno mislim da se to nije reklo olako, ili tek onako, reda radi, već da su obaveštajne i bezbednosne službe koje služe narodu, izvršili određene provere, nakon čega je rečeno „Mića je samo radio svoj posao“.
Moguće i da sam vremenom zaglupeo, te sam u startu mislio da je u pitanju neki lik iz rijalitija, pošto sam čuo da je jako napeto, da se čuvaju kečevi u rukavu i džokeri za loše trenutke, jer ova sezona definitivno donosi rasplet.
Kad sam malo vratio film i setio se kako su mi sa zaštićenog mejla poslali neku službenu belešku koju sam dostavio SUK-u, za trenutak sam pomislio da to što je „Mića samo radio svoj posao“ ima veze sa EPS-om i prislušnim centrom koji je sarađivao sa SBPOK-om, najverovatnije nešto u vezi organizovane krađe struje ali nikako nešto u vezi sa sa prisluškivanjem policajaca, advokata i ljubavi koje su prave a tužne.
Na kraju mi neko reče, da me sad ubiješ ne mogu da se setim ko, da je u stvari taj što brani mislio na tužioca nekog koji je radio svoj posao, kao što već rade tužioci, koji je preduzimao mere i radnje, nešto utvrdio a od nečeg odustao. Ono što smo svi mislili da je neko upotrebio zvučni top, pa čak i pisali o tome (lično ja pisao i to pomalo sarkastično i priznajem da mi nije svejedno) to nije istina. Ili da kažem malo lepše „To što ljudi kažu, to nije istina“. Više javno tužilaštvo je postavilo visoke standarde kako u svom radu, tako i u svom izveštavanju i siguran sam da će to jednog dana biti proučavano na najprestižnijim svetskim fakultetima.
To što smo mi obični smrtnici pomislili da je neki ludak koristio zvučni top, koji u stvari MUP i nije imao, pa ga je imao samo neotpakovanog, i u celofanu, ajd možda izvađenog iz kutije ali je sigurno imao nešto heklano prebačeno preko njega jer je stajao na nekom borbenom vozilu najviše kao ukras a i sad će da se proda jer ne znamo ni što je kupljen, to je u stvari bila samo lagana „Panična lančana reakcija“. E tako. Tužilaštvo je utvrdilo i da su neki nevaljali pokušali da iskoriste tu paničnu lančanu reakciju i izazovu paniku među građanima u cilju da upropaste ustavni poredak ali je čvrsto obećano da će biti gonjeni i procesuirani. Po meni ovo je izdiglo postupanje tužilaštva na jedan mnogo viši, ozbiljniji, mogu slobodno reći – do sada neviđeni nivo.
Jako tužilaštvo, zahteva i jaku policiju. Posle smena lojalnih, koje su zamenili super lojalni, samo zli jezici mogu da kažu da to nije jedna ozbiljna policija sa školovanim kadrovima, operativnim iskustvom a i ako postoje neke SKAJ prepiske to baš nije toliko bitno i u zemlji Srbiji se ne važi
Ali biću surovo iskren. Možda to samo ja primećujem ali nisam siguran da je izveštaj tužilaštva prošao sve instance kontrole. Prava je greota, i po meni potpuno neočekivano i neobjašnjivo da je tužilaštvo odustalo od fenomenalne verzije da je postupanje građana bilo uvežbano. To bi tek bio izveštaj svetskog nivoa, jer sam siguran da Više javno tužilaštvo u Beogradu ima dovoljno stručnog znanja i kapaciteta da utvrdi ko su bili instruktori koji su uvežbavali građane, ko je sve to finansirao, kako su komunicirali, po kom modelu su izabrani građani koji su učestvovali u tom uvežbanom performansu i gde su održavane probe. Ovako, mala senka pada na „paničnu lančanu reakciju“ ali je to jedan ozbiljan pomak u odnosu na šuškanje jakni. Ovim je i zvanično otvorena sezona u kojoj novinari koji su pisali o tome, pa i sam autor ovih redova, mogu očekivati u boljem slučaju plavu kovertu a u lošijem slučaju UKP, odeljenje za posebne akcije (ako to znači ono OPA).
Jako tužilaštvo, zahteva i jaku policiju. Posle smena lojalnih, koje su zamenili super lojalni, samo zli jezici mogu da kažu da to nije jedna ozbiljna policija sa školovanim kadrovima, operativnim iskustvom a i ako postoje neke SKAJ prepiske to baš nije toliko bitno i u zemlji Srbiji se ne važi. Ono što je bitno da je ovakva policija dorasla predstojećim izazovima i borbi sa spoljašnjim i unutrašnjim izdajicama.
Osim što se prikazuju slike gde starešine posećuju Brigadu policije i maze konje, (odgovorno tvrdim da za jednog od starešina lažu da je non stop crtao konje i imao majicu sa konjem, i portret sa konjem) desila se još jedna bitna, ako ne i najbitnija poseta. Direktor policije koji je stekao uslov za penziju i pripadnici Uprave kriminalističke policije posetili su Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) na Makišu. To je moja bivša firma koja uopšte ne liči na onu firmu gde sam ja nekad bio nego su to sad pažljivo birani školovani kadrovi sa velikim iskustvom. Osim velikog natpisa SBPOK, i nekih crnih uniformi koje nosi UKP (može da se nosi uniforma i ako imaš bradu, to sam video), raznog oružja i svega, najlepši deo je bio u sali za sastanke. Direktor u čelo stola a pored njega najbliži saradnici. Svi sede i ozbiljni. Znam makar jednog za koga sam siguran da se pita šta će on tu i ko će tu njemu nešto da objašnjava oko posla kad je on za njih doktor. Moguće i da mu neprijatno. Isti dan smo diplomirali. To mi drug.
Sećam se kad smo kolega Todor i ja išli na teren. On Beograđanin. Kravu uživo nije video do šestog razreda, dok nije otišao na ekskurziju na Zlatibor. Visok, lep, mršav. Kao tapacirana koska. Sa njim ja, pošto je Beograđanin za njega sam neko ko je došao iz tri lepe, mali, glavat, četvrtast. Ko hobit pored njega. I onda jedan stari kolega kad nas je video na nekom hapšenju zajedno, rekao je „Ovo Bog ne može da sastavi, samo Služba“.
E to mi palo na pamet kad sam video taj sastanak i na zidu, onako ozbiljna slika, velika i kulturan ram, da se vidi raskoš i poštovanje, komandant, koji onako, kao da malo prekorno gleda. Tu, pod budnim okom komandanta, teško da je Bog mogao da skupi, ali Služba je skupila ozbiljnu ekipu koja je kadra stići i uteći i na strašnom mestu postojati.
Mislim da može da se iskoristi onaj ram ako bude trebalo da se menja slika za neki dan ali to ništa neće značiti za borbu protiv ustaša i svih ovih drugih koji napadaju, samo će pokazati da stremimo ka evropskim vrednosti i da nemamo problem sa tim da gospođa bude komandant. Ili možda može da se doda slika, samo manja, jer ova trenutna je baš nekako oplemenila prostoriju i siguran sam da je po feng šuiu i da su promašene te zle podzemne vode na Makišu.
Slike se menjaju. Natpisi ostaju. Kad ako ne sad kad najbolje rade svoj posao. Možda bi ispod onog natpisa SBPOK gde se odigrao taj istorijski sastanak trebalo staviti neki svetski natpis „Mi nemamo večite saveznike ni večite neprijatelje. Naši interesi su večiti …..“
