Iako izborni proces zvanično nije ni otpočeo, vladajuća Srpska napredna stranka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveliko se nalaze u agresivnoj predizbornoj kampanji. Sa državnog vrha ponovo pljušte obećanja o povećanju plata i penzija, jeftinijim lekovima i novim vaučerima. Glavni adut u ovoj fazi jeste najavljena jednokratna pomoć od 20.000 do 35.000 dinara za penzionere, u zavisnosti od visine njihovih penzija i od 6.000 dinara za punoletne građane, akcionare Akcionarskog fonda.
Dok vlast tvrdi da je to „znak pažnje“ i plod ekonomskog uspeha, kritičari i opozicione partije, upozoravaju da je reč o klasičnom pokušaju kupovine glasova državnim novcem ili sredstvima iz Akcionarskog fonda, koji zapravo pripadaju samim građanima. Cilj ove strategije je jasan: preduprediti nezadovoljstvo i umiriti biračko telo pre nego što se i zvanično izađe na birališta.
Nasuprot mašineriji vlasti stoji parlamentarna opozicija koja prilično tiho i skromno pokušava da ostvari direktan kontakt sa građanima na terenu. Međutim, stvarni zamajac i energiju na ulicama ne diktiraju političke partije, već neformalne grupe pod nazivom „Studenti u blokadi“, koje su pokrenule masovne proteste širom zemlje. Ove demonstracije protiv korupcije i za institucionalnu odgovornost prerasle su u najmasovniji i najdugotrajniji izraz građanskog bunta u Srbiji još od 5. oktobra 2000. godine.
Dok vlast tvrdi da je najavljena pomoć „znak pažnje“ i plod ekonomskog uspeha, kritičari i opozicione partije upozoravaju da je reč o klasičnom pokušaju kupovine glasova državnim i novcem Akcionarskog fonda, koji zapravo pripada samim građanima
Unutar ovog bloka javlja se specifičan politički paradoks – strah opozicije. Umesto da zajaše talas ove autentične energije, skupštinska opozicija deluje kao da se uplašila radikalnosti i nezavisnosti studenata. Partije često ne znaju kako da komuniciraju sa strukturama koje odbijaju klasično liderstvo i deluju kroz lokalne zborove i direktnu demokratiju.
Cilj studentske liste je normalizacija, pa tek onda pravi izbori, a opozicija previđa ključnu stvar, da studentska lista nema pretenzije da odmah preuzme apsolutnu vlast, već teži normalizaciji društva. Njihov plan podrazumeva da ovi neraspisani izbori budu samo prolazna stanica i jedna stepenica na putu ka normalnosti.
Padom Vučićevog režima stvorila bi se prelazna, tehnička vlada koja bi u roku od godinu do dve demontirala medijski mrak, oslobodila institucije i sredila biračke spiskove. Tek nakon tog perioda Srbija bi imala prve prave, slobodne i potpuno demokratske izbore na kojima građani neće birati između opstanka i propasti, već će birati programe.
Na kraju ili na početku, ključ je u rukama građana i zato je neophodno da oni masovno izađu na izbore, kad god da budu organizovani. U uslovima duboke medijske i institucionalne asimetrije, apatija i bojkot idu direktno na ruku vladajućoj stranci.
Posle pada Vučićevog režima prelazna, tehnička vlada bi u roku od godinu-dve trebalo da demontira medijski mrak, oslobodi institucije i sredi biračke spiskove. Tek nakon toga mogli bi se organizovati prvi pravi, slobodni i potpuno demokratski izbore na kojima građani neće birati između opstanka i propasti, već će birati programe
Istorija i trenutna dinamika na ulicama pokazuju da se kordon-demokratija i zarobljena država ne mogu pobediti pukim posmatranjem sa strane. Samo masovni odziv birača može nadvladati mehanizme predizborne kupovine glasova i funkcionerske kampanje. Izlazak na birališta u ovom trenutku nije samo glasanje za neku političku opciju – to je čin samoodbrane i jedini legalan put da se pokrene proces suštinske demokratizacije društva i država vrati njenim građanima.
