Razgovor sa zamenikom predsednika Stranke slobode i pravde Borkom Stefanovićem vođen je na početku druge nedelje vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Šezdeset tačaka dnevnog reda, njen neposredan povod bila je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda, usvojena na Svesrpskom saboru 8. juna, a kao krovna tema se ispostavio projekat „Jadar“, čija bi realizacija, tvrde u opoziciji, ugrozila ono što bi Deklaracija trebalo da brani. Da li se tema nacionalne sabornosti slučajno nametnula baš u vreme kada je projekat „Jadar“ prvi put posle dugo vremena postao aktuelan?
„Kad je Vučić već zagazio u tu reku koja rastače Srbiju, njene socijalne, ekonomske, ekološke, pa i bezbednosne interese, sada pušta sve kako bi se ‘Jadar‘ zabašurio, s jednom velikom idejom da je to kao ona zastava kojom se ogrnuo na Ist riveru u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na Balkanu korumpirane elite tradicionalno se i najčešće slikaju ogrnute nacionalnim zastavama da bi ispod njih sakrili novčanike pune narodnih para koje su tu završile na koruptivan način. Deklaracija koja je na sva zvona najavljivana i koja je u parlamentu Republike Srpske već usvojena pokazala je da su oni u stanju da ukaljaju svaki nacionalni interes, sve što je časno i patriotsko, jer su od nje napravili jedan partijski dokument, dokument Srpske napredne stranke i Stranke nezavisnih socijaldemokrata, a u njima Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, pri čemu jedan vodi drugog kao mečku po vašarima, a ovaj drugi uzvraća nelegalnim glasanjem pred kamerama na pokradenim beogradskim izborima, iako živi u Laktašima. Taj dokument neće promeniti ništa, pa neće povećati ni brigu Beograda za svoje sunarodnike u regionu i šire, niti će unaprediti institucionalne, ekonomske i kulturne povezanosti našeg naroda, ma gde on živeo“, kaže za Radar Stefanović.
Kako vam se čini rad parlamenta u novom sazivu kojim predsedava Ana Brnabić?
Za nijansu je bolje od neprevaziđenih dubina moralnih i drugih ponora kojima je Skupštinu vodio doktor Orlić, koji nikada neće postati orao, tu se i tada videlo. Ana Brnabić se za sada trudi da sednicu vodi nijansirano, da bi izgledalo da je bolje nego što jeste. To je potemkinovski pristup, radikalska vlast, gde treba praviti kulise od kartona, ili od stiropora, oni vole stiropor. Imamo zakone, imamo institucije, imamo izbore, a sve je laž. Sve što rade rade da bi makar jedan dan duže ostali na vlasti, neki od njih tako izbegavaju krivičnu odgovornost, a neki i da legalizuju nelegalno stečeno bogatstvo.
Politički aspekt projekta „Jadar“ prevodi se u to ko je doveo Rio Tinto u Srbiju i ko je kada menjao zakone kako bi RT mogao da posluje u Srbiji. Ispade da je opozicija kriva što je dovela kompaniju zbog projekta koji je naša razvojna šansa. Kako tumačite nametanje ovog okvira za raspravu, ima li drugih?
Vlast pokušava da bahato natera građane da vole nešto što može biti opasno po njihovo zdravlje. U dugoj političkoj istoriji Evrope to nisam video, taj „nateraću te da me voliš“ pristup. Misle da ljudi nemaju oči, da nemaju strahove i iskustva, da su se jutros probudili u naprednjačkoj Srbiji koja ima svoje inspekcijske službe, nadzor, tužilaštva i sudove. Ali ljudi znaju da to ne postoji, jer je SNS dvanaest godina nastojao da to uništi. Vlasti nisu u stanju da regulišu kišnu kanalizaciju ili da uđu u Ziđin ili Linglong. Verovati njima na „majke mi“ znači verovati ljudima poput Milorada Grčića koji je mleo zemlju umesto uglja. Vlasti su postavljale ljude bez formalnog ili neformalnog obrazovanja na najodgovornija mesta i to se zna. Kao i većina građana, ja se u projekat „Jadar“ ne razumem, ali stručni ljudi su jasno rekli da garancija ne može da bude, niti mogućnosti da se izbegne situacija u kojoj može doći do ozbiljnog ugrožavanja zdravlja ljudi. Nema tehnologije koja to može da omogući, a nemamo ni državu koja to može da kontroliše. Pri tom, ekonomska dobit po Srbiju ili grad Loznicu će prema računicama struke biti toliko mizerna u odnosu na ulaganja i hazarde da mi nije jasno da ne vide da je cela Srbija protiv projekta. Zašto ga onda guraju? Neki kažu zato što se neko omrsio, neki zato što vlasti kupuju podršku nekih zapadnih vlada, neki zato što je to strateška sirovina. Reči poput „sumporna kiselina“ izgovaraju kao da govore o mleku. Neretko isti oni koji su nebrojeno puta dokazali da ne haju za standarde, ekološke ili neke druge.
Nisu u stanju da regulišu kišnu kanalizaciju ili da uđu u Ziđin ili Linglong. Verovati njima na „majke mi“ znači verovati ljudima poput Milorada Grčića koji je mleo zemlju umesto uglja
Predsednik Vučić je rekao da želi da vidi analize naših stručnjaka. Mnogi su se već oglašavali, poput akademika Bogdana Šolaje, objašnjavali da moguće dobrobiti projekta „Jadar“ nisu veće od mogućeg rizika. Zašto se vlast do sada nije obazirala na ovakve i slične analize?
To je trik kako bi se opravdano razjarenom narodu moglo reći da je sve u redu, u nadi da će naći neke svoje stručnjake koji će svoje časno ime i akademsku karijeru staviti ispod pozitivnog stava o ovom projektu. Za sad im slabo ide. A to su ljudi koji su se dugo i uporno svojevremeno bavili skupljanjem glasova podrške Aleksandru Vučiću. To je kao kad SNS formira svoje udruženje građana, svoje studentske i nevladine organizacije, to su divni mladi ljudi koji, eto, dobijaju stotine hiljada evra iz budžeta za projekte koji ne postoje, što su radili u Beogradu preko Aleksandre Čamagić. Imaju svoju kulturu i parakulturne institucije, naprednjačko tumačenje naše istorije, imaju svoje doktore, agencije, institute, puni paralelizam. I onda, kada kažu da je neka lažna elita protiv napretka Srbije, građani treba da znaju da su oni ta elita o kojoj govore. To je ta elita iz otetih vila predratnih magnata kojima se prilagođavaju vladine uredbe da bi se u njima ostalo malo duže. To su ti ljudi čija se deca leče kod privatnih lekara i koja se školuju u inostranstvu, dok vi sedite po domovima zdravlja. Koji onda stručnjaci? Vlast je već podelila društvo, uspostavila svađu gde se svi koji nisu saglasni proglašavaju lopovima, ustašama i fašistima… i sad, kad se digla kuka, hajde da vidimo šta kaže struka. Tako Vučić razmišlja. Jedino se plašim da upadnemo u nama svojstveni sindrom umoljavanja vladara, da nas vidi, da nam nešto učini, pa kada sultan da luksuznu brošuru o reformama poljoprivrede, poljoprivrednici prekinu štrajk, a ništa se ne promeni. Nisu problem ni projekat „Jadar“ ni RT, problem je ova vlast i njeno prebacivanje odgovornosti.
Kao kada je studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja nije odmakla dalje od radnih nacrta, poverila investitoru?
Tako je. A onda su posegnuli za dečjom argumentacijom. Tražićemo, kažu, od nemačkih vlasti, pa onda od nemačkih Zelenih, da nam garantuje održivost projekta. Nemci onda kažu: ne možemo mi, mora RT, a RT kaže: ne možemo ni mi, mora Vlada Srbije, pa u krug. Niko neće da garantuje, jer garancija nema. I to što Vučićevi kumovi slave rođendan u Veneciji, za milion evra, ili neki drugi kum zgazi nekoga na pešačkom prelazu, pokazuje da živimo u državi u kojoj režim promoviše nasilje, svakodnevno, verbalno, fizičko, gde imamo eksplozije kriminalnih grupa i kladionice na svakom koraku, gde na televiziji s nacionalnom frekvencijom neko objašnjava kako se najlakše ubija čovek… ova vlast je najveći problem i unutar opozicije ne bi trebalo da bude mesta za razlike i specifičnosti. Ostavićemo ih za kasnije, kada se Srbija najzad normalizuje.
SSP je predložila održavanje novih vanrednih parlamentarnih izbora pod poboljšanim uslovima, upravo po litijumskom pitanju. Kakvu ste reakciju javnosti očekivali, umornoj od izborne problematike, s obzirom na činjenicu da vlast uslove nije poboljšala ni u decembru, kada ste na izborima učestvovali, ni u junu, kada na lokalnim niste?
Projekat „Jadar“ je najbolji pokazatelj koliko ovaj režim laže svoje građane. I Vučić i Brnabić su ranije govorili da je na njega stavljena tačka, u kampanji su ismevali ljude i aktiviste koji su upozoravali da to nije slučaj, da bi već u junu napravili značajne iskorake u njegovoj realizaciji. Verujemo da je to dovoljan razlog za nove parlamentarne izbore. Naravno, uz prethodnu promenu izbornih uslova, SSP je ostao na istim pozicijama na kojima je bio u decembru. Mora da se očisti birački spisak, RTS mora da se otvori prema drugačijim mišljenjima i mora se stati na put ucenama i nasilju nad biračima u javnom, ali i u privatnom sektoru. Bez normalnijih izbora ne može doći do promene vlasti, niti će biti moguće zaustaviti projekat „Jadar“. S tom inicijativom smo izašli potpuno svesni da su građani prezasićeni pričama o izborima, da su umorni i razočarani, ali drugog izbora nemamo. Naravno, bez iluzija, za njih u politici mesta nema. Uvek smo bili uz građane na protestima, nismo se gurali da ih vodimo. Nažalost, mnogo ljudi je naselo na udbaške konstrukcije kako su svi političari isti, ili kako je politika nešto prljavo i kako treba samo insistirati na ispunjenju određenih zahteva. To je sve politika. Zato su vlasti i slagale da je projekat stopiran, iako vidimo da nije. Tek kad vidimo kako to Nemačka i Finska, recimo, sprovode svoje projekte ekstrakcije litijuma, pod uslovom da nije reč o hidroekstrakciji, moći ćemo da počnemo da pričamo o „Jadru“. Ali ne i da kopamo.
Predsednik, premijer Miloš Vučević i ministar finansija Siniša Mali najavili su mogućnost održavanja referenduma o projektu „Jadar“ do kraja iduće godine. S obzirom na to da su nam i izbori upitne legitimnosti, a referendume je još lakše namestiti, da li bi to održavanje uopšte bilo dobra vest? Da li bi ova vlast uopšte raspisala neki plebiscit ako unapred nije sigurna u rezultate?
Ne bi. Mislim da vlast zna da su doktorirali na krađi izbora, na mnogim izbornim ciklusima do sada, ali u decembru i junu posebno, što su potvrdili i međunarodni izveštaji. SSP zato nije izašla na lokalne izbore u junu – krađu smo dokazali u decembru i nismo hteli da bez poboljšanja izbornih uslova dajemo legitimitet novim mahinacijama. Referendum je mnogo lakše ukrasti, recimo, održavanjem regionalnog referenduma, i onda bi mogli da kažu: eto, vidite, građani Srbije hoće glavu u torbi, da se osećaju nesigurno i nebezbedno, sad imamo i papirološku potvrdu. Bilo je sličnih primera u nekim drugim kulturama, ali evropskim ne, da vlast ne preza ni od čega. Zamislite da sutra nađu uranijum, kako bi se ponašali. Možda ja preterujem, ali ja se njih plašim ako su na odgovornim mestima koja odlučuju o zdravlju ljudi. Govorim o njihovim ljudima, ne o stručnjacima, jer oni stručnjake ne postavljaju nigde zato što ne mogu da ih kontrolišu. Iz istog razloga SNS i ne želi da uvede Srbiju u EU, izgubila bi vlast. Ima gvozdenu pesnicu oko pravosuđa, oko medija i izbornih komisija, sistemski i organizovano osiromašuje sopstveni narod, a sad je smislila da bi moglo i da se kopa. Trebaće nam otprilike petsto godina da bismo isplatili investiciju u projekat, a gospodin Šolc i neki drugi će nam dati podršku, jer se ne kopa kod njih. A vi, Srbi, vidite šta ćete.
Vlast pokušava da bahato natera građane da vole nešto što može biti opasno po njihovo zdravlje. U dugoj političkoj istoriji Evrope to nisam video, taj „nateraću te da me voliš“ pristup.
Misle da ljudi nemaju oči, da nemaju strahove i iskustva
S jedne strane, predsednik Vučić govori da je spreman da ga u slučaju eventualne korupcije ispitaju pred narodom i da ide u zatvor ako se utvrdi neki nivo korupcije. S druge imamo Ustavni sud pred kojim tzv. izborni predmeti mogu da čekaju, ali procena ustavnosti Uredbe kojom je projekat „Jadar“ bio stavljen ad akta ne. Umesto nezavisnog pravosuđa, čak njegovih najviših instanci, nudi se sud dirigovane javnosti? Jesmo li tek na početku PR kampanje?
Apsolutno. Dobro nauljena PR, a zapravo klasična lobistička kampanja, s tim što se već sada gubi granica između toga ko je lobista, a ko naručilac posla. Vlast postupa kao da je ne lobista, nego akcionar RT. Nikada nisam video da se neka vlast ponaša prema nečemu toliko kontroverznom, očigledno štetnom, s toliko pažnje, kao da im je sopstveno dete. Oni vole RT kao bebu koju čuvaju i paze. Sve i da smo najuređenija država na svetu, to bi bilo sumnjivo. Nisu njih građani birali da stoje ispred neke kompanije, nego da budu iznad kompanija i njihovih interesa, bilo čijih. Ja znam da je naprednjacima to teško objasniti i da ljudi u vrhu SNS-a ne znaju azbuku demokratije i politike, koje u ovoj zemlji zvuče kao uvreda, ali jasno je da Vučić razmišlja da će imati dovoljno vremena da, kao i mnogo puta do sada, oblikuje stvari. Milan Radoičić i Zvonko Veselinović ispadoše heroji, hapšenje Srba i na Kosovu i Metohiji, njihov izlazak iz institucija i masovno iseljavanje su u stvari okej, Briselski sporazum ispade perfektan, iako države Srbije posle njega na KiM nema, francusko-nemački sporazum isto ispade perfektan, iako ga on nije potpisao, nego usmeno prihvatio… ovo je sada granica bezobrazluka koja je pređena. Što bi rekao Velja Ilić: „Nije bitno šta sam rekao, slušaj šta ti kažem.“ Među glasačima SNS-a ima ucenjenih, koji moraju, ali ima i onih koji to vole i u to veruju. Ovi potonji moraju da razumeju da zagađenje ili ugrožavanje zdravlja ne gleda u kojoj ste partiji. Drago mi je što vidim da Vučić sada ima problem i sa svojim biračima. Posle dugo vremena, skoro cela Srbija stoji na jednoj strani, a na toj strani ovaj režim nije. Ne sanja rob o slobodi, rob sanja boljeg gazdu. Po stoti put moramo da pokažemo da nismo roblje i mislim da smo na dobrom putu da to uradimo.
Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu nedavno je na sastanku s ministarkom pravde Majom Popović pohvalio napore Srbije u unapređenju reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Vidite li to kao zaokret u odnosu na Izveštaj posle decembarskih izbora?
Moraću da budem diplomatičan. Od ambasadora OEBS-a Bratua smo imali prilike da čujemo slične pohvale. Narodski rečeno, lakiranje, pranje prljavog veša ovog režima. Zašto daje izjave koje su u potpunoj suprotnosti s izveštajima OEBS-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ne znam. Ali znam da smo protestovali i napisali pismo centrali OEBS-a i da su se jasno videli nemalobrojni podržavaoci ovog režima na Zapadu. Mi u SSP-u govorimo isto, pa se neki ljute – mi ćemo svoju slobodu osvojiti sami, neće nam je niko sa strane dati, ali će to biti sto puta slađe, jer je nikome nećemo dugovati. Drugo, ima raznih političara i zvaničnika u Evropi i Americi, iako je jasno da mnoge zapadne vlade vrlo blagonaklono gledaju na „Jadar“, da budem blag. Isto tako je jasno da se o tome ko će vršiti vlast u Srbiji pitamo mi, a ne neko drugi. Budućnost Srbije jeste u EU i mi ćemo se za nju boriti, ponekada pogrbljeni i izudarani tim često prisutnim licemerjem i dvoličnošću, jednim odnosom koji je ponekada teško objašnjiv. Dođe nam često da kažemo: nemojte nas više braniti, mi na Balkanu i u Srbiji kao da znamo bolje šta su evropske vrednosti od onih koji, što bi rekao Aleksandar Tijanić, dođu sa strane, pa se bezobrazno blizu poljube usnama s Vučićem. Ali, s prljavom vodom ne treba izbaciti i dete. Srbija je stara evropska država, mi smo stari evropski narod koji je znao da istu tu Evropu mnogo zaduži, prvo protiv osmanlijskih osvajača, onda i protiv fašizma, na šta treba da budemo ponosniji nego što je često slučaj. Čini mi se da sada kroz svoju malu, ali za nas bitnu ulogu, branimo EU od njene dvoličnosti gde jedno važi za jedne, a drugo za druge. Ovo je pitanje temeljnih vrednosti, ne da li imate suverenu državu, nego da li imate državu, da li vam na vrata kućnog praga dolaze mafijaši da vas prebiju ili, ne daj bože, ubiju. Kao u Kruševcu, kao što su s nama probali, pa je predsednik rekao, ne jednom: znate šta, to su bila dva šamara. Voleo bih da su to bila dva šamara, ali nisu, to je bio pokušaj ubistva, i on to zna. Podržavao je Zapad i Slobodana Miloševića, i ‘96. i ‘98, posle Dejtonskog sporazuma je bio garant mira, pa su opet građani Srbije rekli: super je što ga Holbruk podržava, ali mi nećemo.
Upravo je napad na vas u Kruševcu bio povod za kasnije proteste „1 od 5 miliona“, što su bili samo jedni u dugom nizu, još od rušenja u Savamali 2016. godine. Čini se da su jedini donekle uspešni bili upravo oni protiv RT 2021. godine. Može li ta energija da se ponovi?
Odlično ste to primetili, ali sada vidimo da je tačka na projekat, u koju smo poverovali svi mi koji smo blokirali „gazelu“, zapravo bila tačka-zapeta, ili samo zapeta. Nema zaustavljanja podrške bez promene režima, a promene režima nema bez izbora, a izbora nema bez normalnih uslova. Režim je pokazao da ni 100.000 upornih nezadovoljnih ljudi na protestu nije dovoljno da se od nečega odustane. Građani su isto tako pokazali da su apsolutno protiv bilo kakvog nasilja, u vrlo uzavreloj atmosferi. Cela opozicija, ali naročito SSP, debelo je propatio pod ovim režimom. Od paljenja automobila, preko izbacivanja dece iz vrtića i proterivanja Marinike Tepić iz Pančeva, da ne pominjem kroz šta prolazi Dragan Đilas sa svojom decom… pri tom, dokazano je da sve što mu se stavlja na teret čista laž čiji je cilj progon, društveno uništenje jednog čoveka i njegove porodice. Pa se onda pominju Vučićeva deca i prave se paralele koje zaista ne stoje. Svi na političkoj sceni moramo biti jedinstveni oko izbornih uslova i oko zaustavljanja „Jadra“. I mislim da jesmo. Sve ostalo je mućenje vode. Jeste, Demokratska stranka, Demokrastka stranka Srbije i G17+ davno su dali mogućnost da se zemljište istražuje, ali ne i da se ruda ekploatiše. Upravo je SNS 2015. ispravljao zakon kao opšti pravni akt kako bi jednoj firmi dozvolio da eksploatiše litijum. Ako je to bilo omogućeno još 2006, zašto za osamnaest godina RT to pravo nije iskoristio? Ali, čak i ako zaustavimo „Jadar“, a verujem da hoćemo, to će biti samo jedan krak velike mafijaške hobotnice koja ima svoje političko krilo koje sebe zove SNS. S takvim režimom, pitanje je šta će biti sledeći projekat i pitanje je trenutka kada će se on ticati svih nas, pa i devastiranog srednjeg sloja koji živi u svom balonu, što razumem. Komunalije su skuplje, cene u prodavnicama divljaju, naročito od korone, uništeno je sve, kadrovi na čelu velikih sistema su često uvreda za razum. I onda kače Milicu Zavetnicu i ventilatore što je vrh vrha ledenog brega. Ko će da nadgleda važne stvari? Grčići? Vulini? Siniša Mali, radikalski Mlađan Dinkić? Ovo je značajan momenat i svi ti protesti koji su se dešavali kao da su jedan isti protest nemirenja s režimom. I sada imamo nove masovne proteste, svaki dan neka druga opština, Šabac, Arilje, Valjevo, Ivanjica, Aranđelovac… niče narod k‘o iz zemlje trava. Svuda ljudi pokazuju da ne prihvataju privatne dilove SNS režima i koliko je režim postao izolovani protivnik sopstvenog naroda. Zato ovaj režim mora da ode. Mora, jer ćemo tako onemogućiti neki novi RT i sve nasilje i pljačku kojima se SNS drži na vlasti.
Nema zaustavljanja bez promene režima, a promene režima nema bez izbora, a izbora nema bez normalnih uslova. Režim je pokazao da ni 100.000 upornih nezadovoljnih ljudi na protestu nije dovoljno da se od nečega odustane
Pojavili su se i plakati koji demonstrante u manjim mestima prokazuju kao domaće izdajnike i strane plaćenike. Prisustvujemo li i negativnoj kampanji, hoće li biti još snažnija?
Nesumnjivo. Uvek ćemo postupati koordinisano sa zahtevima građana i organizacija koje se dugo bave ovim pitanjima, poput „Ne damo Jadar“ i Saveza ekoloških organizacija Srbije.
Kosovo je predato u dovoljnoj meri da režim Aljbina Kurtija može da radi šta želi, a ZSO nismo dobili. Hoće li i dolina Jadra biti predata Rio Tintu, bez dovoljnih uveravanja da projekat treba realizovati, ili garancija da će sve biti u redu?
Sada, kada tako kažete, zvuči mi moguće. Ovaj se režim ponaša po takvoj matrici. Da bi se to zaustavilo, moramo imati izbore sa boljim uslovima. Prevarili su i građane koji su glasali za njih.
Koji je potencijal opozicije da posle decembarskih i junskih izbora zahteva nove izbore? Priča se da ih neće biti pre 2027…
U pravu ste, ispitaćemo svaki ugao i svaku poziciju. Ne možete vi da o ovako krupnoj temi jedno kažete pre podne, a nešto potpuno drugo popodne, posle izbora. Ovaj režim nema ni ono legitimiteta da vlada za koji je tvrdio da ga poseduje. Zato se oni sada ovako i hrabre u Skupštini, gde su na bezbednom, gde nam ne daju mikrofone za pitanja, ni dovoljno vremena. Pitaju što se plašimo izbora i referenduma, a zapravo se niko toga ne plaši, pod uslovom da su pravi. Ne znamo šta je sve Vučić i kome obećao. Rekao je da imamo vanredne parlamentarne izbore u Srbiji do kraja sledeće godine ili početkom 2026, naravno uz promenu izbornih uslova. Hoću da kao građanin glasam pod uslovom da znam da tu nema 25.000 ljudi dovedenih iz Republike Srpske da glasaju po diktatu, ili ljudi iz drugih opština u Srbiji koji su dovedeni u Beograd, u kojem ne žive, da prekrajaju volju građana. Na lažnim adresama, ugurani u birački spisak.
Zamislite da sutra nađu uranijum, kako bi se ponašali. Možda preterujem, ali ja se njih plašim ako su na odgovornim mestima koja odlučuju o zdravlju ljudi
Ali takvih nepravilnosti je bilo i pre decembra prošle godine?
Ali ne koliko od januara 2019. godine. Zato ne može da se kaže da samo ljudi preseljeni u poslednjih godinu dana ne mogu da glasaju na novim adresama. Ljudi iz Male Krsne su prebačeni u Beograd, pa ih je SNS tamo vratio, pa ih posle zakona vratio gde su pre toga bili, što je Beograd. Primer gde je najbolja namera dovela do još lošijeg ishoda. Birački spisak mora da bude temeljno sređen i to uopšte nije teško uraditi. Primera radi, za sve koji su dovedeni da glasaju posle januara 2019, recimo u Beograd, treba da se proveri gde rade, gde primaju platu, gde im deca idu u predškolsku ustanovu. Rečju, za koju su adresu životno vezani. Ne možete imati dva prebivališta. Ne možete biti u Laktašima i na Dedinju kao Mile Dodik, ne možete biti načelnik opštine Sokolac Milovan Bjelica Cicko koji je doveo pola familije da glasa u prestonici. Ili Nenad Nešić, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine. Proces čišćenja biračkog spiska se ne može održati tako što ćete pustiti MUP da radi, a vi da sedite sa strane. Mora cela opozicija, ceo nevladin sektor, OEBS… da se angažuje i da verifikuje zabeležene promene. Jer ovakvih, nameštenih izbora, SNS može da organizuje još hiljadu.
Govorili ste o neophodnosti da opozicija nastupi zajednički protiv projekta „Jadar“. SSP je bila među najviše prepoznatljivim organizacijama koje su se odlučile za bojkot junskih lokalnih izbora. Često je ulazila u razmirice s drugim akterima, Savom Manojlovićem i pokretom „Kreni-promeni“, Zeleno-levim frontom… hoće li ujedinjeni front moći da se izgradi na takvim odnosima?
Kada bih analizirao prethodni period, verovatno bih rekao stvari koje bi mogle biti protumačene kao nesaradljivost ili kao nova svađa u opoziciji. Neću to da radim. Neću reći nijednu ružnu reč na bilo čiji račun, pa čak ni onih koji su mnogo ružnih reči rekli o SSP i Draganu Đilasu. Činjenica je da smo ostali dosledni potpisu koji smo 9. marta dali s ProGlasom i koalicijom NADA. Nemamo čega da se stidimo. Koordinacija, saradnja i zajedničko nastupanje o veoma važnoj temi, u tome ne vidim problem. Mislim da cela opozicija treba da se vrati jedan korak unazad i da se bori za ono gde je stala. Da građani slobodno biraju koga žele, nakon što su naši čukundedovi obarali Miloša Obrenovića ili kralja Milana, neke ozbiljne istorijske ličnosti, zbog toga što nisu hteli da poštuju Ustav koji je garantovao svakom robu da će, zakoračivši na ovu zemlju, postati slobodan čovek. Eto gde nas je SNS doveo. Da pazite za koga ćete da glasate, pri tom ne znajući da li vam je režim prisilno doveo još dvanaestoro ukućana.
