U poslednjoj epizodi Radar Foruma čiji je domaćin Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gostovao je Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke koji govori o tome da li DS još ima političku budućnost, šta znači bezuslovna podrška studentskom pokretu na izborima, kako funkcionišu izborne manipulacije u Srbiji i zašto su politički zatvorenici postali svakodnevica. Sagovornici pokreću otvoren, oštar i ličan razgovor o slobodi, odgovornosti i kraju svakog kompromisa.
„Ne želim najveću opozicionu stranku, već onu koja menja Srbiju“
Na samom početku, Milivojević podseća da je Demokratska stranka jedina u Srbiji promenila osam predsednika od 1990. godine, i to u demokratskoj proceduri. Ali, njegov politički plan nije, kaže, da osvoji opozicioni monopol. „Moja glavna poruka kad sam se kandidovao bila je da ne želim da pravim najveću opozicionu stranku, već veliku stranku koja će biti alternativa. Nema slobodne Srbije bez velike i jake Demokratske stranke. I važno je da postoji neki politički akter koji kandiduje politiku ne za aktuelni trenutak, već politiku koja anticipira događaje i vidi gde je mesto ne samo stranke, nego i celog društva.
Ovde je veoma važno da ljudi koji vode političke stranke uglavnom nalaze mesto za sebe i svoju stranku. Ideja DS je da srpsko društvo menja na bolje, da bude progresivna snaga našeg društva, da bude avangarda.“
U Srbiji ako za glavu odskačete od proseka, vrlo brzo će se naći neko ko će vas skratiti za obeležje koje vas izdvaja. Da li će vam polomiti noge ili skratiti za glavu, to je sad već pitanje koliko će proceniti da ste opasni što ćete ugroziti tu učmalu sredinu koja treba da se menja
Domaćin Milićević naglašava da je jedan od ključnih problema srpske politike, ali i društva, u „poređenju s najgorima“, pa ta niska lestvica postaje opasno opravdanje za stagnaciju.
„Nije poenta biti bolji od najgoreg. Želim da se takmičim sa boljima od sebe. Ako ih nema ovde, ima ih u okruženju. Ako mi mislimo da smo najpametniji i najbolji na prostoru jugoistočne Evrope, onda treba da se zapitamo kako je moguće da su Grci već nekoliko decenija pre nas u EU. Kako je moguće da oni koji su bili daleka periferija Evrope i gledali na nas kao Srbiju na zapadu, mislim na Bugarsku i Rumuniju, danas budu članice EU. Kako je moguće da one koje smo nazivali austrougarskim konjušarima koji će propasti bez srpskog voća, koji neće moći da prave svoje sokove i neće moći da oporave svoj turizam bez nas i Srbije, da su i oni u EU. Postoji potencijal da budemo najbolji u Evropi u mnogo čemu, ali postoje mnogi ograničavajući faktori koji ne daju da taj potencijal dođe do izražaja. U Srbiji ako za glavu odskačete od proseka, vrlo brzo će se naći neko ko će vas skratiti za obeležje koje vas izdvaja. Da li će vam polomiti noge ili skratiti za glavu, to je sad već pitanje koliko će proceniti da ste opasni što ćete ugroziti tu učmalu sredinu koja treba da se menja“, objašnjava Milivojević.
U delu razgovora koji dotiče osnovne vrednosti, Milivojević insistira da je najdublja kriza u Srbiji zapravo – moralna. „Mi imamo političku krizu, društvenu krizu, ekonomsku krizu, ali pre svega – krizu morala. Ljudi su zavedeni propagandom, poverovali su da je moguće da se od života napravi prevara. Kao 1993. kad su verovali da će dati 100.000 maraka i živeti od kamate. Tako i danas veruju da je isplativo biti nepošten.“
Sagovornici tu otvaraju i jedno od ključnih pitanja, pojam patriotizma. Ne kao fraze, već kao značenje koje je, kako kažu, „potpuno izgubljeno“. „Naš zadatak je da obnovimo sve te reči koje su unakažene – patriotizam, rodoljublje, čovekoljublje. Da vratimo veru u ljubav. Ne da je isplativo biti pošten, nego da vredi biti pošten.“
Mi imamo političku krizu, društvenu krizu, ekonomsku krizu, ali pre svega – krizu morala. Ljudi su zavedeni propagandom, poverovali su da je moguće da se od života napravi prevara
Posebno je upečatljiv primer solidarnosti tokom studentskih protesta, gde mladi Bošnjaci iz Novog Pazara za Uskrs dolaze da zamene studente ispred RTS-a, kako bi održali blokadu. „To je ta slika Srbije koju hoćemo. Da studentkinje iz Sjenice igraju kolo s devojkama iz Niša. Da se na molitvu u Pazaru svi zaustave. I mi koji ne verujemo u neke stvari koje nam je propagirao Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, da kažemo – izvinite, ali mi ne verujemo da nas ti ljudi mrze. I onda vidim da su ti ljudi spremni da živimo zajedno. Ako napravimo most između ljudi u Novom Pazaru, Sijenici i Tutinu, sa ljudima iz Šumadije, i taj most bude čvrst, znate kako ćemo lako napraviti most prema Bosni i Hercegovini? Pa ćemo napraviti most i prema onim susedima s kojima smo ne tako davno ušli u otvorene sukobe, jer ovde budućnost pripada mladim ljudima“, jasan je predsednik DS.
Pravda i nepravda ručaju iz istog tanjira
Milivojević se u razgovoru poslužio i slikovitim anegdotama, a jedna od najupečatljivijih tiče se metafore o društvu u kojem zajedno ručaju i pravda i nepravda, a čime je slikovito želeo da opiše da je čak i pravda u Srbiji već dugo saučesnik. „Mi smo u Srbiji napravili tanjir iz kog jedu i pravda i nepravda. I onda su se javile i socijalne razlike. Pravda nije kažnjavala ono što je činila nepravda. A onda su došle do tih razlika koje su postale drastične. Postalo je normalno da nekim ljudima najcrnje vreme našeg društva bude vreme najvećeg blagostanja za njih i njihov novčanik. Da se oni enormno bogate u vreme strahovitog stradanja našeg naroda. I niko ih posle 5. oktobra nije pito – čekajte, bre, ljudi, hajde vidimo kako ste se vi obogatili“, napominje Milivojević.
Milićević dodaje pitanje koje visi nad svakim društvom koje hoće da se zove pravednim: da li postoji mogućnost ispravljanja nepravde bez konkretnih, pa i drastičnih mera?
Postalo je normalno da nekim ljudima najcrnje vreme našeg društva bude vreme najvećeg blagostanja za njih i njihov novčanik. Da se oni enormno bogate u vreme strahovitog stradanja našeg naroda. I niko ih posle 5. oktobra nije pito – čekajte, bre, ljudi, hajde vidimo kako ste se vi obogatili
„U Srbiji se za ministra koji gurne ruku do lakta u budžet ne kaže lopov – već sposoban čovek. I onda se sve izvrće. Naša deca idu u školu s decom tih ‘sposobnih’. Vraćaju se kući i kažu: Tata, ti si nesposoban. E, kad dete bude prošlo pored njihove kuće i videlo tablu ‘konfiskovano u korist građana Srbije od kojih je oteto’ – tad će znati da je odgovornost preuzela Demokratska stranka. To nije pretnja. To je obećanje. Obećanje onim ljudima kojima su ruke u narodnoj kasi, a krvave, da to ne može besplatno. I to će biti vreme pravde.“
Domaćin Radar Foruma želeo je da se jasno razgraniči i učešće DS na vanrednim izborima koje traže studenti, budući da su najavili da će prepustiti prostor.
„Nećemo kandidovati članove na listi. Sve naše kancelarije širom Srbije stavljamo na raspolaganje uz kompletnu logistiku. Ako smeta natpis DS – sklonićemo ga. Ako treba podrška pravna, tehnička, izborna – mi imamo tim koji zna kako se to radi. Imamo 100 kancelarija i 240 odbornika u Srbiji, znamo procedure. Imamo ljude koji su obučeni čuvari kutija. Ne krade se samo na kutijama. Izbori se kradu u data-centru u Kragujevcu, gde se svakog trenutka vodi evidencija ljudi koji nisu glasali od 2014. godine“, poručuje lider DS.
Gost Radar Foruma u nastavku je i detaljno secirao izborne manipulacije: fantomski birači, duple lične karte, sprej koji „radi“ 15 minuta, glasanje kod kuće, uvezeni glasovi iz Makedonije, BiH i Mađarske. „Oni neće čekati da izgube. Ti ljudi su spremni da proglase pobedu na izborima pre nego što se zatvore birališta. Imate posla sa ljudima koji su neviđeni manipulatori. Koji ne smeju da izgube izbore. Jer gubitak izbora za njih je gubitak slobode, lične slobode. Oni će ići u zatvor posle gubitka izbora. Ti ljudi koji su spremni da čekaju kod kuće da se glasovi prebroje, mogu slobodno kad dođe taj dan da spakuju ćebe, pastu za zube i četkicu i da krenu put Centralnog zatvora ili put Specijalnog suda za organizovani kriminal. Ja znam da će biti velika trka do Specijalnog suda. Tražiće se status svedoka okrivljenog (saradnika)“, siguran je Milivojević.
Srbija u kojoj je Marija Vasić u zatvoru, a ministar na slobodi
U završnici razgovora, Milićević podseća na političke zatvorenike – šestoro aktivista iz Novog Sada, među njima i Mariju Vasić koja štrajkuje glađu i žeđu.
Gubitak izbora za njih je gubitak slobode, lične slobode. Oni će ići u zatvor posle gubitka izbora. Ja znam da će biti velika trka do Specijalnog suda. Tražiće se status svedoka okrivljenog (saradnika)
„To je tačna definicija. Politički zatvorenici u zemlji koja u Ustavu kaže da teži EU. Marija je u zatvorskoj bolnici, a ministar kulture, povezan sa skandalom oko Generalštaba, slobodno šeta. Zato što ga štiti politički vrh. Ali ja mislim da Ivica Dačić ne komanduje policijom i da je ta naredba stigla sa Andrićevog Venca iz Ćacilenda. Živimo u zemlji gde privatno obezbeđenje obezbeđuje policiju, a policija obezbeđuje te kriminalce u Ćacilendu„, zaključuje gost Vukašina Milićevića.
*Ceo razgovor Vukašina Milićevića i Srđana Milivojevića u dvadeset devetoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
