Piše: Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka
Srpska deca možda ne znaju šta je 300 kila, ali znaju šta je 190 tona betona, koliko je bila teška nadstrešnica koja je pala 1. novembra na železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 osoba.
To mesecima dokazuju i đaci odeljenja II-11 Pete beogradske gimnazije svojim postupcima.
Sve je počelo kada je njihova razredna dobila otkaz zbog političkog neslaganja sa nelegalno postavljenom VD direktorkom gimnazije Dankom Nešović. U prljave radnje uključio se i novi nastavnik matematike Dušan Stojičević, koji prepisuje rešenja zadataka sa telefona, sam ne zna rešenje, već na tabli, ispred odeljenja, kao rešenje piše broj -0, što je, naravno, nemoguće. Kako kažu učenici tog odeljenja, đacima je rekao da je njihova razredna sa pravom smenjena.
Ipak, učenici su još jednom pokazali nezadovoljstvo i nastavniku na sledećem predavanju doneli posluženje. Sendvič, informerove novine i novac. Profesoru Dušanu se to nije svidelo, kao ni VD direktorki, te su odlučili da najstrašnije uslovljavaju maloletnu decu.
Na času odeljenskog starešine deci je prećeno od strane PP službe da će u sve biti uključena socijalna služba i Osnovno javno tužilaštvo. Traženo im je da napišu izjave i predaju spisak počinioca. Roditeljima je, pritom, zabranjen ulaz u školu.
Ali kako to obično biva, deca se nisu predala. Odbili su svaku nelegitimnu naredbu od strane uprave škole, te im je zbog toga kolektivno smanjena ocena iz vladanja i dobili su ukor razrednog starešine.
Na času odeljenskog starešine deci je prećeno od strane PP službe da će u sve biti uključena socijalna služba i Osnovno javno tužilaštvo. Traženo im je da napišu izjave i predaju spisak počinioca. Roditeljima je, pritom, zabranjen ulaz u školu
Potom im je naređeno da se izvine profesoru, ali su oni to dva puta odbili. Dva dečaka koja žive u domu dobili su pretnje da će biti izbačeni iz istog.
Dana 13. oktobra đaci Pete beogradske gimnazije doneli su odluku da uđu u fizičku blokadu škole do ispunjenja njihovih zahteva koji su predati VD direktorki Danki Nešović.
Nisu oni nestašni. Oni su hrabri. Nisu oni neiskusni. Oni su neiskvareni. Nisu oni mali. Oni su naterani da ranije odrastu.
Nisu oni nezreli, pa zbijaju šale. Oni znaju šta je nepravda i ne padaju pod kandže lažnih autoriteta. Nisu oni bezobrazni. Oni imaju svoj stav i njemu su dosledni. Oni imaju poštovanje prema starijima, ali ne žele da im neko ko nije kadar za svoju poziciju bude autoritet.
Oni znaju kako u mraku, jer su u mraku i odrastali. Za svetlo su se “uhvatili” u proteklih 10 meseci, i sve će uraditi da ga ne “puste”. Oni ne daju na sebe i na svoje. Oni su patriote. Znaju kako se voli domovina. Pokazali su kako funkcioniše solidarni kolektiv gde svako svakom čuva leđa. Oni su ponosni đaci Pete beogradske gimnazije.
Nisu oni nezreli, pa zbijaju šale. Oni znaju šta je nepravda i ne padaju pod kandže lažnih autoriteta. Nisu oni bezobrazni. Oni imaju svoj stav i njemu su dosledni. Oni imaju poštovanje prema starijima, ali ne žele da im neko ko nije kadar za svoju poziciju bude autoritet
Škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova. Nova generacija đaka je usled zapošljavanja nastavnog kadra, koji je isključivo stranački podoban, krenula da vaspitava svoje profesore i to rade mnogo bolje od njih. Jer oni nemaju nijedan drugi interes sem bolje budućnosti.
I da, to su oni isti mladi koji „samo znaju da gledaju u telefone i ne zanima ih ništa drugo“. Probudili ste decu i deca vas neće pustiti da dišete dok ne napustite udobne fotelje koje ste dobili “preko veze”.
Strah nije izgovor, ćutanje nije rešenje, predaja nije opcija. Budi i ti kao II-11!
Svi ispred Pete beogradske gimnazije!
