Više od deset američkih država, sa Kalifornijom i Njujorkom na čelu, tužilo je TikTok zbog navodnog obmanjivanja javnosti o bezbednosti popularne aplikacije, i korišćenja dizajna servisa koji može izazvati zavisnost mladih korisnika, piše NPR. U tužbama se tvrdi da je TikTok prekršio zakone o zaštiti potrošača i doprineo krizi mentalnog zdravlja tinejdžera. Ovo je još jedan u nizu napada na kinesku platformu kojoj početkom 2025. godine preti ukidanje na američkom tržištu, ukoliko ne prekine veze sa vlasničkom kompanijom ByteDance.
Proteklih meseci raste pritisak na društvene medije da odgovornije postupaju i štite dobrobit mladih, kod kojih se sve češće različiti psihološki problemi vezuje za intenzivnu upotrebu različitih onlajn servisa. Iako je važno ne pojednostavljivati ovu uzročno-posledičnu vezu, studije pokazuju da značajan broj mladih korisnika/ca od društvenih mreža dobija neprekidne nizove idealizovanih slika tuđih života, postignuća i izgleda, što može stvoriti pritisak i potragu za validacijom u onlajn okruženju, čak i od nepoznatih ljudi. Kineska platforma je posebno notorna zbog svojih visokosofisticiranih algoritama kojima, kako se navodi u jednoj od tužbi koju citira NPR, „bombarduje tinejdžere upravo onim vrstama sadržaja za koje tvrdi da ih ne dozvoljava, uključujući video-snimke o gubitku težine, imidžu tela i samopovređivanju“.
Interno istraživanje o uticaju platforme na svoje korisnike TikTok je pokrenuo nakon što je Forbes pisao o slučajevima seksualne eksploatacije maloletnih strimera. U optužnici koja je još u junu podignuta u državi Juta navodi se da je TikTok svesno dozvolio da se mladi ljudi seksualno iskorišćavaju na platformi, te da u zamenu za omogućavanje seksualnog navođenja i zloupotrebe kompanija uzima deo svake transakcije. Tužba se oslanja i na iskaze zaposlenih koji navode da je kroz opciju Live platforma dozvolila odraslima da plaćaju često maloletnim korisnicima da se skidaju, poziraju i plešu provokativno, uzimajući čak pedeset posto provizije na svaku uplatu, čime je profit samo u Juti iznosio milione dolara.
Kineska platforma je posebno notorna zbog svojih visokosofisticiranih algoritama kojima, kako se navodi u jednoj od tužbi koju citira NPR, „bombarduje tinejdžere upravo onim vrstama sadržaja za koje tvrdi da ih ne dozvoljava, uključujući video-snimke o gubitku težine, imidžu tela i samopovređivanju“
U tužbi se tvrdi da je TikTok-ova funkcija striminga uživo, zajedno sa njegovom virtuelnom valutom, omogućila kriminalcima da slobodno „peru“ novac, organizuju ilegalno kockanje, prodaju nelegalne supstance i, čak, finansiraju terorizam.
Druga tužba podneta u državi Kentaki, ponovo oslonjena na interne podatke TikToka, navodi da je platforma svoje algoritme podešavala tako „da poveća vidljivost korisnika koje kompanija smatra lepim, odnosno da je otišla toliko daleko da je prilagodila svoj algoritam tako da smanji vidljivost ljudi koje je ocenila kao neprivlačne i da je preduzela aktivne korake da promoviše stroge i uske norme lepote iako bi to moglo negativno da utiče na mlade korisnike“. Irski nacionalni javni servis izveštava da su neki visokopozicionirani zaposleni bili svesni potencijalne štete povezane sa kompulzivnom upotrebom aplikacije, te da podaci same kompanije pokazuju visoke procente sadržaja koji krše sopstvena pravila TikTok-a, a koji se svesno ne moderiraju i ne uklanjaju. Prema RTE, ti sadržaji uključuju „normalizaciju pedofilije“, „seksualno nagovaranje“, „manje fizičko zlostavljanje“, „glorifikaciju manjeg seksualnog napada“ i „fetišiziranje maloletnika“. Osim istrage u Sjedinjenim Državama, TikTok očekuje i istraga Evropske komisije. Ovo nije prvi put da curenje internih podataka otkrije da su velike platforme svesne rizika i štetnog delovanja na korisnike, ali da odlučuju da profit stave ispred brige o javnom dobru. Tako se 2021. godine desio Facebook Papers skandal kada je mnoštvo internih dokumenata u javnost plasirala jedna od zaposlenih u kompaniji. Ovi dokumenti su pružili pogled iznutra u interni rad današnje Mete, razotkrivajući kontroverzne prakse i odluke u vezi sa nesputavanjem dezinformacija, govora mržnje, te ukupnim nemarom prema bezbednosti korisnika.
