Kako izraelsko-iranski sukob eskalira, TikTok je postao bojno polje video-zapisima koje kreira veštačka inteligencija, što izaziva haos i konfuziju. Ovi sadržaji broje stotine miliona pregleda, a među njima su klipovi koji lažno prikazuju obaranje izraelskih borbenih aviona, Tel Aviv u ruševinama ili građane koji mole za mir. Ovaj porast dezinformacija vođenih veštačkom inteligencijom, povezan sa jednim od najintenzivnijih sukoba na Bliskom istoku, ukazuje na dramatične izazove potrage za istinom u digitalnom dobu. Pomama za lažnim vestima napreduje zahvaljujući alatima koji omogućavaju korisnicima da sa lakoćom kreiraju hiperrealistične video-zapise. Zašto lažne vesti lako i brzo postaju popularne?
Za početak, razlog je već pomenuta pristupačnost naprednih, jeftinih ili čak besplatnih alata, koji omogućavaju svima, od hobista do državnih aktera, da proizvedu veoma ubedljive, za publiku atraktivne lažne sadržaje. Tako trendu doprinose čak i korisnici sa malo sledbenika, jer ovakvim sadržajima brzo stiču popularnost, pa čak i zaradu. Zatim je tu uobičajeno „algoritamsko pojačavanje“, koje kao i na svakoj društvenoj mreži daje prioritet angažovanju i reakcijama korisnika, a senzacionalni sadržaj – bilo da je istinit ili lažan – brzo se širi. Jedan lažni video može prikupiti milione pregleda za par sati, nadmašujući mogućnost moderatora da reaguju blagovremeno.
Sam sukob Izraela i Irana ima veliki emocionalni kapacitet, a sa potencijalom da se proširi na mnogo veću teritoriju i izazove globalne fatalne posledice, podstiče strah, paniku i radoznalost. Video-snimci koji preuveličavaju vojnu moć ili gubitke jedne ili druge strane koriste polarizovana osećanja, uznemirenost i povišenu potrebu za informacijama, pojačavajući tako svoj domet. Neki analitičari proširuju analizu i na geopolitičke agende – lažni sadržaji koji prikazuju uništavanja nekih vrsta borbenih oružja, mogu biti povezani sa stranim operacijama koje imaju za cilj da potkopaju poverenje u vojne kapacitete neke od strana, što dodaje sloj strateških dezinformacija.
Poplava lažnih sadržaja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji zamagljuje granicu između istine i fikcije, a onlajn prostor pretvara se u prostor u kome sve može biti lažno, sumnja i skepticizam rastu, pa se odbacuju i negiraju čak i istinite vesti i sadržaji
Poplava lažnih video-snimaka, naravno, predstavlja najveći izazov za milijardu korisnika TikTok-a. Korisnici često prihvataju video-snimke koji se poklapaju sa njihovim predrasudama i uverenjima, što se vidi u komentarima koji hvale lažne snimke iranskih ili izraelskih „pobeda“. Poplava lažnih sadržaja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji zamagljuje granicu između istine i fikcije, a onlajn prostor pretvara se u prostor u kome sve može biti lažno, sumnja i skepticizam rastu, pa se odbacuju i negiraju čak i istinite vesti i sadržaji. Lažni narativi produbljuju podele i podstiču paniku, a neki korisnici, verujući u lažne sadržaje, pozivaju na eskalaciju sukoba.
Moderacija na TikTok-u previše je spora za brzinu i obim lažnih sadržaja koji se plasiraju. Ova uzbuna zbog lažnih vesti naglašava postojanje ozbiljne digitalne krize. Dok Iran i Izrael razmenjuju udare, sadržaj generisan veštačkom inteligencijom popunjava prazninu stvarnih snimaka, iskrivljujući trajno percepciju sukoba. Za korisnike, izazov je jasan: preispitujte sve. „Obratite pažnju na neprirodne pokrete, izobličenja i neuobičajene grimase, poput previše treptanja (ili nedostatka treptanja). Obratite pažnju na nedoslednosti u crtama lica. Obratite posebnu pažnju na obraze i čelo. Ako osoba nosi naočare, da li naočare reflektuju prirodno delovanje svetlosti? Proverite da li postoje digitalni žigovi na sadržaju“, samo su neke od smernica kolektiva Security.org.
