U senci vesti o ukidanju USAID programa finansiranja projekata širom sveta, ostali su događaji vezani za krupne promene u američkoj politici sajber bezbednosti prema Rusiji. Ove promene odstupaju od prethodnih stavova Sjedinjenih Država i odražavaju Trampove ambicije da osnaži odnose sa Vladimirom Putinom. Za početak, Trampova administracija reklasifikovala je Rusiju, prebacivši je u kategoriju država koje nisu pretnja u oblasti sajber bezbednosti. To nije iznenadilo, imajući u vidu da je novi američki predsednik, i javno, i privatno, naglašavao da ne smatra Rusiju sajber pretnjom po nacionalnu bezbednost ili ključne infrastrukture SAD.
Novi američki predsednik je i javno i privatno već naglašavao da ne smatra Rusiju sajber pretnjom po nacionalnu bezbednost ili ključne infrastrukture SAD
Ova promena, ipak, može se smatrati radikalnom, imajući u vidu dugogodišnje američke obaveštajne procene da je Rusija jedan od najsofisticiranijih i najupornijih sajber protivnika, posebno nakon incidenata kao što su mešanje u izbore 2016. i kasniji napadi na podatke onlajn koji su povezivani sa ruskim akterima. Novi američki sekretar odbrane, Pit Hegset, naredio je američkoj sajber komandi i da pauzira sve ofanzivne sajber operacije usmerene ka ruskoj infrastrukturi. Ova direktiva, potvrđena početkom marta, uključuje zaustavljanje aktivnosti koje su ranije korišćene za suzbijanje ruskih kampanja dezinformacija, špijunaže i mešanja u izbore. Interni dokument američke Agencije za sajber i infrastrukturnu bezbednost (CISA), koji je procurio krajem januara 2025, izneo je nove prioritete CISA sa naglaskom na pretnje iz Kine, Irana i otpornost domaće sajber bezbednosti, bez pominjanja Rusije. Dodatno, jedinica CISA za bezbednost izbornih procesa, zaslužna za raskrinkavanje upravo ruskog mešanja u američke izbore, kadrovski je desetkovana.
Više analitičara i terenskih koordinatora poslato je na odsustvo ili raspoređeno na druge projekte. Ovaj potez usledio je nakon tvrdnje Trampove administracije da je zabrinutost za izbornu bezbednost precenjena i da su prethodne aktivnosti odeljenja bile politički motivisane. Izričito naređenje analitičarima CISA da ne prate i ne izveštavaju o ruskim sajber aktivnostima, navodno je omelo mogućnost agencije da podigne pozornost o pretnjama povezanim sa Rusijom, kao što su kampanje dezinformisanja ili sajber napadi na subjekte iz privatnog sektora. Dosadašnju direktorku CISA, Džen Isterli, koja je služila tokom Bajdenove administracije, u februaru je zamenio Majkl Elis, bivši advokat NSA,
koji je javno podržao stav da je prethodni fokus na Rusiju bio preuveličan. Izveštaji unutar CISA ukazuju na rastuću frustraciju među zaposlenima, navodeći da je agencija onemogućena da odgovori na jasne i realne pretnje. Nalozi anonimnih uzbunjivača sugerišu da se podaci o ruskim sajber incidentima prikupljaju, ali da se namerno skrivaju od javnosti. Svi navedeni događaji imaju jasan diplomatski kontekst – promene u sajber bezbednosti poklapaju se sa Trampovim postupcima prema Rusiji, uključujući pregovore o okončanju rusko-ukrajinskog rata i planove za obnavljanje diplomatskih odnosa i ukidanje sankcija. Dok jedna grupa analitičara smatra da je ukidanje i liberalizacija mehanizama sajber bezbednosti prema Rusiji odraz želje da se prioritizuje direktna diplomatija nad tajnim operacijama, brojni kritičari tvrde da sve ovo vodi ka slabljenju otpornosti američkih političkih i društvenih struktura na rusku sajber agresiju. Jedna linija analize zagovara i tezu da promene u sajber bezbednosnoj politici odražavaju Trampov pristup „Amerika na prvom mestu“, koji ima za cilj da izbegne nepotrebnu eskalaciju sa Rusijom i fokusira se na druge, veće protivnike poput Kine.
