U eri kad je generativna AI postala dominantna sila u produkciji digitalnog sadržaja, publika ne reaguje onako kako su tech entuzijasti predviđali. Umesto masovne fascinacije, sve više se javljaju zamor i otpor prema automatski generisanom sadržaju, i to baš zato što on nema ono što karakteriše ljudski materijal: identitet, greške, kontekst, narativnu dubinu i emocionalni naboj. Prema poslednjim podacima, samo 26% potrošača danas preferira generativni AI sadržaj kreatora u odnosu na tradicionalni ljudski. Pre dve godine, taj odnos je bio čak 60%.
Ovaj pad pokazuje da publika ne vidi AI proizvod kao nešto što donosi dodatnu vrednost, naročito kada je u pitanju autentičnost. Istovremeno, obilje AI sadržaja, tzv. AI slop, preplavljuje feedove društvenih mreža „bukom“, bez značajnih poruka ili originalnih uvida. AI zamor postaje realnost. Istraživači upozoravaju da preterano oslanjanje na AI može dovesti do slabijeg angažmana, nižeg poverenja, i smanjenja emocionalne povezanosti s korisnicima, jer sadržaji gube personalnu notu i autentičan stil. Publika često preskače sadržaje ako ne prepozna nešto jedinstveno, lično ili emotivno. Osećanje „bezličnosti“ i „uopštenosti“ navodi korisnike da manje klikću, manje komentarišu i manje dele takav sadržaj, navode isti izvori.
Globalne ankete poput one koju sprovodi Reuters Institut, pokazuju da većina Amerikanaca i Britanaca ne bi želela da novinski sadržaj bude generisan veštačkom inteligencijom, čak i kada je to uz paralelnu ljudsku kontrolu. To pokazuje koliko publika ne veruje automatizovanim izvorima kada su u pitanju važni, društveno relevantni sadržaji. Studije sugerišu i da potrošači radije veruju materijalu koji je stvoren, potpisan ili bar verifikovan od strane ljudi, posebno kada su u pitanju kontekstualna analiza i interpretacija događaja. Publika je više rezervisana, nepoverljiva prema automatizovanim slikama, tekstovima ili reklamama nego što se ranije predviđalo, posebno kada očekuju kompleksnu emocionalnu, narativnu ili socijalnu dimenziju sadržaja.
U trenutku kada se AI prekomerno koristi da popuni bezbroj digitalnih kanala, publika se ne predaje. Ona traži autentičnost kao novu medijsku vrednosnu komponentu i kvalitet. Ne radi se samo o otporu automatizaciji, već o narastajućoj svesti publike da želi proveren, pažljivo promišljen, ličan i kontekstualno relevantan sadržaj
Šta sve ovo znači za publiku danas? U pitanju nije samo „antitehnološki“ otpor, već mnogo složeniji signal zasićenosti i evolucije medijskih očekivanja. Digitalni potrošač medijskog materijala danas želi lične priče, a ne generičke sadržaje proizvedene po šablonu. Potrebne su im različite perspektive, koje predstavljaju ljudske dileme, interpretacije i složenost koja proizlazi iz humanog iskustva. Zato publika trošenju sadržaja onlajn sve više pristupa aktivno i vrlo strogo. Umesto da pasivno konzumira sve što im algoritmi serviraju, korisnici češće biraju audio, video ili tekst onlajn koji ima prepoznatljiv, unikatan identitet.
U trenutku kada se AI prekomerno koristi da popuni bezbroj digitalnih kanala, publika se ne predaje. Ona traži autentičnost kao novu medijsku vrednosnu komponentu i kvalitet. Ne radi se samo o otporu automatizaciji, već o narastajućoj svesti publike da želi proveren, pažljivo promišljen, ličan i kontekstualno relevantan sadržaj, onaj koji se ne može zameniti algoritmom. Ovaj balans između automatizovanog i ljudskog u digitalnoj sferi postaje centralna medijska dilema 2026. godine, utoliko pre što publika svesno bira što da gleda, čita i deli, a taj izbor jasno pokazuje koliko joj je autentičnost važnija od kvantiteta. Konačno, tu je i ekonomska dimenzija otpora. Kreatori koji koriste AI kao pomoćni alat, a ne kao zamenu za ljudsku kreativnost i početnu ideju, zapravo napreduju, jer im AI oslobađa vreme za dublje, složenije, snažnije priče koje publika traži.
