Preko tri miliona objava na društvenim mrežama, pažljivo koordinisanih između TikToka i Telegrama, manipuliše političkim stavovima građana Nemačke. Studija kompanije Repsense razotkriva radikalnu transformaciju načina na koji demokratije funkcionišu u digitalnom dobu. Sadržaj se najpre pojavljuje na Telegramu, gde se narativi koordinišu i usavršavaju. U roku od 48 sati, prelivaju se na TikTok, dosežući milione korisnika nesvesnih da su publika drugog čina pažljivo isplanirane akcije oblikovanja javnog mnjenja. Repsense studija navodi da se čak 97 odsto analiziranog sadržaja pojavilo na obe platforme, što sugeriše da nije u pitanju slučajan govor mržnje, već sistematski narativni rat.
Mehanizam akcije otkriva da se politička mišljenja sve ređe, ako ikada, formiraju slobodnim izborom i rezonovanjem pojedinca. Manipulacija i sistemski uticaj na političke stavove publike postoje otkad i mediji, ali u doba onlajn platformi i algoritama dostižu neverovatne razmene. Kada birač skroluje TikTok i gleda video za videom sa kodiranim ekstremističkim, propagandnim referencama i dipfejkovima, algoritamski složenim tako da maksimizuje angažman, ono što deluje kao otkrivanje političke istine zapravo je deo planirane komunikacione strategije. Birači širom zapadnih demokratija ponavljaju iste rečenice kada govore o svojim političkim stavovima: „Više nikome ne verujem.“
Taj sentiment nije samo frustracija i cinizam, već racionalan odgovor na informaciono okruženje koje je sistematski kontaminirano i preplavljeno kontradiktornim, senzacionalističkim i obmanjujućim sadržajima. Podaci pomenute studije pokazuju da je četvrtina poruka na nemačkim Telegram mrežama napadalo centrističke partije, dok je 17 odsto aktivno promovisalo populističko-desničarske partije. Ovo otkriva da je politički diskurs u onlajn prostoru daleko od balansiranog. Posebno zabrinjava što se u ovakvim kampanjama manipulacije eksploatišu realni, stvarni strahovi i problemi u društvu. Kada se zabrinutost građana zbog imigracije, ekonomske nesigurnosti ili kulturnih promena pojačavaju, iskrivljuju i kanališu kroz koordinisane ekstremističke kampanje, granica između autentičnog javnog sentimenta i proizvedenog besa se gubi. Studija organizacije Global Witness dodaje još jedan sloj.
Kada birač skroluje TikTok i gleda video za videom sa kodiranim ekstremističkim, propagandnim referencama i dipfejkovima, algoritamski složenim tako da maksimizuje angažman, ono što deluje kao otkrivanje političke istine zapravo je deo planirane komunikacione strategije
Potpuno novi nalozi jednako zainteresovani za sve velike partije, bez iskazane političke preference koja bi navodila algoritam, dobijali su dramatično iskrivljen sadržaj – 74 odsto političkog sadržaja na TikToku i 72 odsto na X-u naginjalo je udesno. Na TikToku, 78 odsto partijskog sadržaja bilo je pro-AfD, ne zato što su ga korisnici aktivno tražili, već zato što je algoritam odlučio da će ih to zadržati u skrolovanju. Onlajn platforme postale su najmoćnije političke institucije na svetu, optimizovane za angažman i profit, ne za istinu i izbalansiranost. Algoritme ne zanima da li neka zemlja klizi u autoritarizam, zanima ih samo da korisnik nastavi da gleda sledeći video. Posebno zabrinjava uticaj na mlade birače.
TikTok je postao ključni izvor vesti za mnoge ispod 30 godina. Mladi ljudi koji glasaju prvi put formiraju svoje političke identitete u okruženju zasićenom sofisticiranom propagandom koju uglavnom nisu u stanju da prepoznaju. Veruju da misle svojom glavom dok su zapravo vođeni pažljivo konstruisanom putanjom dizajniranom da postepeno radikalizuje. Slučaj Nemačke nije izuzetak. Slični obrasci su se pojavili uoči izbora širom sveta. Od Sjedinjenih Država, Brazila, Indije, do Francuske, scenario je konzistentan. To sugeriše da nije reč o nizu izolovanih incidenata, već o globalnom fenomenu upotrebe društvenih medija protiv demokratskih sistema.
