Platforma Ilona Maska aktivirala je Grok virtuelne asistente, AI partnere među kojima je, za sada, najpopularnija „Ani“, devojka u anime stilu. Ani, kao nova funkcija Grok alata, odmah po pojavljivanju je došla na prvo mesto u japanskim app prodavnicama. Ani poručuje nešto što već znamo – personalizovana emocionalnost onlajn je sada monetizovana usluga. Ani kao digitalni proizvod prati poznate trendove na tržištu. Prema podacima aplikacije Character.AI, korisnici provode preko dva sata dnevno razgovarajući sa veštačkom inteligencijom, a skoro četvrtina redovnih korisnika kaže da su smanjili svoje društvene interakcije u stvarnom svetu.
Psihološke i kulturološke dimenzije ovih trendova su znatno složenije. Istraživanje iz juna ove godine o druženju uz pomoć AI alata otkrilo je da ljudi koji su manje aktivni na društvenim mrežama i imaju manje ljudske podrške u realnom životu, u velikoj meri se oslanjaju na veštačku inteligenciju za stvaranje emocionalnih veza. Ovu grupu korisnika istovremeno karakteriše niže psihološko blagostanje. Druga studija sprovedena na preko 30.000 chat logova korisnika sa AI alatima, otkrila je obrasce u komunikaciji slične odnosima sa toksičnim dinamikama, uključujući emocionalnu manipulaciju i jezik samopovređivanja – posebno među mladićima.
Ljudi koji su manje aktivni na društvenim mrežama i imaju manje ljudske podrške u realnom životu u velikoj meri se oslanjaju na veštačku inteligenciju za stvaranje emocionalnih veza. Ovu grupu korisnika istovremeno karakteriše niže psihološko blagostanje
Japan je plodno tlo za virtuelno druženje. Ova država se dugo bori sa visokim stopama hronične usamljenosti i socijalne izolacije. Istraživanje japanske vlade od pre pet godina pokazalo je da broj „hikikomorija“ (pojedinaca koji su se povukli iz društva duže od šest meseci) dostiže 1,5 miliona. Nacionalna stopa usamljenosti je takođe alarmantna: skoro polovina Japanaca/ki kaže da se oseća usamljeno „često ili ponekad“, a skoro 60 odsto muškaraca u tridesetim godinama navodi ovo osećanje. U zemlji u kojoj mnogi poštuju porodične veze, ali priznaju da nemaju bliske prijatelje, potražnja za digitalnom vezom će, očekivano, biti velika. Japanski mejnstrim mediji uveliko govore o širokoj upotrebi proizvoda zasnovanih na AI kao zamenama za kućne ljubimce ili ljudske partnere, ali i signaliziraju društvenu zabrinutost da oslanjanje na botove može produbiti izolaciju. Poslovna strategija iza plasmana ovih proizvoda je jasna – monetizacija emocionalne zavisnosti. Ilon Mask vešto prati tržište – gejmifikujući svoje proizvode kroz uvođenje kretanja po nivoima koji otključavaju više ličnog ili NSFW sadržaja, on povećava stepen angažovanja i zadržavanja korisnika. Podaci koji pokazuju da raste procenat korisnika koji su tu zbog emocionalne razmene, pa i nekih oblika intimnosti, zapravo otkrivaju oblikovanje „ekonomije prijateljstva“ onlajn, gde tehnološke platforme direktno profitiraju od upravljanja osećanjima i zadovoljavanja složenih psiholoških potreba ljudi.
Šta bi mogli da budu dalji koraci razvoja? Trend veštačke inteligencije kao što je Ani mogao bi dovesti do razvoja hiperpersonalizovanih digitalnih terapeuta, koji bi, možda, zadovoljili trenutne potrebe korisnika, ali rizikujući dalje odvajanje od odnosa u stvarnom svetu. Mogla bi da se očekuje i integracija sa VR i AR, da bi emocionalne interakcije postale dublje i intenzivnije. Sa napredovanjem strategija monetizacije, tech kompanije mogle bi razviti čitave „emocionalne onlajn ekosisteme“ zasnovane na pretplati, koji kombinuju terapiju, zabavu i intimnost, dodatno zamagljujući granice između ljudskih i digitalnih odnosa i povećavajući profit od zavisnosti korisnika. Ponovo, neka vrsta regulacije biće neophodna – poput obavezne transparentnosti u taktikama emocionalne manipulacije veštačkom inteligencijom u budućnosti.
