Kada imate između 1.456 i 2.831 pokušaja atentata na Aleksandra Vučića, bar po pisanju režimskih medija, onda nije ni čudo što je u ponedeljak Viši sud u Novom Sadu za pet lica odredio pritvor do 30 dana, a jednom elektronski nadzor, zbog „teškog ubistva u pokušaju u saizvršilaštvu“ nad sedmoricom pripadnika specijalnog odreda Vojne policije Kobre, 13. avgusta.
Kako je moguće da golorukim ljudima na pamet padne „teško ubistvo u pokušaju“ sedmorice „vrhunskih specijalaca“, pokušaće da dokažu tužilac u Novom Sadu, policija i Vojnobezbednosna agencija (VBA), ali se unapred zna da će odbrana od procesa napraviti smejuriju, jer je ovaj slučaj dno dna napredno-radikalskog amaterizma. A kako će tek VBA i BIA dokumentovati taj pokušaj „teškog ubistva“ i objasniti šta su radili njihovi ljudi.
Posle sukoba pripadnici Žandarmerije dobili otkaze, a Kobre napredovale
Podsećanja radi, u oktobru 2016, režimski mediji objavili su alarmantnu vest da je u blizini kuće Vučićevih roditelja u Jajincima otkriveno oružje, tvrdeći da se radilo o pokušaju atentata na tadašnjeg premijera. Oružje je pronađeno, ali ne i atentator. No za provladine medije jedna „zolja“, četiri ručne bombe, 100 metaka kalibra 7,62 milimetra, nekoliko metaka za automatsko naoružanje i 10-15 metaka nepoznatog kalibra bili su više nego dovoljni za „državni udar“.
Bilo bi zanimljivo čuti na kakvom je to „redovnom zadatku obezbeđenja određenog lica“ zastavnik Vladimir Brkušanin bio, koga su on i njegove kolege obezbeđivali, šta im je bio cilj i da pride sve to dokumentuje pisanim naredbama komande jedinice
Tužilaštvo je na kraju odustalo od gonjenja, iako je tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović tvrdio da su bazne stanice mobilne telefonije u Jajincima identifikovale aktivnost „94 bezbednosno interesantna lica“, uglavnom iz Republike Srpske. U isto vreme kad je u Jajincima pronađeno oružje bez atentatora, u Crnoj Gori su uhapšeni atentatori bez oružja, predvođeni bivšim komandantom Žandarmerije Bratislavom Dikićem. Posle godinu dana Dikić je oslobođen i od tada – nikom ništa.
Kobre, inače, štite Vučića još od 2012, kada je postao ministar odbrane. Godinama su postajali sve bahatiji i suroviji, jer im se „može“, preuzimali ulogu civilne policije, blokirali kad god im se htelo, ne zarezujući zakone. Najbolji primer je Parada ponosa 2014, kada su dvojica od njih – jedan je i sad u Vučićevom obezbeđenju – pokušali da protivzakonito probiju kordon Žandarmerije na uglu Birčaninove i Ulice Svetozara Markovića. Pripadnici niškog odreda Žandarmerije su ih u tome sprečili i na napad odgovorili napadom. Epilog, njih sedmorica su dobili otkaze, neki su i osuđeni, a pripadnici Kobri su napredovali u službi.
Kada je, na ponovljenom suđenju, bivši komandant niškog odreda Žandarmerije pukovnik Senad Koštić ekspresno penzionisan jer je stao uz svoje ljude, posvedočio kako je bilo i rekao da je on dao nalog da niko ne sme da prođe, Politika, koja je to svedočenje prenela, dan kasnije je objavila da je došlo do „grube uređivačke greške“.
Na tom suđenju se u stvari saznalo da Kobre obezbeđuju razna lica bez ikakvog zakonskog osnova i mimo unutrašnje regulative. I nije to počelo u vreme Vučićeve vlasti, već dok je predsednik bio Boris Tadić. I tad su „nesrećne“ Kobre obezbeđivale razne likove koji na to nisu imali pravo, jer je postojala Uprava za obezbeđenje MUP. Ali se Tadić, kao bivši ministar odbrane „ložio“ na Kobre, pa su pripadnici te jedinice obezbeđivali i tadašnju ministarku pravde Snežanu Malović, razne državne sekretare, tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i članove njegove porodice.
Ako u prostorijama SNS-a nije bio Miloš Vučević, da li su možda tamo bili članovi porodice nekog od visokih funkcionera? Ili su Kobre tamo poslate protivzakonito, da obezbeđuju stranačke prostorije? Puno je pitanja bez odgovora
Ružno i tužno se osećao veteran Kobri, bivši ratnik, kad ga je autor ovog teksta sreo kako nosi pudlicu preko pešačkog prelaza u Vasinoj ulici. Kobre još uvek obezbeđuju Tadića. Kao bivši predsednik on ima pravo na jednog pratioca, ali je umesto MUP-a, tražio da to budu vojni specijalci. Po zakonu, bivši predsednik države ima pravo na jednog pratioca doživotno, kancelariju i sekretaricu. Vojislav Koštunica je jedva dočekao da se reši obezbeđenja, a tog prava odrekao se i Zoran Lilić.
Koga su Kobre zaista štitile u Novom Sadu i druga pitanja bez odgovora
Ono što se desilo 14. avgusta, na konferenciji za štampu direktora VBA general-potpukovnika Đura Jovanića (za to mesto je predviđen niži čin, brigadni general ili general-major), koji je izneo detalje slučaja u Novom Sadu, vrhunac je Vučićeve privatizacije države. Jovanić je karijeru započeo kao njegov „nosač torbe“ u vreme dok je bio ministar odbrane i imao je karijeru na mlazni pogon. VBA nema nikakve ingerencije nad Kobrama, jedinice koja je direktno potčinjena načelniku Generalštaba, ali za Vučića i Jovanića ta činjenica nema nikakav značaj. Milan Mojsilović se ionako ni za šta ne pita, ne zovu ga džabe „ofinger za uniformu“.
I sad se dolazi do suštine. Sa Jovanićem se na konferenciji pojavljuje zastavnik Vladimir Brkušanin, koji je pucao u vazduh tokom sukoba demonstranata i aktivista SNS-a u Novom Sadu, koji je rekao, u prisustvu Jovanića, a ne svog komandanta, da je ispalio hitac kada je procenio da su njegov i život njegovih kolega ugroženi. „Poslastica“ za advokate odbrane, a i medije biće kad na budućem suđenju zatraže da objasni na kakvom je to bio „redovnom zadatku obezbeđenja određenog lica“ i ko je to lice bilo? Naravno, i da se to dokumentuje i pisanim naredbama komande jedinice, kada su poslati na zadatak, sa kojim ciljem, kako su se vratili i da li su podneli pisani izveštaj nakon povratka. To je obaveza koja stoji u svakom nalogu.
Nesrećni Brkušanin je rekao da ih je napala „grupa od skoro sto ljudi sa metalnim, drvenim palicama, topovskim udarima, bakljama, kamenicama“.
„Napad je bio silovit. Mi smo pružili uglavnom pasivan otpor tako što smo štitili vitalne delove i odupirali se koliko smo mogli. U trenutku kada su nas opkolili sa tri strane, iza nas je bio zid, procenio sam da je moj život i život kolega ugrožen. Upotrebio sam vatreno oružje i ispalio metak u vazduh u bezbednom pravcu. Tog momenta su se napadači razbežali“, slagao je zastavnik.
Kobre štite Vučića još od 2012, kada je postao ministar odbrane. Godinama su postajali sve bahatiji i suroviji, jer im se „može“, preuzimali ulogu civilne policije, blokirali kad god im se htelo, ne zarezujući zakone
Zašto je slagao? Pa zar režimski mediji nisu objavili da je na protestima bilo svega nekoliko desetina učesnika? Uz to, na snimku se videlo da se Kobre brane stolicama iz kancelarija SNS-a i da im niko od napadača nije prišao. Ni objašnjenje da su se legitimisali kao „ovlašćena službena lica“ jednostavno ne pije vodu“, jer su u mraku više ličili na batinaše SNS-a. Posebno je pitanje šta radi sedam „ovlašćenih službenih lica“ na zadnjem ulazu u stranačke prostorije SNS-a u Novom Sadu. I ko je toliko važan da ga štiti najmanje sedam Kobri, koliko ih je bilo napolju, a nije isključeno da je još neko sa „štićenom ličnošću“ bio u prostorijama stranke. Predsednik SNS-a Miloš Vučević, bivši premijer i ministar odbrane u tom trenutku, prema dostupnim informacijama, nije bio u stranačkim prostorijama. Da li su možda tamo bili članovi porodice nekog od visokih funkcionera? Ili su Kobre tamo poslate protivzakonito, da obezbeđuju stranačke prostorije? Puno je pitanja bez odgovora.
Ako je i od Kobri, mnogo je
Ali zavređuje objavljivanje citata (nenadležnog) direktora VBA Jovanića, koga u vojsci zbog ranije karijere upravnika vojničkog restorana na aerodromu u Somboru, zovu „kutlača“: „Napadnuti su pripadnici Vojske Srbije iz odreda vojne policije specijalne namene Kobre, koji su izvršavali svoje redovne zadatke i obaveze na obezbeđenju određenog lica. Prilikom napada na pripadnike Vojske, od strane nepoznatih lica, fizičkom snagom, palicama, raznim artiklima, bakljama i drugim pirotehničkim sredstvima, povređeno je sedam pripadnika Vojske, od čega četvoro imaju teške telesne povrede. Pripadnici Vojske su u tom nemilom događaju grupi nepoznatih lica napadača u više navrata izdali upozorenje da su ovlašćena službena lica, da su pripadnici Vojske, ali napadači nisu hteli da odustanu, oni su nastavili sa svojim napadima. Pripadnici Vojske su isključivo pružali pasivan otpor balističkom zaštitom, odnosno balističkom torbom“.
U konkursu pre dve godine uslov za prijem u specijalnu jedinicu bio je završena osnovna škola. A plata početnika je 2.000 evra, pa ide naviše. Tako se stvara pretorijanska garda Aleksandra Vučića
Koristiti balističku torbu na uličnim demonstracijama je potpuna besmislica, osim ako se ne radi o ličnosti od najvišeg državnog značaja, kao što je, na primer, Vučić. Ako je i od Kobri, mnogo je!
Isplivavaju tu i imena pripadnika jedinice, njihove biografije, tužno je i žalosno, dovoljno govori da je u konkursu pre dve godine uslov bio da imaju završenu osnovnu školu. A plata početnika 2.000 evra, pa ide naviše. Tako se stvara pretorijanska garda Aleksandra Vučića.
