Jedan funkcioner SNS je za svega šest meseci nakon stupanja na javnu funkciju stekao imovinu vrednu gotovo milion evra. Drugi je za kratko vreme postao veliki advokat i kupio pet nekretnina na atraktivnim lokacijama. Treći je za svakog člana svoje porodice obezbedio bar jednu firmu. Četvrti je u poslovima sa državom višestruko uvećao svoje bogatstvo, a pojedini su zbog starih zasluga dobili državne vile na Dedinju. I sve je tako postavljeno da će, šta god da se desi, Srpska napredna stranka biti obezbeđena, pa čak i kad odu neki od njihovih milionera. A baš to je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je praktično potvrdio da su mnogi, zahvaljujući stranci i politici, a na račun države, stekli ogromno bogatstvo.
Nepisano pravilo u Srbiji je da se za prvi milion ne pita. Takav odnos očito imaju i nadležni državni organi prema predstavnicima SNS vlasti i njihovim političkim i poslovnim partnerima. U Agenciji za sprečavanje korupcije se i ne sećaju kada su pokrenuli neki postupak protiv visokog državnog funkcionera i priveli ga kraju. Nema vesti ni iz Uprave za sprečavanje pranja novca, niti iz Višeg javnog tužilaštva, još od onda kada su na predmet koji je vođen protiv SNS-a, a po krivičnoj prijavi za pranje novca, stavili oznaku tajnosti, a potom ga u celosti i odbacili.
Zato i ne čudi kada Vučić na sednici Glavnog odbora SNS-a, u živom TV prenosu može bez straha od posledica da priča o multimilionerima iz svoje stranke, kojima je 10 puta dato „sve što su poželeli“ i koji su „valjda“ ljuti što nisu postali multimilijarderi. I što za njega očito nije problem kako su stekli to bogatstvo, već to što su iza leđa radili protiv SNS-a, ali i njenog neformalnog lidera.
„Otići će od nas oni koji su tu bili zbog svojih fotelja. Veliki biznismeni, uspešni, koji su postali multimilioneri, a koji ništa drugo ne rade sem što iza leđa svoju stranku napadaju, jer valjda nisu postali multimilijarderi… Ti kojima smo sve dali, ti kojima smo sve učinili. Deset puta mu daš sve, jedanaesti put mu ne daš, jer je nemoguće da mu daš 11 puta i svaki put sve što poželi i postao vam je najveći neprijatelj, jer on to sve zaslužuje, jer mu to pripada“, rekao je neformalni lider naprednjaka.
Od dugova do holdinga
Lista SNS milionera je podugačka, a u profil onih o kojima Vučić priča savršeno se uklapa Bratislav Gašić, ministar odbrane, koji je, kako se već duže vreme priča, na izlaznim vratima naprednjaka. Da mu se su SNS-u sprema otkaz, nagovestio je u više navrata Vladimir Đukanović. Iako ga nije imenovao, iz optužbi da je „sve dobio zahvaljujući Vučiću“, da je „stekao priličnu imovinu“, te da je pre Vučića bio samo „mali pokvareni lokalni privrednik“, da je „nameštao“ Vučićevoj porodici i to preko opozicije, manje-više bilo je jasno na koga misli.
Otići će oni koji su tu zbog fotelja, koji su postali multimilioneri, a koji ništa drugo ne rade sem što iza leđa napadaju, jer valjda nisu postali multimilijarderi. Ti kojima smo sve dali, kojima smo sve učinili. Deset puta mu daš sve, jedanaesti put mu ne daš i postao vam je najveći neprijatelj
Aleksandar Vučić
Teško je reći šta je sve imao Bratislav Gašić pre ulaska u politiku, ali se pričalo da su on i njegov brat Boban bili u teškoj situaciji, a njihov biznis na klimavim nogama. Dvanaest godina kasnije u neuporedivo boljoj su poziciji. Iako se na aktuelnog ministra odbrane ne vodi nijedna firma, nedavno istraživanje Radara je pokazalo da ih njegov brat, supruga i sva tri sina imaju ukupno 14. Samo Boban Gašić ima šest preduzeća, a finansijski izveštaji pokazuje da je u poslednje četiri godine preko njih imao čistu zaradu od skoro 1,4 miliona evra. Na njega kao fizičko lice vodi se 39 parcela i 12 objekata, uglavnom u Kruševcu.
U biznisu je i Irena Gašić, ministrova supruga, koja je vlasnica firme ADD Production, preko koje je u niz navrata dobijala novac i od države. I njegovi sinovi Vladan, Luka i Nikola imaju svoje kompanije. Vlasnici su stanova i poslovnih objekata u Beogradu, Kruševcu i Nišu, a poseduju i etno-selo Lomnički raj. Sada ga šire na još 13 brvnara, a predračunska vrednost radova iznosi oko 600.000 evra.
Pre 14 godina nije imao ništa, a nedavno kupio pet luksuznih nekretnina
Na listi bogataša iz SNS-a sada je i dugogodišnji poslanik te stranke Vladimir Đukanović, koji je zbog imovine upirao prst u Bratislava Gašića, a sam je praktično preko noći postao vlasnik izuzetno vrednih nekretnina. Voli za sebe da kaže da je novinar, advokat je tek od 2018, a poslanik je u već nekoliko saziva Skupštine Srbije, počev od 2014, dakle više od jedne decenije.
U prvoj imovinskoj karti, koju je prijavio 2010, nije imao nijednu nekretninu, da bi tek u februaru 2020. prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije vlasništvo nad stanom od 35 kvadrata. Tako je bilo sve do maja 2023, kada je, kako je objavljeno na sajtu Agencije, postao vlasnik tri penthausa u luksuznom voždovačkom naselju Park Villa Residence, ukupne površine od oko 270 kvadrata, ali i tri garažna mesta. Spisku Đukanovićevih nekretnina ni tu nije kraj, jer je negde u isto vreme kupio i dva apartmana na Zlatiboru od 27 i 29 kvadratnih metara.
Odakle novac za sve to, može se samo nagađati. Iako kao advokat radi svega šest godina, angažovan je u najosetljivijim slučajevima. Tako, primera radi, zastupa Predraga Koluviju, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane, a advokat je i Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke u MUP-u, kojoj se sudi za trgovinu uticajem. Takođe, brani i bivšeg predsednika Opštine Palilula i stranačkog kolegu iz SNS-a Aleksandra Jovičića, koji je optužen za zloupotrebe u vezi sa nelegalnom gradnjom.
Bivši ministar živi u luksuznoj vili, a formalno nema ništa
A koliku je imovinu Aleksandar Jovičić stekao tokom naprednjačke vlasti saznalo se tek nakon njegovog hapšenja 2021. Prilikom pretresa Jovičićevog stana policija je pronašla oko 300.000 evra, 5.000 američkih dolara, 10,6 miliona dinara, a sutradan još 200.000 dinara. Tokom pretresa pronađeno je i pet luksuznih ručnih satova.
Kako su preneli mediji, Jovičić je pokušao da objasni odakle mu taj novac, pa je tako rekao da je imao ušteđevinu od 90.000 evra. Pojasnio je da je od oca nasledio 30.000 evra, a da su on i supruga na svadbi dobili 40.000 evra, kao i da su štedeli. Odlukom suda, njemu je privremeno oduzeto i niz nepokretnosti – kuće, voćnjaci, šume, njiva u okolini Čačka…
Za Jovičića se pričalo da je bio blizak Nebojši Stefanoviću, nekadašnjem ministru odbrane i policije i šefu beogradskih naprednjaka, koji je do razlaza praktično bio desna ruka Aleksandra Vučića. Stefanović je negde u vreme hapšenja Jovičića smenjen sa svih stranačkih funkcija i politički potpuno skrajnut. I on je u javnosti optuživan da je milioner, te da je sarađivao sa klanom Veljka Belivuka i pripremao atentat na Aleksandra Vučića.
Nebojša Stefanović je, međutim, na slobodi i protiv njega se ne vodi nijedan postupak. Iako je njegov otac Branko imao više firmi, bio je vlasnik restorana i bavio se trgovinom oružjem, Stefanović gotovo da više nema ništa na svoje ime. U Katastru nepokretnosti na njegovo ime vodi se samo jedan stan, ali je i tu u toku prenos vlasništva na bivšu suprugu Anu Stefanović.
Sa druge strane, mediji bliski vlasti su pisali da živi u vili sa bazenom, a na društvenim mrežama objavljena je fotografija sa njegovog venčanja, koje je navodno održano u vili koja je pripadala poznatoj grčkoj političkoj porodici Micotakis. Tu fotografiju objavio je u junu ove godine Petar Bošković, bivši portparol Ministarstva odbrane, koji je napisao i da Stefanović boravi u državnom objektu u Ulici Ljutice Bogdana, iako već dve godine nije ministar.
Od trafike do miliona, iz Bajčetine na Dedinje
Veliku transformaciju u vreme SNS-a doživeo je i Slaviša Kokeza, koji je u biznis ušao otvaranjem trafike, da bi dolaskom naprednjaka na vlast stekao ogromnu imovinu, čija se vrednost bar doskora merila milionima evra. Više ga nema u srpskoj javnosti, a vlast pokušava da iskreira sliku da je u bekstvu i to pune tri godine. SNS tabloidi su objavljivali da mu se sprema hapšenje, da će biti krivično gonjen zbog 640 miliona evra zarađenih na švercu cigareta, te da je učestvovao i u pripremama navodnog atentata na Aleksandra Vučića. Ipak, zvanično, protiv njega se ne vodi nijedan istražni postupak, a priča se da živi u Majamiju.
Sa druge strane, on se rešava svega što ima u Srbiji. Poslednju firmu prodao je u julu 2023, a od nekretnina na njegovo ime vodi se samo još jedan poslovni objekat, na koji je zbog poreskog duga od skoro milion evra stavljena zabrana raspolaganja. I dva Kokezina stana na Novom Beogradu krajem prošle godine dobila su nove vlasnike, ali iz nekog razloga upis tih promena u Katastru još nije dovršen.
Politički je skrajnut i prvi lider i osnivač SNS-a Tomislav Nikolić, ali je to dobro naplatio. Za početak, otkako se 2012. uselio, do danas nije izašao iz vile u Užičkoj ulici na Dedinju, iako je to bila rezidencija rezervisana za predsednika države, što on nije već sedam i po godina. I ne samo što Nikolić sa suprugom Dragicom još uvek živi u državnom luksuznom objektu, već mu i građani, kao predsedniku Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu, svakog meseca plaćaju održavanje tog objekta, režiju i poslugu i to, kako je pisao Insajder, u iznosu oko 4.000 evra.
U njegovom vlasništvu više nije stan na Novom Beogradu, ali jeste 36 parcela i jedan objekat u Bajčetini. Takođe, na njegovo ime se vodi „objekat pravoslavnog hrama“ u Leštaru kod Kraljeva. Sa druge strane, njegova supruga Dragica ima jedan četvorosoban i jedan petosoban stan u Kragujevcu i tri parcele u Bajčetini. U vlasništvu porodice Nikolić su i dve nelegalne vile na Savskom nasipu u Beogradu, koje se vode na njihove sinove Radomira i Bratislava.
Tomislav Nikolić ima i svoju firmu „Nikolić d.o.o.“, koja se bavi trgovinom pićima na veliko, dok je njegov sin Radomir suvlasnik kompanije Elektrovizija solar, koja se priprema za izgradnju prve solarne elektrane.
Po sličnom receptu kao bivši predsednik, na Dedinju je udomljena i bivša premijerka, aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. U julu ove godine, Uredbom Vlade promenjen je status vile u kojoj je nekada živela supruga Josipa Broza, Jovanka. Umesto da bude rezidencija predsednika ili premijera, u nju se uselila predsednica parlamenta Ana Brnabić.
Javnost nikada nije obaveštena koliko je koštala kompletna rekonstrukcija i adaptacija tog objekta, s tim što su pojedini mediji navodili da je taj trošak iznosio nekoliko desetina miliona dinara, a aktuelni direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić svojevremeno je izjavio da je za kompletnu rekonstrukciju tog objekta potrebno oko 2,5 miliona evra. Vorkapić je, doduše, u septembru 2018. izjavio i da „država ne može da izdvoji sredstva za tu svrhu, te da će vilu uskoro ponuditi ili na prodaju ili dati u zakup nekome ko je raspoložen da u nju u uloži novac i renovira je“. Vlast SNS-a je očigledno procenila da joj se više isplati da se u tu vilu useli Brnabić, nego da je proda i da se novac od prodaje slije u državnu kasu.
Afere, avioni, elektrane…
Na Dedinju se skućio i Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića i nekadašnji direktor Elektromreže Srbije. On je vlasnik više parcela i dve vile u tom elitnom nasilju, a poseduje i stan u Ljutice Bogdana. U poslednjih osam godina njegova poslovna imperija se značajno proširila. Ima vlasnički udeo u nizu malih hidroelektrana, a oprobao se i u proizvodnji struje iz vetroparkova i to preko firme Crni vrh power. Ona je uspešno prošla na aukciji Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu tržišnih premija u junu prošle godine. U njoj, međutim, više nema udeo u vlasništvu, ali je ušao u novi projekat. U martu prošle godine postaje suvlasnik firme Jasikovo, preko koje će na oko 70 parcela zemljišta zidati vetroelektranu.
Petrović je bio akter i nezapamćene afere, kada je, kako je pisao Radar, njegova avio-kompanija Star Fly Wings sa još dve, u vlasništvu Željka Mitrovića, falsifikovala dužinu letenja aviona i prevozila sumnjiv teret, uključujući i oligarhe iz Rusije bliske režimu Vladimira Putina. Posle takvog skandala i istrage nadležnog tela u EU, njihove letelice su prizemljene. Nakon toga je osnovao novu avio-firmu Flyus, a odnedavno mu je partner Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga.
U SNS-u je još jedan poznati biznismen i predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović, koji je početkom 2000-ih otvorio servis koji se bavi auto-limarskim radovima. Danas ima biznis carstvo sa najmanje 25 firmi, od kojih najmanje osam posluje sa državom. Javnosti je najpoznatija kompanija British Motors, od koje su automobile nabavljali Parking servis (na njih je ugrađen sistem oko sokolovo) i Državna lutrija Srbije. Ipak, najviše ugovora sa javnim preduzećima, domovima zdravlja, školama i gradovima ima Globos osiguranje. Sudeći prema podacima objavljenim na Portalu javnih nabavki, njemu je za nešto više od godinu dana dodeljeno čak 170 ugovora.
Otac generalnog sekretara Vlade zida luksuznu zgradu na Vračaru
Blizak Aleksandru Vučiću, a uticajan u SNS je i Novak Nedić, koga je tadašnji lider SNS-a u maju 2014. postavio za generalnog sekretara Vlade Srbije, kada je na mestu premijera, posle vanrednih izbora, zamenio Ivicu Dačića. Nedić je na tom mestu duže od decenije, iako je u međuvremenu dovođen u vezu sa srpskim podzemljem i članovima klana Veljka Belivuka. U njegovoj imovinskoj karti piše da je vlasnik stana od 120 kvadrata i da ga je dobio na poklon, kao i garažu. Ipak, bogatstvo porodice Nedić se tu ne završava.
Novaka Nedića je za generalnog sekretara Vlade 2014. kao premijer postavio Vučić i na tom mestu je ostao iako je dovođen u vezu sa članovima klana Veljka Belivuka. Njegovi roditelji pripremaju se za gradnju petospratnice na Vračaru, čija se tržišna vrednost procenjuje na oko 4,8 miliona evra
Njegovi roditelji, Vojislav i Branislava Nedić, pripremaju se za gradnju petospratnice na Vračaru. Sudeći prema građevinskoj dozvoli, oni će na privatnoj parceli zidati zgradu sa podzemnom garažom od skoro 1.600 kvadratnih metara, a svi stanovi će biti trosobni od oko 140 kvadrata. Uz cenu od 3.000 evra po kvadratu, tržišna vrednost novoizgrađenih stanova i garaža biće oko 4,8 miliona evra.
Ocu generalnog sekretara Vlade, Vojislavu Nediću, inače poznatom advokatu, ovo neće biti prva luksuzna nekretnina. Kako su još 2015. objavile podgoričke Vijesti, on poseduje raskošnu vilu u Rijeci Reževića, na svega desetak metara od mora. U pitanju je vila od belog kamena u čiju gradnju je, prema pisanju Vijesti, uloženo više od milion evra. U Beogradu, u opštini Zvezdara, ima tri objekta, odnosno kuće od po 196, 65 i 52 kvadrata, dok u Dečanskoj ulici, u opštini Stari grad, ima trosobni stan.
Agencija za borbu protiv korupcije je 2015. tražila od Višeg javnog tužilaštva da ispita poreklo imovine Siniše Malog, sumnje u pranje para i zloupotrebu položaja. Sve se završilo tako što je aktuelni ministar finansija uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe i krivična prijava je odbačena
Možda i najočitiji primer bogaćenja preko noći bio je slučaj aktuelnog direktora Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Dejana Matića, koji je te 2013. bio predsednik Opštine Zemun. Kako su mediji pisali, on je samo šest meseci od stupanja na funkciju predsednika Opštine, kupio 18 nekretnina, među kojima dve kuće, četiri njive, šume, poslovni objekat, pomoćne zgrade… A prethodno u imovinskoj karti nije prijavio ni dinar ušteđevine. Mediji su pisali da je preko noći postao milioner.
Država ima mehanizme da ispita poreklo imovine, ali…
Na sve ove primere, da živimo u iole pravnoj državi, mogao bi da se primeni Zakon o poreklu imovine, koji je donela upravo Vučićeva vlast, ali se taj zakon ne primenjuje, kaže za Radar Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva. Ona precizira da bi Vučićeva izjava o multimilionerima i davanju funkcionerima SNS za Tužilaštvo trebalo da bude signal.
„Imamo Zakon o poreklu imovine koji se uopšte ne primenjuje. Imamo i Agenciju za sprečavanje korupcije, koja bi takođe trebalo da radi svoj posao, a ne radi ga. Dobijaju se informacije i od Uprave za sprečavanje pranja novca, kada je reč o prometima po računima i nesrazmeri imovine u odnosu na zakonske prihode. Ima tu puno mehanizama koje ova država već ima i koji bi mogli da se primene“, navodi Savović.
Ona navodi da država ima sve mehanizme, ali ističe i da se na čelu svih tih institucija koje bi postupke trebalo da pokrenu i sprovode nalaze isključivo podobni i poslušni ljudi.
„Ne vidimo da je Agencija za sprečavanje korupcije preduzela nešto po pitanju ijednog funkcionera. Čak stalno menjaju zakon da što manji krug ljudi potpada pod to. I Uprava za sprečavanje pranja novca i Poreska uprava su pod Ministarstvom finansija. Tako da bez Ministarstva finansija ne možete ništa“, zaključuje Savović.
Iako postoji, Zakon o poreklu imovine se ne primenjuje. Ne vidimo da je Agencija za sprečavanje korupcije preduzela nešto po pitanju ijednog funkcionera. Uprava za sprečavanje pranja novca i Poreska uprava su pod Ministarstvom finansija, tako da bez njega ne mogu ništa
Bojana Savović
A na čelu Ministarstva finansija je Siniša Mali, koji je među prvima iz aktuelne političke elite bio pod lupom Uprave za sprečavanje pranja novca. Agencija za borbu protiv korupcije je, naime, još 2015. uputila zahtev Višem javnom tužilaštvu da ispita njegovo poreklo imovine, sumnje u pranje para i zloupotrebu položaja. U poslatom izveštaju tada je bilo navedeno da Mali poseduje 29 nekretnina, od kojih se samo dve, garaža i petosoban stan, vode na njegovo ime, kao i da ga je jedna banka sumnjičila za pranje para zbog transakcije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Više tužilaštvo, međutim, postupak obustavlja i slučaj prosleđuje nižem Prvom osnovnom tužilaštvu da ga goni zbog prikrivanja imovine. I sve se završava tako što Mali uplaćuje 200.000 dinara u humanitarne svrhe, a krivična prijava se odbacuje.
I to tako funkcioniše u zemlji Srbiji. Zato Agencija za sprečavanje korupcije više ne greši i odavno ne šalje tužilaštvu zahteve koje će ono ionako odbaciti. A pošto od tužilaštva niko više ništa i ne traži, ni ono ne mora da se obraća Upravi za sprečavanje pranja novca. Jer svi mehanizmi ionako su u rukama Aleksandra Vučića. I samo od njega zavisi ko će unutar SNS-a ostati multimilioner, ko još ima šanse da postane multimilijarder, a ko broji poslednje dane naprednjačkog „zlatnog doba“.
