Koliko god još puta da se vidno uznemireni predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojavi ove sedmice, šta god bombastično da izjavi i koliko god da zaoštri pretnje i uvrede kojim nas je zasuo u ponedeljak – sve će to biti nebitno u odnosu na ono što nam je i pre tog dana pokazao, pripremajući se za protestni skup 15. marta u Beogradu: vlast je, naime, mnogo slabija nego što je iko mogao da zamisli. Baš mnogo.
Moglo se to, doduše, i ranije pretpostaviti, s obzirom na niz neuspešnih pokušaja da savlada konstantno narastajuću političku krizu započetu padom nadstrešnice novosadske železničke stanice. Ipak, najjači dokaz stigao je u vidu tragikomične izvedbe naizgled jednostavne i očigledno od strane vlasti režirane operacije studentskog kontraprotesta – koji, doduše, mnogo više liči na pravljenje živog štita oko predsednikove kancelarije, nego na autentičnu borbu za deblokadu fakulteta.
Predsednikove lažne optužbe
Zaključak da je vlast mnogo slabija nego što smo mislili dodatno je cementirala neočekivana studentska blokada RTS-a u ponedeljak kasno uveče, sprovedena samo dva sata nakon što je, baš u tom studiju, Vučić imao epizodu „ja sve znam“, koja se odnosila na studentske planove.
Ni nakon što su studenti pokazali koliko je to samohvalisanje bilo neosnovano, predsednik nije umeo da stane: dodatno se upropastio optuživanjem „boljševičkih plenumaša“ za nanošenje povrede policajcu Lazaru Baćiću, pa još, kako je tvrdio, „bokserom“. I sve to uprkos činjenici da postoji snimak na kome se savršeno jasno vidi da je Baćića povredio kolega, verovatno ne shvatajući da se iza civilne odeće nalazi službeno lice.
Ukoliko bude rešenosti da se ostane do ispunjenja studentskih zahteva, dakle i duže od jednog dana, sasvim je moguće da će Srbija ovog marta doživeti svoje proleće posle preduge zime bezakonja i nasilja, kaže Bojan Pajtić
Teško je, naravno, zamisliti da to Vučić nije znao kad je iznosio teške lažne optužbe na račun studenata koje je te večeri, prvi put, fizički napala policija, dajući time građanima dodatnu motivaciju za pobunu. Ćutanje povređenog policajca na predsednikove laži, pride, još jednom je podsetilo na to koliko je Srbija razorena i koliko su promene neophodne.
Nek ostane zabeleženo: uprkos navodnom ogromnom rejtingu i činjenici da i dalje formalno kontroliše sve poluge moći, naprednjačka vlast nije ni u četvrtom mesecu protesta uspela da nađe bar pet-šest pravih studenata da javno nastupaju u skladu sa njenim interesima i planovima. I sve to u zemlji u kojoj fakultet godišnje upisuje skoro 250.000 mladih.
Da poraz bude potpun u (opasnoj) akciji organizovanja navodnih „studenata koji žele da uče“ pa zato kampuju u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva, operativci vlasti nisu uspeli da pronađu čak ni statiste koji bi mogli uverljivo da glume „neme“ studente. One čija je uloga da budu kulise scene u kojoj se, uz nekoliko kolega koji mu „terciraju“, medijima obraća redovni gost na naprednjačkim skupovima i provladinim televizijama, Miloš Pavlović. Jedini za koga je, od svih javno istaknutih privremenih stanovnika Pionirskog parka, utvrđeno da je zaista student fakulteta u blokadi, pa zato ima logike da nastupa kao frontmen navodne borbe za „učenje“.
Slab, ne i bezopasan
Slab, međutim, ne znači i bezopasan. Naprotiv. Osim što je logično da bi nedemokratska vlast, opterećena brojnim koruptivnim aferama, mogla odlučiti da se, kad se oseti ugroženom, brani svim sredstvima, sam Vučić nam je u ponedeljak praktično saopštio šta je planirano da se desi u subotu.
„Već je dogovoreno koje osobe i gde će krenuti sa bakljama, jajima i kamenicama“, tvrdio je, bez jasnog objašnjenja zašto država koja navodno zna za takve planove, pa čak i planira preventivna hapšenja, ne može da spreči nasilje o kome je govorio.
Suviše dugo smo propadali da bismo se odjednom izvukli. Moramo da se naučimo strpljenju. Najvažnije je da znamo da smo na dobrom putu, kaže Dragan Popović
„Desiće se veliko zlo, ali posle toga je kraj. Pustićemo sve da vide ko čini nasilje. Pohapsićemo sve izgrednike“, objašnjavao je predsednik, unapred obavešten čak i o dužini kazni koje će biti razrezane – baš kao da je reč o scenariju pravljenom, recimo, na primeru novosadskog protesta od 5. novembra prošle godine. I baš kao da niko nije primetio da su svi studentski protesti bili mirni i da nasilje odgovara jedino vlasti – kao što joj odgovara i samo zastrašivanje nasiljem, zbog mogućeg uticaja na smanjenje broja učesnika protesta. Pod uslovom da kod već dovoljno besnih građana sam Vučić svojim pokušajem zastrašivanja ne izazove suprotan efekat.
Ima razloga i za takvu pretpostavku: čim su studenti, u skladu sa svojim sloganom „pametniji ne popušta, pametniji se organizuje“ rekordnom brzinom blokirali RTS i tako odgovorili na predsednikove pretnje, ali i uvredu novinarke tzv. Javnog servisa Bojane Mlađenović, koja je učesnike protesta nazvala „ruljom“, njihovom pozivu odazvao se i priličan broj građana, za kasne večernje časove dosta neočekivan.
Vešto izvedena gerilska akcija studenata nije samo obesmislila Vučićev pokušaj zastrašivanja pobunjenih građana, već je i samog predsednika javno ponizila. Studenti su još jednom dokazali da su oni ti koji vode igru, a nekad moćni Vučić, sa svim svojim savetnicima, ekspertima i istraživanjima javnog mnjenja, ponovo je pokazao da to ne može da promeni.
I dok, recimo, uporno ponavlja priču o jenjavanju protesta, svakodnevno ga demantuju prizori sa terena – prema brojanju Crte od 9. marta, prošle sedmice održano je najmanje 410 protesta širom Srbije, što je najmanje 63 više nego u nedelji koja je prethodila. Između ostalog i zbog te činjenice, predsednikova najava da će subota označiti kraj pobune mnogo više liči na sanak pusti čoveka koji nema za šta drugo da se uhvati, nego na ozbiljnu prognozu.
„Dan D“ ili nova faza
Da li to znači da je subota zaista „dan D“ kao što veruje optimistički deo pobunjene javnosti, ili samo uvod u novu fazu protesta o čijem je ishodu još rano govoriti?
Procene su različite. Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta sa iskustvom političara, recimo, kaže: „Petnaesti mart je dan u kome će se stotine hiljada ljudi iz cele Srbije sastati u Beogradu da zajednički zatraže vladavinu prava, pravdu i odgovornost onih koji su instalirali korupcioni sistem koji je počeo da ubija ljude. Ukoliko bude rešenosti da se na ulicama Beograda ostane do ispunjenja studentskih zahteva, dakle i duže od jednog dana, sasvim je moguće da će Srbija ovog marta doživeti svoje proleće posle preduge zime bezakonja i nasilja.“
S druge strane, Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku, kaže da ne veruje u „dan D“. „Sumnjam da smo blizu jednog dana u kom stvari mogu da se reše. Subota će biti jedna od tačaka kulminacije. Mislim da će to biti demonstracija volje ogromnog broja građana, ali sam proces mora da traje. Suviše dugo smo propadali da bismo se odjednom izvukli. Moramo da se naučimo strpljenju“, kaže Popović, za koga je „najvažnije da znamo da smo na dobrom putu“.
Ogroman proces se sada dešava, imamo društvo u stalnom pokretu, svaki dan se pojavi neki novi vid otpora, nova solidarnost, kaže Popović i podseća na nategnutost poređenja sa Petim oktobrom 2000: „Jedino što je manje-više isto je ista vlast“, kaže. Sve drugo je neuporedivo – od toga da je pre četvrt veka postojao izborni rezultat koji je protestima branjen, preko činjenice da je opozicija Slobodanu Miloševiću u tom trenutku imala snažnu podršku Zapada, do sadašnje uloge tada nepostojećih društvenih mreža, zahvaljujući kojima je omogućena i akcija blokade RTS-a, ali i potonji uvid u ulazak zaposlenih u opkoljenu zgradu kroz razvaljen prozor podruma, takoreći pacovskim kanalima.
Gerila na delu
Nakon što je Vučićev pokušaj da pokaže da je „provalio“ studentske planove za organizaciju subotnjeg skupa onako uspešno ismejan, nije se, do odlaska ovog Radara u štampu, pojavilo mnogo ozbiljnih informacija o agendi protesta. Student Poljoprivrednog fakulteta Aleksa Dragović rekao je za N1 da će skup trajati „prilično dug vremenski period“, a u jednom od nedovršenih nacrta studentskog plana koji je procurio u javnost i u koji je očigledno i Vučić imao uvid, pisalo je da će se studenti posle niza akcija u subotu uveče povući, „ali narod koji bi tu ostao se ne bi ‘rasterivao’, niti bi bilo kome bilo zabranjeno da ostane na skupu“.
Iz istog dokumenta se vidi i da studenti razmatraju poteze za dane nakon subote, ali kakve konretno ipak nećemo navoditi, jer bi plan tokom nedelje mogao doživeti izmene. Gerilskom akcijom u ponedeljak studenti su, uostalom, pokazali i da su sposobni za, u ovdašnjim uslovima, do sada nezamislivo – da postignuti dogovor drže u tajnosti čak i ako su u njemu učestvovale desetine ili čak stotine lica.
Javno, oglasili su se pozivom građanima da se „okrenu lokalnim samoupravama i samostalno se organizuju po modelu neposredne demokratije, kroz zakonom predviđeno telo zbora građana“, što je izazvalo dosta širok raspon reakcija – od Vučićevih pogrda („Crveni Kmeri“) do najčešćih tumačenja, prema kojima studenti samo pozivaju građane da se uključe u proces za koji je ionako jasno da ga ne mogu sami dovesti do kraja. Niti bi trebalo.
Pažnju je privuklo i ograđivanje studenata u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti od učešća u inicijativi za formiranje ekspertske vlade, koje je (tendenciozno? površno?) tumačeno kao njihovo ograđivanje od same ideje. Nedovoljno pažnje privukla je, međutim, važna poruka studenata u blokadi ETF-a: „I za vas i za nas je najbolje da se sve završi mirnim putem. Policija služi narodu!“, napisali su uz skrinšot člana 33 Zakona o policiji u kome se kaže da „pri obavljanju policijskih poslova, policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, uzimajući u obzir međunarodno opšte priznate standarde postupanja“, koji se, između ostalog, odnose na „obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i prijavljivanja korupcije“.
Baza za batinaše
Koliko god važno bilo privesti policiju zakonitom ponašanju, jasno je da još veću opasnost po građane predstavljaju razne paramilitarne strukture koje naprednjačka vlast brižljivo neguje – verovatno svesna da, s obzirom na način upravljanja državom, neminovno dolazi dan kada će samo na njih moći da se osloni.
U utorak, kada je ovaj Radar odlazio u štampu, uveliko su stizali argumenti za procenu da su „studenti koji žele da uče“ poslužili samo za rezervisanje prostora u Pionirskom parku, kako bi on u subotu poslužio kao baza za batinaše. Mnoštvu odranije poznatih kriminalaca, koje je „tviter zajednica“ detektovala na snimcima iz kampa, pridružili su se i veterani zloglasnih Crvenih beretki i već u prvim satima njihovog prisustva zabeležene su incidentne situacije sa građanima koji su prolazili pored ograđenog prostora.
Nizali su se i snimci organizovanog dopremanja traktora u Beograd i procene za šta bi vlast mogla da ih upotrebi. Sve te informacije, međutim, doprinose već ogromnom besu građana, a time i verovatnoći da će se, uprkos svim nastojanjima vlasti da to onemoguće, na protestu okupiti ogroman broj ljudi. Nije, pritom, poslednjih nedelja nedostajalo scena u kojima smo gledali povlačenje batinaša pred besnim demonstrantima – pred beogradskom Skupštinom u prošli četvrtak, na primer.
Sve, zato, ukazuje da Vučić, tvrdnjama da se pobuna u subotu završava, pre svega teši samog sebe i rasteruje sopstveni strah. U realnom životu, situacija je drugačija – to što je izvređao žestoke Čačane moglo bi se pokazati kao ne baš pametan potez, a i studenti su mu precizno odgovorili: kraj je kad mi kažemo da je kraj.
