Zatvaraju se polako jedna po jedna vrata, a glavni radikalski siledžija, nelegitimni predsednik Srbije, piše pisma zapadnim i podnosi izveštaje svojim istočnim mentorima. Pokušao je čak da nauči pameti novinara Gardijana. Ispalo je komično. Svakako je već pisao i bečkom listu Prese. Možda je pokušao da objasni kako nije tačno da je falsifikovao govor i poruke austrijskog kancelara Kristijana Štokera, koji mu je plastično objasnio šta je to demokratija na primeru slobode medija. SNS propaganda je to preradila za domaću javnost u poruku apsolutne podrške represiji nad pobunjenim društvom. Videlo se to duboko nerazumevanje Štokerove poruke i u noćnoj novosadskoj raciji, koju je sproveo uz enormno korišćenje sile. Hapsio je novinare, lekare i studente. Naposletku, radikal je europarlamentarce nazvao najgorim ološem i, po ko zna koji put, poručio javnosti da je nepobediv. Činjenice, međutim, govore nešto drugo. Njegovo vreme je isteklo.
Deset meseci studentskih i građanskih protesta, s jedne, kao i doslednog odbijanja režima da prihvati odgovornost, s druge strane, dovelo je do rapidnog sužavanja manevarskog prostora vlasti. Ostali su: suzavac, pendrek i eventualno – zvučni top. Do toga nikada ne bi došlo da je radikal na vreme raspisao vanredne parlamentarne izbore. Ali kako on ne priznaje Ustav Republike Srbije niti njene zakone, pa sam deli „pravdu“ kao sudija na seoskoj utakmici, pobuna građana postala je svakodnevica. Radikal je zbog toga počeo da široko koristi silu protiv građana, studenata i srednjoškolaca. Slike desetine oklopnika koji tuku zgrčenog dečaka na ulici, preplavile su društvene mreže. Snimak poređanih klinaca, koji kleče okrenuti prema zidu, gde svako ima svog mučitelja policajca za vratom, postao je viralan. Podseća na škorpionsko streljanje ratnih zarobljenika u Trnovu. Vučić je rekreirao sve akcije i slike iz ratova devedesetih, u kojima su radikali Vojislava Šešelja predstavljali najkrvoločnije falange koje su pohodile gradove i sela u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Isti model šešeljevske odmazde sada Vučić, njegov dosledni učenik, sprovodi nad građanima Srbije, ne štedeći ni žene ni decu.
Hapsio je novinare, lekare i studente. Naposletku, radikal je europarlamentarce nazvao najgorim ološem i, po ko zna koji put, poručio javnosti da je nepobediv. Činjenice, međutim, govore nešto drugo
Policiju je pretvorio u pretorijansku gardu a na njeno čelo postavio kriminalce poput Marka Krička, komandanta JZO-a, koji je pohapšene studente uveo u garažu Vlade, tamo ih bestijalno tukao i mučio, a studentkinju Nikolinu Sinđelić udarao o zid i pretio joj silovanjem. Snimci sa kamera su uklonjeni kao što je to učinjeno ranije, u slučaju ubistva Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi Doljevac. Radikalski rukopis je isti. Sada se Vučić žali Ursuli fon der Lajen da je studentkinja Nikolina podnela prijavu protiv njegovog glavnog silovatelja bez ikakve medicinske dokumentacije. Uverava je da svi lažu osim njega i da su građani Srbije, a naročito studentska i učenička populacija, postali nekontrolisani teroristi koji kidišu na miroljubivu policiju i privatnu (SNS) imovinu.
Njegova pisma završavaju u rubrikama sa pijačnim barometrom, među rotkvicama, Ursula nema vremena da čita škrabotine jednog propalog diktatora, Putin zeva dok mu ovaj natuca na ruskom kako je od početka ukrajinskog krizisa zauzeo jasan kurs ka Rusiji. Iako Putin dobro zna da je motiv suvišnog čoveka ponikao u ruskoj literaturi 19. veka, ne mili mu se da jedan takav zatraži azil u Moskvi. On ređa pasijans i misli, idi do đavola sa svojim serpskim krizisom!
