Morala je ulicama da poteče krv da bismo videli neku korist od režimskih tabloida, ali se i to desilo. Da nije njih verovatno nikada ne bismo ugledali jednu od najstrašnijih scena u posleratnoj Srbiji na kojoj policija muči i ponižava mlade ljude koji vezani kleče u sportskoj hali u Novom Sadu. Niti bismo imali materijalni dokaz da država to radi. Informer je fotografiju dobijenu iz proverenih policijskih izvora objavio uz radosni usklik „Hapsi, narodna milicijo“, verovatno sa istim zadovoljstvom kojim bi objavio i snimak na kom komandant Jedinice za specijalne operacije (JZO) Marko Kričak preti javnim silovanjem studentkinji, pred isto tako vezanim pa tek onda prebijenim ljudima, okrenutim ka zidu ili sa glavom zabijenom u pod. I to u podrumu zgrade Vlade koju je režim ustupio (čiji li se potpis nalazi na tom rešenju?) kao mučionicu.
Vučić se sve više ponaša samo kao predsednik lojalista, jer su mu se pojedini nezahvalni članovi SNS, kojima je obezbeđivao poslove i enormno bogatstvo, razbežali. Taman je osmislio oružanu odbranu prostorija SNS-a, a oni su se umesto za toljagu uhvatili za koktel na plaži
Sigurno i odatle postoje snimci, jer je cela zgrada verovatno pokrivena kamerama, ali još nisu stigli do tabloida. Šta bi uz njih klicali možemo samo da pretpostavimo, ali šta o novosadskoj fotografiji misli civilizovani deo planete veoma precizno smo videli u saopštenju Evropske demokratske partije: „Klečeći, vezanih ruku, okrenuti ka zidu – to je slika Vučićeve Srbije danas. To su studenti i mirni građani čiji je jedini ‘zločin’ traženje slobode, pravde, transparentnosti i kraja korupcije.“
Ćutanje nije neutralnost, već saučesništvo
Evropske demokrate su tim povodom prozvale Brisel uz konstataciju da „ćutanje nije neutralnost već saučesništvo“, očito nezadovoljne dosadašnjim reakcijama, iako je komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Majkl O’Flaerti osudio policijsku „nesrazmernu upotrebu sile u Valjevu“, a generalni sekretar SE Alen Berse je pozvao „srpske vlasti da poštuju standarde SE“.
Nije to nikakav civilizovan svet, to su zli strani centri moći koji su slili ogroman novac u obojenu revoluciju da bi uništili Srbiju izrađenu po naprednjačkoj meri, uzviknuo je Aleksandar Vučić, odnedavno samo predsednik lojalista, jer mu je i SNS postao mrzak. Kako i ne bi kada su se ti nezahvalnici kojima je obezbeđivao poslove i enormno bogatstvo, razbežali uoči poslednjeg čina njegovog obračuna sa narodom. Taman je osmislio oružanu odbranu prostorija SNS-a, obezbedio pirotehniku, lasere, motke, flaše sa zaleđenom vodom i pištolje, a oni se umesto za toljagu uhvatili za koktel na plaži.
Od početka protesta, delovi tužilaštva koji su pod direktnom Vučićevom političkom kontrolom i rade po njegovim nalozima, podižu protiv građana optužbe za najteža krivična dela, iako znaju da za to nema nikakvog pravnog osnova. Jedini cilj je zastrašivanje – Miodrag Jovanović
Zato je u društvu brata i sina sam morao da „brani svoju kuću“, pa se uputio u Ćacilend, kulminaciju njegovog neimarstva. I poručio: „Želim da vam se izvinim, vama običnim ljudima koji nikada niste imali ništa od naše stranke, što funkcioneri nisu sa vama širom Srbije, jer su birajući između mene i Srbije, izabrali odmor… Onoga dana kada su videli da su nam ljudi napadnuti, trebalo je odmah da se vrate sa odmora. Ovo vam govorim zato što će biti velikih i nemilosrdnih promena od Vlade Srbije do policije, svuda i na svakom mestu.“
Neki funkcioneri su se vratili, a neki ne. Očito su shvatili da za njih nema bolje ponude za pranje biografije od te da budu razrešeni „zbog nepodobnosti“. Neki policajci su otišli na bolovanja, a neki ne – nije im se dopala najava da će biti plaćeni prema učinku (ovih dana se uglavnom meri brojem polupanih glava) ili im se dopala ponuda da se nekažnjeno iživljavaju nad kim stignu.
Protesti su sada nasilniji nego što su bili, jer i među demonstrantima ima onih koji se tuku i lome. Ali je teško razumeti da se to kvalifikuje kao nasilno rušenje ustavnog poretka, jer ga je već srušio režim, kada je bez promene Ustava društveno uređenje iz demokratije preveo u autokratiju
I počelo je a da nam režim pre toga nije objasnio kako se od „obojene revolucije“ stiglo do „razorene kuće“, „građanskog rata“ ili bilo kod termina koji je ovih dana u opticaju, iako je situacija ista kao i na početku – građani traže pravnu državu i vlast koja će im to obezbediti u skladu sa već napisanim zakonima i Ustavom u vreme kada se Srbija odlučila za demokratsko uređenje. Da, nasilnije je nego što je bilo i ne, nisu sve ubačeni elementi, i među demonstrantima ima onih koji se tuku i lome. Ali je teško razumeti da se to kvalifikuje kao nasilno rušenje ustavnog poretka, jer ga je već srušio režim u prethodnim fazama svog delovanja kada je bez promene Ustava društveno uređenje iz demokratije preveo u autokratiju.
„Građanski rat“ za pravnu državu
„Od početka protesta, delovi tužilaštva koji su pod direktnom Vučićevom političkom kontrolom i rade po njegovim nalozima, podižu protiv građana optužbe za najteža krivična dela, iako znaju da za to nema nikakvog pravnog osnova. Cilj je vazda bio samo jedan – zastrašivanje. Ako mogu ponekog da slome i da izdejstvuju nagodbu, to se onda medijski spinuje u njihovim gebelsovskim glasilima kao dokaz krivice. Ono što se dešava na ulicama Srbije izmiče nekoj generalnoj pravnoj kvalifikaciji. Nema sumnje da u aktima mnogih demonstranata postoje obeležja nekih krivičnih dela. Ali kao što reče poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ti akti su akti uzimanja pravde u vlastite ruke zato što institucije ne obavljaju svoje ustavne i zakonske obaveze. Istovremeno, ti akti su i reakcija na političku zloupotrebu policije i njeno nezakonito postupanje, koje ne predstavlja puku prekomernu upotrebu sile, već često ima obeležja krivičnog dela torture, poput snimka koji podseća na Abu Graib“, kaže Miodrag Jovanović, profesor na Pravnom fakultetu.
Ipak, uz tvrdnju da demonstranti nemaju nikakvu ideologiju, „ni plan, ni program, ni ideju“, Vučić je upriličio vanredno obraćanje naciji u kom je na „naučnoj osnovi“ detaljno predstavio nekoliko njihovih ideologija. Optužio ih je za nacizam, uz dokaz da se „po kućama političkih protivnika išlo od 1934. do 1938.“, zaboravivši na 2020, kada je SNS išao na kuću u kojoj žive Đilasova deca. Potom i za terorizam, uz tvrdnju da će „dolaziti u kuće da nam šišaju ćerke i tuku žene i majke“, jer je to jedini pravi terorizam, a ne onaj trenutni u kom na ulicama tuku tuđe (nelojalističke) majke i ćerke, a po budžacima im zvanični državni organi prete silovanjem.
Neki funkcioneri SNS-a su se vratili sa odmora, a neki ne, svesni da im je za pranje biografije najbolje da budu razrešeni. Neki policajci su otišli na bolovanja, jer im se nije dopala najava da će biti plaćeni po „učinku“, ali se nekima dopala ponuda da se nekažnjeno iživljavaju nad kim stignu
Održao je i javni čas o Crvenim brigadama i ubistvu Alda Mora i najavio nečije ubistvo, prvi put kao žrtvu ne nudeći sebe. Ali za sve te istorijsko-naučne lekcije nije dao odgovor na jedino relevantno pitanje – kakve sve to veze ima sa zahtevom građana da raspiše izbore jer vlast nije u stanju da reši devetomesečnu krizu.
Nagrada za poslušnost
Pre bi se reklo da je kriza eskalirala kada se Vučić osetio inferiornim jer mu se odbrana lika i dela, mimo onih koji su plaćeni za to, svela na retke istupe nervno nestabilnih žena sa noževima i kosom, tako da su se 13. avgusta „spontano“ skupili opasni momci ispred prostorija SNS-a u Vrbasu i Bačkoj Palanci, koji su u isto vreme u oba grada, takođe „spontano“, počeli da ispaljuju topovske udare prema građanima. Koreografija još uvek nije bila savladana, pa su policajci povremeno pokušavali da pomognu građanima, ali već sutradan tu grešku nisu ponovili. Uspostavljena su nova pravila: lojalisti zauzimaju prostor ispred stranačkih prostorija, policijski kordon ih štiti i preteći se okreće ka građanima koji se okupljaju, „dobri momci koji štite partiju i državu“ preko njihovih glava bacaju petarde, baklje i kamenice, a kada omaše i udare policajca, kordon kreće u juriš i počinje da besomučno mlati protestante. Dakle, komanda za napad policije je kada ih lojalista tresne po glavi, a nagrada za poslušnost to što mogu pre svega mlade ljude, pa i decu (materijalni dokaz su scene iz Valjeva) da obore na zemlju i tuku koliko god žele.
Već duži period su saopštenja MUP-a sporna, ne odgovaraju stvarnosti, brzometno su usmerena na negiranje očiglednog i opravdavanje nedopustivog. Rukovodstvo opravdava postupanje policije, iako ono nesporno predstavlja krivično delo mučenja i zlostavljanja – Miloš Janković
Imajući u vidu da se pokazalo da baš mnogo i u baš velikom broju žele, nameće se pitanje da li zakon dozvoljava da građani spreče policiju tokom mučenja i pokušaja ubistva ili se to uvek tretira kao napad na službeno lice?
„Poražavajuće je što su rukovodioci policije svojim izjavama, organizacijom, kao i angažovanjem parapolicijskih snaga, a nažalost i brojni policijski službenici nepravilnim i nezakonitim postupanjem pred očima javnosti prema učesnicima aktuelnih javnih okupljanja, doveli do toga da se osnovano postavlja takvo pitanje. U društvu u kom postoji vladavina prava, u kojem policija postupa onako kako je to propisano zakonom i standardima ono bi bilo bespredmetno, ali dobija smisao u situaciji u kojoj je policija pretvorena u silu zaštitnicu političke strukture koja je protivno Ustavu vlast podredila sebi. Javnost je opravdano uznemirena pojavom da policija bezdušno prebija građane, čak i žene i decu, koji leže na ulici bez pružanja aktivnog otpora i što to rade policijske snage koje nemaju vidne oznake identiteta, čime im se unapred obezbeđuje nekažnjivost za sveprisutne slučajeve javnog zlostavljanja i mučenja. Zato, uzevši u obzir praksu, moram da zaključim da će spasavanje ugroženog od nezakonitog postupanja policije predstavljati napad na službeno lice, isključivo ukoliko to čini pojedinac ili nekoliko njih. Ukoliko to čini masa građana, situacija je potpuno drugačija“, kaže advokat i bivši zamenik zaštitnika građana Miloš Janković.
Kad komandant JZO preti silovanjem
Nema sumnje da su izjave i javna obraćanja policije tek za nijansu podnošljiviji od besomučnog batinanja i ponižavanja, baš kao što nema sumnje da se radi o zločinima za koje bi pre svega morali da odgovaraju ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević i to bez ikakvog skrivanja iza želja nenadležnog i imunitetom zaštićenog Vučića. Pritom bi trebalo naglasiti da je Vasiljević bar u jednom svom obraćaju pomenuo povređene građane, dok ih je Dačić sveo na nešto bezvrednije od bubašvaba, što nije vredno ni pominjanja. Iz večeri u večer je nabrajao broj povređenih policajaca i broj uhapšenih „onih“, nijednom ne pomenuvši da su mnogi od „onih“ teško povređeni i hospitalizovani. Nakon ničim neizazvanog krvavog policijskog pira u Valjevu, tek se nakon sutrašnjeg protesta izrevoltiranih građana setio da pomene taj grad, ali samo uz kvalifikaciju da je „došlo do brutalnog napada na policijske snage, kao i paljenja prostorija SNS i demoliranja prostorije Gradske uprave, tužilaštva i suda“, a da su lažovi plasirali vest o smrti šesnaestogodišnjaka, zbog čega će ih uhapsiti.
Dečak je srećom preživeo i takođe srećom se oporavlja mimo režimskog zdravstvenog sistema, a da nije bilo te lažne vesti o smrti možda se ne bi ni saznalo za svu ostalu decu koju su u Valjevu besomučno tukli, poput trojice tinejdžera koji su ugaženi dok su čekali picu koju su telefonski naručili. Baš kao što se ne bi saznalo ni za „lažnu vest“ da JZO bez kontrole divlja i da njihov komandant preti silovanjem, da o tome nije na N1 progovorila žrtva Nikolina Sinđelić, a policija nije reagovala i ni sat nakon njene ispovesti izdala je saopštenje da je to laž i da su „radili profesionalno“. Za sat vremena su pregledali sigurnosne snimke iz garaže Vlade, obavili razgovor sa brojnim svedocima, saslušali JZO, napisali saopštenje i objavili ga u svim medijima?
Vučić je najavio da će se država povući na nedelju dana dok se odmori i konsoliduje, mada je tukla i hapsila isto kao i pre toga, a onda će se vratiti i dati nam odgovor kom se niko nije nadao. Znači li to da idemo na nepokradene izbore, jer je to jedino čemu se niko od njega ne nada
„Već duži period su saopštenja koja objavljuje MUP sporna, ne odgovaraju stvarnosti, brzometno su usmerena na negiranje onoga što je očigledno i opravdavanje onoga što je nedopustivo. Ona su usmerena na formiranje pogrešne svesti javnosti putem medija sa ciljem da se postupanje policije prikaže kao zakonito i pravilno, kao i da se umanji značaj navoda na društvenim mrežama, naročito postavljenih snimaka koji ukazuju na suprotno. Brojni su javno objavljeni snimci iz kojih je vidljivo da policija batina i šutira u glavu i telo građane koji leže sputani na kolovozu ili trotoaru, a rukovodstvo policije opravdava takvo postupanje, iako ono nesporno predstavlja krivično delo mučenja i zlostavljanja. Sektor unutrašnje kontrole MUP-a ne reaguje, a javno tužilaštvo nastavlja sa ignorisanjem takvih slučajeva“, kaže Janković.
I uz sve te alatke koje režim ima na raspolaganju – od oružja i sile, preko nekažnjivosti za njenu zloupotrebu do gotovo apsolutnog monopola nad lažnim vestima – pokazalo se da je nesposoban da pobedi tu, kako je oni predstavljaju, šačicu od nekoliko hiljada demonstranata kojih je „sve manje i manje“, dok je građana „koji su sve shvatili“ sve više i više. Zbog toga je Vučić najavio da će se država povući na nedelju dana dok se odmori i konsoliduje (tukla je i hapsila isto kao i pre te najave), a onda će se vratiti i dati nam odgovor kom se niko nije nadao. Znači li to da idemo na nepokradene izbore, jer je to jedino čemu se niko ne nada?
