Da li će se Aleksandar Vučić još jednom ukazati u vidu “neočekivane sile koja rešava stvar” i zaustaviti najnovije produbljivanje političke krize, izazvano izostankom dogovora o uslovima za beogradske izbore? Odnosno, novom pretnjom opozicionim bojkotom, ali bez pominjanja reči potrošene ne baš učinkovitom odlukom o neučestvovanju na izborima 2020, već uz objašnjenje da je “vlast odlučila da ide na izbore bez opozicije”.
Izgleda da Vojislav Mihailović, jedan od lidera koalicije NADA, nije jedini koji se nada Vučićevom čarobnom štapiću (“Ja sam optimista i verujem da će se u pet-šest dana pojaviti naš predsednik i reći – u ime mira mi ćemo prihvatiti taj vaš zahtev”). Slične prognoze mogu se, u nezvaničnim razgovorima, čuti i u drugim opozicionim strankama, samo što proces dokazivanja te teze ne odlazi mnogo dalje od “čini mi se”.
Na neku vrstu argumenta mogla bi ličiti izjava poslanika Borislava Antonijevića, inače predsednika beogradskog odbora “Mi – snaga naroda”, u javnosti poznatijeg po imenu drugog doktora, Branislava Nestorovića. Antonijević je za Danas rekao da, ukoliko “prozapadna opozicija” odluči da ne izađe na naredne beogradske izbore, oni će biti nelegitimni, te je i besmisleno pričati o izlasku na njih.
Da li odluka o neučestvovanju na beogradskim izborima, važi i za lokalne izbore koji predstoje?
Kako god tu izjavu čitali – kao dodatni pritisak na vlast, ili kao diskretnu, malo zaobilaznu, pripremu za pominjani Vučićev nastup, deluje da takav stav povećava mogućnost promene plana u zaustavnom roku. Ipak, Antonijević je precizirao da pokret “Mi – snaga naroda” još nije raspravljao o temi izlaska na izbore, što povećava rastegljivost iznete tvrdnje. I još: u tom pokretu, kaže, nisu želeli da prisustvuju bilo kakvim pregovorima i razgovorima gde se krši Ustav, “a bilo kakvo odlaganje izbora za septembar bilo bi kršenje”.
U opozicionim krugovima može se čuti i tvrdnja da su ambasadori Kvinte, na sastanku sa Vučićem, navodno podržali opozicioni predlog u tri tačke – ali ne i Emanul Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, koji je, tvrdi se, treću tačku, koju vlast ne prihvata, navodno nazvao “političkom”. Da li je to, ako je uopšte tačno, dovoljno za očekivanje snažnog spoljnog pritiska u pravcu dogovora sa opozicijom, na koji je srpska vlast obično osetljiva? Može da bude, ali ne mora da znači.
Priča o mogućoj Vučićevoj intervenciji oslanja se na tumačenje koje je, između ostalih, izneo Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije. Prema toj verziji, 18. april je rok do kada može da se izmeni član 35. Zakona o lokalnim izborima, gde bi se produžio rok sa 120 na 150 dana za raspisivanje lokalnih izbora, tako da svi izbori budu 2. juna.
Gde ima volje, ima i načina, pa bi moguća opcija, osim različitih tumačenja zakona, bio i dobri, stari lex specialis. Jedan mogući predlog i vlasti i opoziciji već je predstavila grupa eksperata za lokalnu politiku i pravo
Politikolog Boban Stojanović, međutim, ima drugačije objašnjenje: ne raspisuju se lokalni izbori činom ostavke gradonačelnika/predsednika opštine, već tek kad se raspusti skupština opštine/grada ukoliko u 30 dana od ostavke ne izabere novog gradonačelnika/predsednika opštine, napisao je on na platformi X. A kad se to “prevede” u datume, ispada da bi, ukoliko bi ostavke bile podnesene odmah, odnosno 3.aprila, čega nema ni u naznakama, prvi mogući datum za izbore bio 17. jun. Pa tako dalje.
Gde ima volje, ima i načina, pa bi moguća opcija, osim različitih tumačenja zakona, bio i dobri, stari lex specialis. Jedan mogući predlog i vlasti i opoziciji već je predstavila grupa eksperata za lokalnu politiku i pravo. Među njima je i profesor prava Stevan Lilić, koji je kao idealno rešenje naveo “kompletne” lokalne izbore u septembru ili oktobru.
Ni u jednoj od pominjanih varijanti, međutim, ne bi bili otklonjeni problemi već stvoreni raspisivanjem beogradskih izbora za 3. jun, na šta je upozorio Zdravko Ponoš, lider pokreta Srce. Naprednjaci su, naime, od momenta kad je Ana Brnabić raspisala izbore (3. april u 17 sati), uveliko u procesu skupljanja potpisa i konkretnih izbornih priprema, što je jasna neravnopravnost, s obzirom na stav koalicija Srbija protiv nasilja i NADA da neće učestvovati u “onome što nisu izbori”, koji onemogućava njihove predizborne pripreme.
Pride, postoji “duplo dno” i u onom što se tretira kao prihvatanje dva predloga opozicije od strane vlasti (formiranje komisije koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije, i civilnog društva, koja bi se bavila biračkim spiskom i nadgledanjem izbora, i drugi, kojim se traži da javni servisi počnu profesionalno da izveštavaju).
Jasno je da vlast od Beograda ne može da odustane – osim što je reč o ogromnim resursima, naročito s obzirom na planove vezane za sporednu izložbu EXPO, gubitak prestonice previše bi ličio na početak pada cele naprednjačke konstrukcije, armirane interesno-koruptivnim vezama
Osim što je unapred jasno da će svaka od strana u pregovorima imati svoje tumačenje priče o “profesionalnom izveštavanju”, postoje i problemi sa prvom tačkom, na koje je skrenuo pažnju Zoran Lutovac, lider Demoratske stranke. “Nije tačno da su prihvatili dva od tri zahteva. Nisu prihvatili ni jedan! Na primer, može Komisija, ali ne sa izvršnim nadležnostima, to je suštinski odbijanje. Jedino gde pristajanje podrazumeva nedvosmislenu primenu jeste zahtev da se istog dana održe izbori i to nisu prihvatili”, napisao je Lutovac na mreži X.
Ni to nije sve – opozicija navodi i da vlast nije uradila ništa na ispunjavanju bilo koje tačke iz ODIHR-ovog izveštaja koje se tiču biračkog spiska, pritiska na birače i medijske slike u Srbiji. Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta pred novinarima je nastupio “naoružan” tabelom u kojoj je taksativno navedeno šta je, u vezi s preporukama, urađeno, pa mu je bilo lako da priču o izbegavanju otklanjanja problema potkrepi pokazivanjem praznih polja.
I šta sad, dok vreme prolazi, naprednjaci su u kampanji, a Ana Brnabić nam svima drži predavanja o demokratiji i posvećenosti dijalogu i skandalizuje se nad idejom o skraćivanju mandata predsednika opštine – iako je njen premijerski mandat predsednik Srbije unapred oročavao, a zajedno su bili i deo prošlogodišnje igre sa izazivanjem lokalnih izbora u 65 gradova i opština u Srbiji?
Ništa specijalno, zapravo. U toku je poznata igra kupovine vremena, spinovanja i uterivanja stvarnosti u okvir koji odgovara vladajućoj eliti. Jasno je da vlast od Beograda ne može da odustane – osim što je reč o ogromnim resursima, naročito s obzirom na planove vezane za sporednu izložbu EXPO, gubitak prestonice previše bi ličio na početak pada cele naprednjačke konstrukcije, armirane interesno-koruptivnim vezama. Istovremeno, potrebna joj je makar minimalna demokratska fasada u kojoj spada i učešće na izborima opozicionih stranaka, a posle decembra nije baš lako etablirane igrače (SPN, NADA) zameniti marionetskim igračima.
Nastavlja se batrganje opozicije između različitih nepovoljnih opcija, uz uobičajeno propuštanje predstavljanja jasnog plana i emitovanje zbunjujućih poruka
Na drugoj strani, nastavlja se batrganje opozicije između različitih nepovoljnih opcija, uz uobičajeno propuštanje predstavljanja jasnog plana i emitovanje zbunjujućih poruka. Recimo: da li odluka o neučestvovanju na beogradskim izborima, važi i za lokalne izbore koji predstoje?
Ili: ako se ostvari želja Vojislava Mihajlovića i u narednih 5-6 dana vlast prihvati sva tri zahteva koji su joj isporučeni, zar ne bi trebalo da istog trenutka saznamo na koji način će opozicija nastupiti na izborima (jedna ili više kolona), ko će biti kandidat(i) za gradonačelnika i šta su glavna obećanja koja nameravaju da nam daju? Prema tvrdnjama predstavnika opozicije iz različitih stranaka, ozbiljni razgovori tog tipa još nisu ni počeli.
