Sva je prilika da će kosovski premijer Albin Kurti ipak biti prinuđen da makar uspori svoj projekat otvaranja glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za drumski saobraćaj, sa dozom opreza potvrđuju sagovornici Radara. Ipak, da li je u pitanju samo odlaganje, ili odustajanje od ovog iracionalnog poteza (uspostavljanja drumskog saobraćaja između dve pešačke zone na južnoj i severnoj strani grada) nije do kraja jasno. Ali, kako god bilo, čini se da su upozorenja Kfora, SAD i Evropske unije imala makar privremenog efekta.
Upozorenja stranaca
„Kurti se suočava sa stvarnim statusom Kosova, a to je ograničena nezavisnost“, govori za Radar Branislav Krstić, novinar i politički analitičar iz Kosovske Mitrovice. „Aktuelnoj izvršnoj vlasti u Prištini i pored odluke opština Mitrovice i Severne Mitrovice, NATO snage na Kosovu, američka administracija i EU ne dozvoljavaju otvaranje glavnog mosta za saobraćaj.“
Sagovornik Radara ocenjuje da strani autoriteti na Kosovu upozoravaju Kurtija da jednom ovakvom jednostranom odlukom može samo dodatno da eskalira ionako rovitu situaciju na severu Kosova, te da ga demonstriranje sile svrstava na stranu ultranacionalista.
„Da Kurti zaista pretenduje na izgradnju demokratskog društva na Kosovu, onda bi za otvaranje mosta pozvao političke i predstavnike nevladinog sektora srpske zajednice, pa zajedno sa njima organizovao svečanost i proslavu povodom otvaranja mosta. Na toj svečanosti mogao bi da objavi da je Vlada Kosova obezbedila milionska sredstva za projekte jačanja multietničkog društva na severu“, naglašava Krstić.
Kurti se suočava sa stvarnim statusom Kosova a to je ograničena nezavisnost
Branislav Krstić
On ističe da na osnovu dosadašnjih jednostranih akcija Kurtijeve vlade ne treba isključiti mogućnost da kosovske vlasti jednostrano uklone betonske stubove i barikade sa mosta.
„Ono što je sasvim sigurno jeste da će u tom slučaju snage Kfora pojačati svoje prisustvo na mostu. Takav epilog bi donekle zadovoljio sve strane. Kurtijeve militante jer je on sve uradio što je bilo do njega, Kfor bi ostao dosledan u svojoj odluci, dok bi Srbi organizovali miran protest. Insistiranje na otvaranju mosta isključivo je političkog karaktera. Kurtiju je potrebno da uoči predstojećih izbora proglasi sebe državnikom koji je posle 25 godina otvorio most i potvrdio suverenitet na čitavoj teritoriji Kosova.“
Krstić, takođe, objašnjava kako je važno istaći da policija Kosova ima dovoljno kapaciteta da spreči bilo kakav sukob građana sa predstavnicima Kfora.
Podsetimo, od incidenta u Banjskoj kosovska policija sprovodi u delo sve ono što je ranije bilo teško zamislivo, poput izgradnje baza na severu Kosova, a uz političku podršku ne štedi se ni sa simboličkim akcijama poput prodaje lokala u društvenom vlasništvu, odnosno preuzimanja važnih toponima i simbola u severnom delu grada.
„Mislim da će oni završiti započeto, isto kao što je učinjeno sa tablicama, upotrebom dinara, institucijama“, kaže za Radar Dragutin Nenezić, pravnik i član radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. „Ta stvar sa mostom je od simboličkog značaja, kao i preuzimanje pojedinih lokala u gradu. Oni su promenili vlasništvo ranije, ali pre Banjske nije bilo realno njihovo preuzimanje zbog mogućeg otpora građana. Sve to je sada mnogo lakše.“
Nenezić ističe da su sve „konsultacije“ premijera Kosova sa civilnim društvom u pogledu akcija koje sprovodi, bile isključivo fasadnog tipa.
„Kurti voli da govori kao premijer svih građana Kosova, ali njegove akcije govore drugačije. Sa druge strane, Beograd se i dalje oslanja isključivo na Srpsku listu i tu ostaje veoma malo prostora za autentične predstavnike srpske zajednice da deluju, što bi bilo od velikog značaja u ovom trenutku. Iskreno rečeno, nije mi jasno kako ljudi na severu uopšte izdržavaju situaciju koja im je nametnuta“, primećuje Nenezić.
„Obezglavljeni“ Srbi
Na pitanje da li očekuje incidente ukoliko dođe do otvaranja centralnog mosta u Mitrovici, Nenezić ističe da takav scenario nije realan jer unutar srpske zajednice na severu nema motiva, snage, niti voljnih pojedinaca koji bi takav otpor mogli da organizuju.
„Srbi na severu Kosova su obezglavljeni, niti ima želje, niti ima ljudi koji bi se uključili u takvu avanturu sa neizvesnim ishodom. Uopšte mislim da je razgovor na tu temu samo skretanje pažnje sa akcija onoga ko ima svu vlast i moć na Kosovu, a to su Samoopredeljenje i njegov predsednik. Sve što Srbi od institucija na Kosovu imaju su deset poslanika Srpske liste u parlamentu, koji su skrajnuti. Izbori su daleko, a vladajuća stranka aktuelnog premijera popularnija je nego ikada upravo zahvaljujući tim simboličkim akcijama poput organizovanog odlaska Albanaca na kupanje na Gazivodama. Zbog toga se insistira na otvaranju mosta“, kaže Nenezić.
Mislim da će Albanci završiti započeto, kao što je učinjeno sa tablicama, upotrebom dinara, institucijama
Dragutin Nenezić
Posle rata na Kosovu, u vreme sukoba na novoj granici koju je svojim tokom ispisao Ibar i organizovanog otpora kosovskih Srba, francuski vojnici Kfora bili su raspoređeni u region severa, između ostalog i na glavnom mostu u Mitrovici, gde su ubrzo uspostavili prilično dobar odnos sa Srbima. To je izazvalo bes Albanaca, čak i napade na francuski garnizon Kfora.
Ubrzo je posao obnove glavnog mosta dobila francuska firma Fresine, a njen predstavnik Pjer Lotici koji je vodio projekat rekonstrukcije – zadatak da obezbedi podjednak broj radnika iz obe zajednice. Posle nemira u februaru 2001. i pored mesečne plate od 1.000 nemačkih maraka, to je bilo gotovo nemoguće.
„Srpski radnici nisu mogli da dođu na posao, pa sam otišao da razgovaram sa ljudima koji su ih u tome sprečavali, sa čuvarima mosta, objasnio sam im da mi moramo da završimo posao i da nam trebaju radnici“, rekao je Lotici za portal UN. „Nekoliko dana kasnije su se vratili“, ispričao je Lotici.
U proleće 2001. most je svečano predat opštini na upravljanje kao simbol budućnosti. Ostalo je zabeleženo da je malo slavlje upriličeno za radnike i njihove porodice moralo da se premesti ispod samog mosta, zbog pljuska koji se sručio na grad. Budućnost je morala da sačeka, a most, iako mnogo lepši, ostao je simbol podele.
I Albanci u naletu
Lokal u koji je Pjer Lotici otišao da razgovara sa čuvarima mosta nekada se zvao Dolče vita, a danas ima novo ime i novog vlasnika, preduzetnika Ekrema Pecija iz južnog dela grada. Prema nezvaničnim informacijama, Peci je čovek od poverenja Kadrija Veseljija, jednog od lidera OVK. Veselji se trenutno nalazi u pritvoru Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu, a prethodno je bio šef nelegalne Kosovske obaveštajne službe poznatije kao ŠIK, koja se sumnjiči za brojna politička ubistva na Kosovu posle rata. Poslastičarnicu pod simboličnim imenom Se la vi, nedavno je dva puta posetio ministar unutrašnjih poslova Vlade Kosova, Dželjalj Svećlja.
Na snimku koji su objavili predstavnici Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i Stefan Veljković sa svog protesta zbog uklanjanja srpske trobojke sa Trga braće Milić ispred mosta, pojavljuje se i vlasnik pomenutog lokala, Ekrem Peci, koji je demonstrirao solidno umeće psovanja na srpskom jeziku. Naime, radnici koji su bili trenutno zaustavljani, povukli su se u pomenutu poslastičarnicu pre nego što je kosovska policija uhapsila Arsenijevića i Veljkovića, da bi se potom vratili i dovršili posao koji su započeli. Peci je pre nekoliko godina, takođe, postao vlasnik lokala u kome se nalazilo list Jedinstvo, čija je redakcija nedavno izbačena iz prostorija. Kancelariju Olivera Ivanovića preuzeo je albanski preduzetnik Burim Fazliju, vlasnik građevinske firme i ugostiteljskog objekta u južnom delu grada. Nekadašnja Bela kuća, Ivanovićeva kancelarija i nezvanično sedište otpora Srba iz Kosovske Mitrovice, planirana je za rušenje kako bi na njenom mestu bila izgrađena višespratnica.
