„Smeši ti se smeši Laura Koveši“ piše na jednom od transparenata koji se viđaju na studentskim protestima i blokadama. Laura Koveši, bivša rumunska antikorupcijska tužiteljka i aktuelna glavna evropska tužiteljka, postala je bauk kojim se straše korumpirani zvaničnici širom Evrope. Umesto da se boje naše vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, mitskog bića kome jedva znamo lik a glas nismo čuli, ona zazire od javnosti i beži od medija. Dok je studenti pozivaju da radi svoj posao jer „korupcija ubija“, nenadležni organ najavljuje neviđenu borbu protiv korupcije. Odjednom, neke istrage su izvučene iz fioka i pala su hapšenja.
Još jedna vest koja je odjeknula i izazvala zabunu bio je susret Dolovac sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom 12. februara povodom moguće saradnje sa Kancelarijom evropske javne tužiteljke (EPPO). Uz ranije lažne vesti da Laura Koveši dolazi u Beograd radi istrage o malverzacijama u vezi sa kovid nabavkama, i ovo je nahranilo nadu građana da će neko najzad krenuti da rešava slučajeve o kojima godinama bruji čaršija i pišu istraživački mediji. Međutim, radovanje je došlo prerano. Šta zaista može da znači najavljena saradnja srpskog i EU tužilaštva? Počnimo od ključnog pitanja koje i studenti prethodnih meseci stavljaju u fokus – pitanja nadležnosti.
Koji su okviri nadležnosti Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO)
Kancelarija evropskog javnog tužioca ima zadatak da štiti finansijske interese EU i u tom cilju sprovodi istrage, podiže optužnice i vodi postupke pred nadležnim sudovima država članica EU koje su na to pristale. Po svojim izvršnim ovlašćenjima razlikuje se od tela kao što su Evropol i Evrodžast, koji služe za policijsku i pravosudnu saradnju i razmenu informacija, ali i od Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) koja nakon administrativnih provera izdaje samo preporuke nadležnim organima.
Nadležnost kancelarije je višestruko ograničena. Evropski tužilac štiti samo budžet EU i ne bavi se slučajevima koji se tiču, na primer, korupcije kojom se nanosi šteta budžetu jedne države članice. Njegova materijalna nadležnost obuhvata krivična dela kao što su prekogranične prevare sa PDV-om kojima se Uniji nanosi šteta od najmanje deset miliona evra, proneveru EU fondova i imovine od strane javnih funkcionera, korupciju, te pranje novca i organizovani kriminal ako su neraskidivo povezani sa gorenavedenim delima.
Radni sporazum EPPO sa Crnom Gorom omogućava i formiranje zajedničkih istražnih timova, ali za to se mora zaključiti poseban sporazum, te saradnju za zamrzavanje imovine i izručenje lica, a sve na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i borbi protiv prekograničnog kriminala
Nadalje, ova dela moraju biti počinjena u celosti ili delimično na teritoriji država članica koje učestvuju u radu Kancelarije. Ako su učinjena na teritoriji neke treće države, onda se nadležnost može zasnovati na tome da je učinilac državljanin države članice ili službenik EU, ali opet samo ako to dozvoljavaju propisi te države članice. Naročito su zanimljivi propisi Belgije i Luksemburga, u kojima su sedišta EU institucija. Po njihovom tumačenju, ako subjekt iz treće države podnosi lažna dokumenta o trošenju EU fondova nadležnim EU telima koji odobravaju isplatu sredstava, ima osnova za nadležnost EPPO.
Najzad, treba voditi računa da je EPPO mehanizam ojačane saradnje unutar EU, jer nije bilo konsenzusa među državama članicama da se uspostavi kao obavezujuće telo. To znači da ni sve države članice EU ne moraju da učestvuju. Kancelarija je operativna od 2021. godine, a tek prošle godine pristupile su Poljska i Švedska, dok su izvan ostale Irska, Danska i Mađarska. Prve dve se opiru zbog komplikacija u vezi sa suverenitetom i podelom nadležnosti, a teško je očekivati da bi vlasti u Mađarskoj sebi dobrovoljno nametnule ovaj teret, s obzirom na navode o zloupotrebama EU fondova u toj zemlji.
Kako evropski tužilac doprinosi borbi protiv korupcije
Kancelarija evropskog tužioca daje značajan doprinos borbi protiv korupcije na visokom nivou zato što deluje nezavisno od nacionalnih tužilaštava koja mogu biti pod uticajem izvršne vlasti. Kancelarija se sastoji od šefice Laure Koveši, po jednog evropskog tužioca iz svake države učesnice u sedištu u Luksemburgu i po najmanje dvoje delegiranih evropskih tužilaca u državama učesnicama, uz prateće osoblje. Delegirani evropski tužioci rade i kao nacionalni tužioci, a kad pred nacionalnim sudovima postupaju u ime EPPO, onda su nezavisni od nacionalne tužilačke strukture.
Samo tokom 2023. godine EPPO je pokrenuo preko 1.300 istraga sa ukupnom procenjenom štetom od 12, 3 milijarde evra. Kod nas su verovatno najvidjiviji bile korupcionaške afere iz susedne Hrvatske, gde su se po nalogu EPPO hapsili i aktuelni i bivši ministri. Do kraja 2023. godine EPPO je imao 47 aktivnih istraga u ovoj zemlji sa procenjenom štetom od 278 miliona evra. Od toga, najčešće su prevare u vezi sa javnim nabavkama, i to u vezi sa fondovima za regionalni i urbani razvoj, te za poljoprivredu i ruralni razvoj. Poslednji slučaj smenjenog ministra zdravlja Vilija Beroša izazvao je i sukob nadležnosti između EPPO i domaćeg specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (USKOK). Prema hrvatskim propisima, taj sukob rešava republički javni tužilac (glavni državni odvjetnik), a on je odlučio u korist domaćeg tužilaštva, što je podiglo prašinu.
Šta evropski tužilac može da uradi u Srbiji
Srbija je država kandidat za članstvo u EU i u njoj evropski tužilac nema nadležnost i ne može da preko delegiranih tužilaca sprovodi istrage, hapsi i postupa pred srpskim sudovima. Potencijalna saradnja o kojoj su verovatno razgovarali Dolovac i Žiofre pre se odnosi na zaključivanje radnog sporazuma koji bi služio kao osnov za razmenu strateških, tehničkih i operativnih podataka i razmenu kontakt tačaka dve strane. To je uobičajeni aranžman koje EPPO ima sa trećim državama.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2024. saznajemo da je u izradi radni sporazum o saradnji EPPO i Srbije. Takve sporazume već imaju naši susedi, ali i istočnoevropski kandidati za članstvo u EU. Štaviše, od deset država u procesu pristupanja, takvi sporazumi jedino nisu zaključeni sa Srbijom, Kosovom i Turskom. Radni sporazum EPPO sa Crnom Gorom omogućava i formiranje zajedničkih istražnih timova, ali za to se mora zaključiti poseban sporazum, te saradnju za zamrzavanje imovine i izručenje lica, a sve na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i borbi protiv prekograničnog kriminala.
Nadležnost evropskog tužioca obuhvata krivična dela kao što su prekogranične prevare sa PDV-om kojima se Uniji nanosi šteta od najmanje deset miliona evra, proneveru EU fondova i imovine od strane javnih funkcionera, korupciju,te pranje novca i organizovani kriminal ako su neraskidivo povezani sa gorenavedenim delima
U okviru procesa evropske integracije Ministarstvo pravde je već krenulo u harmonizaciju krivičnog zakonodavstva sa EU propisima. Tako su u prošlogodišnjem nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika bile predviđene i odredbe koje se tiču posebnih sankcija za pojedina krivična dela kojim se nanosi šteta finansijskim interesima EU. To su krivična dela: neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, prevara u obavljanju poslovne delatnosti, poreska utaja i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. Međutim, za njihovo procesuiranje nadležno je samo srpsko tužilaštvo i ishodi će zavisiti od njegove spremnosti da sarađuje.
Srbija već ima sporazume o saradnji u suzbijanju prekograničnog kriminala sa Evropolom i Evrodžastom, a sarađuje i sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF). Do sada smo videli selektivno postupanje tužilaštva po podacima koje dostavljaju evropski partneri. Tako je otvaranje Skaj aplikacije koristilo za postupke protiv Veljka Belivuka i Darka Šarića. Međutim, KRIK je nedavno otkrio da ništa nije preduzeto nakon što je Evropol dostavio otključanu komunikaciju koja otkriva spregu politike, privrede i kriminala u Novom Sadu. Dakle, i ako se radni sporazum sa EPPO zaključi, na Vrhovnoj javnoj tužiteljki ostaje da li će u konkretnim slučajevima ustupiti podatke koje EPPO traži i da li će koristiti dokaze i informacije koje primi. Pritisak da sarađuje biće veći, ali mora da se prevaziđe dosadašnji otpor prema suzbijanju korupcije na visokom nivou.
Ogromna sredstva se iz EU ulivaju u Srbiju kroz kredite, ulaganja, donacije i grantove. Evropska unija ima više mehanizama kako da nadzire trošenje tih sredstava, pre svega kroz obavezno izveštavanje i nezavisnu reviziju. Dodatno, na primer, do jula 2023. OLAF je za istraživao 36 potencijalnih prevara sa EU sredstvima u zemljama Zapadnog Balkana, od čega devet u Srbiji. OLAF ne tuži, već daje preporuke, ali posledice mogu da budu vrlo opipljive – nacionalni organi mogu da pokrenu krivične postupke, a fondovi mogu da se ugase. Tako je 2024. obustavljena pomoć za ruralne zajednice u Albaniji nakon što su pronađene zloupotrebe oko 33 miliona evra. U Rezoluciji o stanju u Srbiji nakon izbora iz februara 2024. Evropski parlament je pozvao na proveru EU fondova koji su dodeljeni Vladi Srbije kroz instrument pretpristupne pomoći (IPA), ali bez efekta. Evropska komisija u okviru pristupnih pregovora prati i opšte trendove u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, sistema javnih nabavki u Srbiji, a ocene su godinama tek prelazne.
