U sportskoj terminologiji postoji nebrojano floskula koje se koriste, skoro bez izuzetka, pre ili posle svakog meča. Čini se samo da bi popunile neki prostor. Ako baš mora nešto i da se kaže, daj onda to, najbezbolnije je, „’leba ne jede“, nema greške. Igra se dok sudija ne odsvira kraj, lopta je okrugla a srce se ostavlja na terenu, daje se poslednji atom snage, navijači su dodatni igrač, sreća je uvek naklonjena jednoj strani više nego drugoj, i tako dalje. Ali retko koja ima realno značenje kao što je „Hladna glava i vrelo srce“, odvajajući emocjiu od racia, taktiku i staloženost od juriša i stihije, promišljanje od brzopletosti.
Prošlo je desetak dana od izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Iako zvaničnog pobednika još uvek nema, odbijanjem svih prigovora od strane izbornih komisija dve opštine, sve je izvesnije da će nominalni pirovi pobednik biti Srpska napredna stranka, i to za tek po koji glas razlike u odnosu na opozicione liste. Kada se ono vrelo srce koje se zagrevalo i pumpalo nedeljama tokom predizborne kampanje malo ohladilo, vreme je da hladne glave izvučemo zaključke, gde je opozicija bila odlična, a gde treba da bude bolja.
Kao i u mnogim drugim stvarima u životu, kada se govori o rezultatima izbora u Srbiji, neophodna je jedna ogromna, velika kao soliter, napomena: izbori u Srbiji nisu regularni i nikada neće biti, dokle god ih organizuje vlast Srpske napredne stranke. Dokazana, i od strane građana priznata, kupovina glasova, organizovano dovođenje ljudi na birališta, masovno glasanje van biračkih mesta, paralelni birački spiskovi, višak glasačkih listića u kutijama, pretnje, ucene, nasilje, policija koja štiti mafijaško krilo vladajuće stranke, i da ne nabrajamo „sitnije“ prestupe. Pored svega navedenog, funkcionerska kampanja deluje kao lekoviti melen. Ali sve to se neće promeniti, neće nestati i nema te Evropske unije, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija, ODIHR-a, bojkota, protesta, apela, dijaloga i ne znam koje svevišnje institucije koja to može da spreči. Jednostavno, nema. Građani moraju da se pomire sa time da će izborni kriminal Srpske napredne stranke biti sastavni deo svih narednih izbora, sve do njihovog pada. I ne samo biti deo nego će rasti. I to treba ukalkulisati u željeni rezultat.
Izbori u Srbiji nisu regularni i nikada neće biti, dokle god ih organizuje vlast Srpske napredne stranke.. I nema te Evropske unije, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija, ODIHR-a, bojkota, protesta, apela, dijaloga i ne znam koje svevišnje institucije koja to može da spreči
Dva dana pred izbore u Kosjeriću, uradio sam detaljnu analizu izbornih rezultata ove divne opštine zlatiborskog okruga, za prethodnih 9 godina. Izlaznost u Kosjeriću je bila tradicionalno visoka, oko 70 odsto, dok se Srpska napredna stranka vrtela oko 3,850 glasova (uključujući satelite koje je u međuvremenu usisala), uz jedino iskakanje na prethodnim ponovljenim lokalnim izborima 2021. godine kada je zajedno sa Milanom Stamatovićem (sada koalicionim partnerom) osvojila 5,200 glasova. Mnogi su taj rezultat uzeli za poređenje sa prošlonedeljnim glasovima želeći da pokažu kako je sns drastično pala (velika zabluda, neznanje i neiskustvo vođeno vrelim srcem). To nije tačno, jer je na poslednjim parlamentarnim izborima decembra ’23 SNS (plus sateliti) osvojila 3,729 glasova. Zvanični rezultati kažu da je SNS sada osvojila 3,686 glasova ali ako im dodamo i 48 glasova fantomske manjinske Ruske liste (jer je to ionako ista kuhinja spremala) dolazimo do 3,734 glasa. Bukvalno, SNS od decembra ’23 nije izgubila nijedan glas. Vruće srce to teško može prihvatiti ali hladna glava to mora da razume.
Kako se onda stiglo do egal situacije koja je do pre samo par meseci bila nezamisliva? Ujedinjeni lokalni opozicioni front, odlična terenska kampanja, fokus na zajednički cilj a ne trošenje energije na nepotrebne stvari i međusobne razmirice, podigli su izlaznost na fenomenalnih 84 odsto što znači da je svako ko je izašao na ovim izborima a nije na prethodnih nekoliko (prosečna izlaznost je bila oko 69 odsto), glasao za opoziciju.
I to treba da bude glavna poruka izbora u Kosjeriću. Da, naravno da je važno i da se osvoji lokalna vlast ali potvrda dobre prakse kao putokaz ka pobedi na parlamentarnim izborima je mnogo bitniji.
Druga važna pobeda jeste skoro pa savršeno odrađena kontrola izbora. To je svih prethodnih godina bila nerešiva enigma svim opozicionim listama, a sada je (doduše na samo 29 biračkih mesta) pokazano da je čuvanje svakog ubačenog glasa i sprečavanje lopovluka jednako ako ne i bitnije od same predizborne kampanje. Kad se krava izmuze, kofa mora da se sačuva.
Treća važna pobeda je što je solidarnošću i angažovanošću građana iz cele Srbije (studenti, bajkeri, veterani, itd) sprečen pokušaj dodatne krađe glasova od strane Vučića i njegovih kriminalaca i verovatno po prvi put ga dovelo u situaciju da ne zna ishod glasanja i pre zatvaranja biračkih mesta.
Kosjerić je pokazao da se Vučić pobeđuje sa ogromnom izlaznošću (preko 70 odsto) a to znači da se mora stići do poslednje osobe sa pravom glasa. Dok budemo čekali na parlamentarne izbore, prvi sledeći kontrolni zadatak su Negotin i Mionica
I pored tri važne pobede za vrelo srce, glava mora ostati hladna. Vučić nije izgubio nijedan glas u Kosjeriću i pored poginulih ispod nadstrešnice, višemesečnih protesta, dinstanja, pumpanja, itd. Čovek koji već trideset pet godina živi izbore, prilično dobro poznaje izbornu matematiku i izborni život. Ko to potcenjuje, nema čemu da se nada u izbornoj noći. Milione uložene u kupovinu glasova uložiće ponovo, jer ti pokradeni milioni njega i njegove ortake čuvaju od zatvora ili egzila. Samo je Expo vredan 18 milijardi evra, a gde je sve ostalo od 2012.godine.
Na dan parlamentarnih izbora, neće se braniti samo 29 biračkih mesta u Kosjeriću i 69 u Zaječaru nego 8,300 lokacija u celoj Srbiji. Bajkeri, veterani, studenti i ostali hrabri borci za demokratiju moraće da budu na svakom od tih biračkih mesta, od 6 ujutru do završetka popunjavanja zapisnika, duboko u noć.
Ta priprema za konačni okršaj mora da počne odmah jer protivnik već sada ima spremne i kandidate (manje bitno), i izborne štabove (mnogo bitnije), i stalni sastav biračkih odbora, i kontrolore (najbitnije). Politika naizgled deluje neopipljivo i imaginarno, kao skup parola i poruka, poneka debata, malo više tvitovanja i fejsbučenja ali u suštini je direktan rezultat surovog terenskog rada, proizvod broja vrata na koja ste pokucali tokom kampanje, prepešačenih kilometara, obiđenih sela i gradova i održanih štandova. Kosjerić je pokazao da se Vučić pobeđuje sa ogromnom izlaznošću (preko 70 odsto) a to znači da se mora stići do poslednje osobe sa pravom glasa. Dok budemo čekali na parlamentarne izbore, prvi sledeći kontrolni zadatak su Negotin i Mionica.
I dokle god je glava hladna i radi kao kompjuter, srce mora da pumpa, da radi bim bam bam, jer ako srce nije vruće, sve je nemoguće.
