U trenutku kada je Donald Tramp izabran za predsednika SAD, Aleksandar Vučić je panično počeo da okreće njegov telefonski broj i čim mu se nakon pet dana odazvao, srećno ga je obavestio da je Srbija zemlja gde je podrška za njegov izbor „najveća u celoj Evropi“. A onda se još srećnije obratio građanima Srbije sa vešću da je Tramp uzvratio onom čuvenom – volim i ja vas, što je bilo više nego dovoljno da poentira: „Siguran sam da ćemo, uz podršku prijatelja, a pod prijateljima računam kompletno okruženje predsednika Trampa, moći da napravimo, on Ameriku velikom a mi Srbiju pristojnom zemljom, koja će moći vrlo dobro da sarađuje sa SAD“.
Interesantno, ali nakon što je „sa prijateljima“ sopstvenom narodu natovario sankcije NIS-u, nalog o zadržavanju na carini automobilskih guma koje je u Srbiji proizveo Linglong u Zrenjaninu, kao i najavu sankcija za sve koji su „uključeni ili su pokušali da se uključe“ u korupciju na Zapadnom Balkanu, predsednik nije imao ama baš ništa da kaže svojim građanima. Čak nije ni pokušao da dovrši onu njemu omiljenu rečenicu da „nikada u istoriji niko pre njega nije…“, iako je u ovoj situaciju zbilja pokazao jedinstven talenat i umešnost – stvarno se nikada niko nije toliko uvlačio nekom predsedniku kao što se on uvlačio Trampu, a zauzvrat dobio i sankcije i porciju poniženja.
Poslednji put kada se povodom odnosa sa SAD oglasio, i to u trenutku kada je već svima sem njemu bilo jasno da je on lično dobio nogu od Trampove administracije, bilo je nakon što je firma Džareda Kušnera Affinity Partners objavila da se povlači iz posla sa Generalštabom. I tom prilikom je za one koji su mu na Floridi zalupili vrata kada je pokušao da se ušunja na konvenciju republikanaca i pipne Trampa uživo i koji su mu zavrnuli naftu i zatvorili Rafineriju u Pančevu, imao mnogo lepše reči nego za građane kojima je predsednik.
„Jeste očekivali da ljudi napišu – povlačimo se zato što tamo postoje kreteni koji ne žele 750 miliona evra investiciju i koji uživaju u tome da gledaju srušene objekte od pre 26 godina da im takvi ostanu i narednih 100 godina? Jeste očekivali da kažu da tamo postoje kreteni koji ne žele američke investicije? Pa naravno da neće. Oni su logično rekli – mi smo očekivali da nam svi budu zahvalni, očekivali smo da to ujedini narod, da ljudi budu oduševljeni. Ali tamo, znate, postoje neki koji nisu oduševljeni već, čitaj između redova, neki koji ne razumeju ni šta je država, ni šta je narod, ni šta su interesi građana Srbije“, rekao je Vučić.
Vlast koju ima ko da kontroliše, pa makar na njenom čelu bio i Tramp, neće sebi dozvoliti da bude otvoreni učesnik u korupciji, što je i potvrđeno nedavno donetim zakonom kojim je predviđeno da predsednik SAD uvede sankcije „najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona“
Dakle, sve je otišlo dođavola zato što su srpski građani koji drže do sopstvene baštine „kreteni“ koji su uništili posao izgradnje hotela u kom je stotinak njih moglo da dobije posao sobarice ili portira, a nisu „kreteni“ oni koji su tako vešto vodili državu da su ugrozili 34.000 zaposlenih u Pančevu i inicirali finansijsku krizu koja će uskoro koštati sve. Baš kao što nisu „kreteni“ ni oni koji su dozvolili Linglongu da usred Srbije, mimo važećih domaćih zakona, sprovodi eksploataciju radnika, zbog čega su SAD zabranile uvoz njihovih proizvoda. Ili su u ovom slučaju američki zvaničnici „kreteni“ jer ne vide ono što Vučićeva savetnica za medije vidi – najvelelepniju fabriku koju je ikada igde videla putujući po svetu, jer ima teretanu i kantinu.
Argument sa teretanom očito nije ostavio preteran utisak ni na Trampa ni na prijatelje „iz čitavog njegovog okruženja“, jer je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana munjevito prošao oba doma američkog Kongresa i overen je predsednikovim potpisom. A u njemu je Srbija jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira i između ostalog navodi: „Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)“. Uz konstataciju da su „uslovi za održavanje izbora nepravedni“, dodaje se i da je uočeno da su „zvaničnici Srbije optuživali mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabilizuju vladu’, što je zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“.
Ali zar se predsednici kojima je omiljena poslovica „što je dozvoljeno Jupiteru nije volu“ ne drže zajedno ili je u ovom slučaju Tramp procenio da je samo on Jupiter?
„Međunarodna politika se ponavlja i ona ima svoje ciklične krugove, sada ponovo ima bonapartizam koji predstavlja Tramp. Njegova inerpretacija je – moralno je ono što ja radim i ljudi oko mene, ali sve drugo nije moralno. Naši trampisti, odnosno radikali, u tome su videli Trampa kao svog saveznika, ali nisu shvatili da on ne može da napusti osnovne postulate američke politike i američke države, a to je demokratija. Amerika ne može da odustane od demokratskih principa, a oni podrazumevaju poštene i fer izbore. Tramp možda i može da progleda kroz prste velikim silama, ali ne i nama jer ovde nema ni zlata, ni kobalta, ni nafte ni gasa…
Ovde su samo zavađena balkanska plemena i poglavice koji mu smetaju na njegovoj glavnoj trasi svetske politike. A ta krupna svetska politika je ostavila poglavice da se dogovore posle Dejtonskog sporazuma, posle Ohridskog sporazuma i svih ostalih koji su napravljeni, što naša vlast nije u stanju da uradi već samo želi da se vrati u devedesete i nastavi tamo gde je stala. E pa, neće im to dati. Zato američka administracija šalje svim trampistima u regionu poruku: uzmite se u pamet, definitivno završite sa Kosovom i realizujte Ohridski sporazum da ne biste dobili nešto mnogo gore“, kaže bivši diplomata Srećko Đukić.
I dodaje da on nije iznenađen jer je zaokret SAD otpočeo još početkom godine kada nije imenovan novi američki ambasador u Srbiji, a posebno od aprila kada je primećen osion odnos prema protestima. „Grudva se mota već više od pola godine, vlast upada iz greške u grešku i umesto da rešava probleme, samo ih umnožava“, kaže Đukić.
Teretana u Linglongu očito nije ostavila preteran utisak na Trampa jer je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana munjevito prošao oba doma američkog Kongresa i overen je predsednikovim potpisom
Po mišljenju Eliota Brauna, novinara Volstrit džornala koji je prvi objavio vest da Kušner odustaje od Generalštaba, postoji još jedan razlog zbog kog ne samo SAD već i druge zapadne zemlje odustaju od ulaganja u Srbiji – radi se o zemlji koja je visoko rangirana na indeksima korupcije, sa veoma snažnom kontrolom vlasti i sa vladom koja je pod istragom. A Tramp ima i dodatno opterećenje. „Sve je više primedbi na to što Trampova porodica ostvaruje profit dok je na vlasti. Posao u Srbiji je jedan od brojnih koje su sklopili bilo Džared Kušner, Trampova deca ili porodica Vitkofa. Oni tvrde da su to radili poštujući zakone, ali to jeste izazvalo dosta nezadovoljstva, naročito među demokratama u SAD i tradicionalnim zagovornicima dobre uprave, koji smatraju da se time pomeraju granice prihvatljivog“, kaže Braun.
A vlast koju ima ko da kontroliše, pa makar na njenom čelu bio i Tramp, neće sebi dozvoliti da bude otvoreni učesnik u korupciji, što je i potvrđeno nedavno donetim zakonom kojim je predviđeno da predsednik SAD uvede sankcije „najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona“ protiv svakog stranog lica za koje se utvrdi da je „uključeno ili je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom“. Zbog toga je prilično sigurno da ćemo uskoro čuti mnoga imena koja su bila umešana u slučaj NIS-a ili Generalštaba, ali i da bi na njima mogli da se nađu i svi oni koji „podrivaju demokratske procese ili institucije“ ili „krše ljudska prava“, jer američki zakon podrazumeva sankcionisanje i po tom osnovu.
Pitanje je samo da li će Vučić to prihvatiti bez pogovora jer nam je uporno tvrdio da niko ne poznaje i ne razume situaciju u Srbiji bolje od Trampa.
