Od maja 2023, kada su se desile dve velike tragedije – ubistvo u OŠ Ribnikar i ubistava u Duboni i malom Orašju, do 2024. godine, koja je ostala za nama, kada se desilo ubistvo 15 ljudi na Železničkoj stanici Novi Sad, zatečeni smo i zatočeni u mislima, strahu, grču, i boli. Zatočeni u tom užasu koji živimo sa slikama uplakanih roditelja, očiju bez iskre života, tugom koja prožima svaki deo tela, nemi i nemušti da izgovorimo bilo koju reč… Ali građani Srbije su, čini mi se, konačno počeli da artikulišu nagomilani bes i očaj, pitanjem: DOKLE BRE VIŠE?!
Činilo mi se te 2023. da je bunt proradio, da su se građani drznuli da se suprotstave nakaradnoj, kriminalnoj bandi, koja je na vlasti i koja je urušavajući sve vrednosti ovog društva, pa i same institucije sistema, dovela do ovakvih devijantnih ponašanja pojedinaca, koje su rezultirale smrću nedužnih lica.
Od izbora u decembru 2023, deo opozicije je doveden u jako nepovoljan položaj, kako bi morao da objasni zašto je izašao na izbore, pod takvim uslovima (kao da su uslovi nekada bili bolji). No, da zanemarimo tu temu jer smatram da svako od građana ima svoje viđenje ove situacije i da smo uspeli da objasnimo zašto smatramo da je uloga opozicionog političara da se BORI, te da je to bio glavni razlog izlaska na te i takve izbore.
Organizovana kriminalna grupa koja je na vlasti već punih dvanaest godina je uništila sve što je moglo da se uništi u ovom društvu. Zlo, primitivizam, banalnost, beskrupuloznost, korupcija, su ušli u sve pore društva
Godina za nama načela je teme izbornih uslova, očuvanje životne sredine, borbu protiv Rio Tinta, za očuvanje kulturno – istorijskog nasleđa (Generalštab, Sajam, Most…), očuvanje dostojanstva profesije profesora, učitelja, i konačno borbu studenata, kao nove snage ovog naroda, kao budućnosti ove zemlje.
Mnogo započetih tema, ostavlja utisak da u novu 2025. ulazimo sa nedovršenim poslovima. Ključni problemi u 2025. godini i dalje ostaju:
• Očuvanje institucija sistema i poboljšavanje njihovog rada. Oslobođenje ljudi koji sede u tim institucijama. Pod tim oslobođenjem , mislim pre svega na proces borbe da u institucijama sistema rade ljudi koji su dostojni vršenja funkcija na koje su postavljeni i izabrani. Stručna kontrola njihovog dosadašnjeg rada i naravno sprovođenje procesa lustracije za sve one koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem, zloupotrebom zakonskih propisa, prouzrokovali štetu državi i svim njenim građanima, a sebi pribavili bilo kakvu materijalnu korist.
• Enormno bogaćenje jednog određenog kruga ljudi, koji su bliski režimu, uvećanje njihove imovine, bez ikakvog realnog osnova, odnosno, bez ikakve potpore u njihovim pozicijama i načinu na koji su došli do bogatstva.
• Borba protiv multinacionalne kompanije Rio Tinto, zabranu njihovog rada, poništaj izdatih istražnih dozvola, poništaj rešenja o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu, zabranu svih daljih aktivnosti na tu temu jer je jasno svima da ova kompanija neće doneti Srbiji i njenim građanima ništa dobro, ništa značajno. Ova kompanija iza sebe ostavlja pustoš i profit koji je jedino i isključivo njihov. Takođe, ova kompanija nije usamljen slučaj. Tu postoje i mnoge druge kompanije kao što su: Dandi, ZI JIN, Ling Long… i dr.
• Borba za institucije – borba koja je teška ali ne i neizvodljiva da nateramo sistem da profunkcioniše. Da se poštuje ustavna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Da se tužilaštava potpuno posvete svojim ustavnim ovlašćenjima i zadrže nezavisnost u donošenju odluka. U tom pravcu Ekološki ustanak, kome ja pripadam je i predao Zakon o zabrani kršenja ljudskih sloboda i prava – Zakon o lustraciji, koji predstavlja osnovu za potpuno ozdravljenje društva.
• Problem donetih odluka na nivou Republike i na nivou Grada Beograda i drugih gradova, kojima se urušava kulturno- istorijsko nasleđe koje pripada svim građanima republike Srbije. Na primeru Generalštaba i Sajma, najočiglednije se manifestuje potreba ove vlasti da od svega što predstavlja relikt prošlosti, nacionalni identitet, duh jednog naroda, uništi, trajno ukloni i na ta mesta postavi neke zgrade bez duše, zgrade bez bilo kakve identifikacione veze sa onim što predstavlja našu istoriju, našu kulturu, naš duh. Ne pričam na ovom mestu o teorijama zavere, pričam o potrebi režima i ljudi koji su u njihovom kriminalnom klanu, da oskrnave – jer nisu svesni vrednosti i zarade za sebe.
• Prekomerno zagađenje vode, vazduha i zemlje ova vlast nije želela da reši. Problem je toliko veliki da se odražava na svakodnevnom nivou na zdravstveno stanje nacije, gde se iz godine u godinu povećava broj obolelih o malignih oboljenja, srčanih problema, problema da disanjem. Takođe, ništa manje nije važan i problem, koji je čini mi se nekako zatrpan „krupnijim“, a to je nedostatak pijaće vode i nepostojanje kanalizacije u jednom delu Srbije. To su problemi koji savremeni svet ne poznaje i na koje bi odmah reagovali da su institucije slobodne i da rade svoj posao.
• Loš životni standard građana, koji usled loše ekonomske situacije nisu u mogućnosti da sebi i svojoj deci obezbede adekvatnu ishranu, plaćanje svih računa, školovanje, i uopšte stvari koje čine život kvalitetnim i dostojnim. Na granici siromaštva i gladi je veliki broj ljudi u Srbiji. Hrana koja se sprema u restoranima se baca, umesto da se donira. Sve to zbog nedostatka volje da se ovaj problem reši.
• Problem obrazovanja i položaja nastavnog kadra, generalno problem obrazovnog sistema, koji zahteva reformu, kao i povećanje zarada profesora i nastavnika, te poboljšanje ugleda profesije.
Dakle, teško je skoncetrisati se samo na jednu temu i naći u ovom beznađu pravac koji bi na najbrži mogući način, uz najmanje žrtve, doveo do rešenja.
Nisam dugo u političkom životu Srbije, tek dve i po godine, ali sam kao advokat sa dvadesetogodišnjim stažom u advokaturi postala svesna nagomilanih problema i potrebe za njihovim rešavanjem. Ne bi bilo pravedno da prećutim i neke stvari koje meni, iz ugla nekoga ko je aktivno u političkom životu Srbije kratko vreme, jako smetaju. Naime, srpska politička scena je opterećena ljudima, koji već 30 godina, u ulozi opozicinara ili vlasti, menjaju pozicije. Isti ljudi, iste face, promena ideologije, promena načina na koji ubeđuju građane da su se promenili i da sada govore nešto što je do juče bilo nezamislivo za njihov pravac delovanja, to je meni lično jedna od glavnih razloga zašto se građanima u jednom momentu, ogadila politika.
Razmere njihove kriminalne mreže, broj ljudi koji je upleten u ovu kriminalnu mrežu, bogatstvo koje su stekli, spisak svega što su ukrali, što su uništili, ostaće da se pamti
Potpuno mi je neobjašnjivo da isti ljudi već 30 godina, žive na teretu svim građanima Srbije, pokušavajući da im predstave najnovije programe?! Apsurd i bezobrazluk! Ta višedecenijska, svakodnevna predstava za javnost je kod velikog broja ljudi, dovela do jedne vrste apatije, gađenja na samu pomisao da aktivno učestvuju u političkom životu (ovde mislim i na izlazak na izbore), te su ujedno na taj način svi političari, postali za građane isti: pokvareni, lažovi, manipulatori.
Dugo sam razmišljala da li da ovo napišem. Iskreno, smatram da kako je ova tema prilično teška i mučna, morala sam da ostanem dosledna sebi i pokretu kome pripadam (Ekološki ustanak). Za mene je istina (koliko god bolna bila), jedini način da se dođe do pravog puta u rešavanju nagomilanih problema.
Organizovana kriminalna grupa koja je na vlasti već punih dvanaest godina je uništila sve što je moglo da se uništi u ovom društvu. Zlo, primitivizam, banalnost, beskrupuloznost, korupcija, su ušli u sve pore društva. Često se podsetim rečenice na iz romana Prokleta avlija:
“To je čitava varošica od zatvorenika i stražara koju Levantinci i mornari raznih narodnosti nazivaju Deposito, a koja je poznatija pod imenom Prokleta avlija, kako je zove narod a pogotovo svi oni koji sa njom imaju ma kakve veze… Tako Avlija neprestano rešeta šarenu gomilu svojih stanovnika i uvek puna, stalno se puni i prazni.“
Nekako me opis te Avlije, podseti na to da mi već više od deceniju, živimo u tom „zatvoru“, gde ima svakakvih, gde je sve moguće, gde se dešavaju stvari koje normalan čovek sebi ne može da objasni. U simbolici, zatočenici sopstvene nemoći da se suprotstavimo sveopštem kriminalu, otimačini svega što nam pripada, uništavanju dostojanstva i čestitosti, stigmatizaciji, uništavanju sramote kao pojma koji je jako bitan da bi se znala granica. Svega ovoga smo sveni svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno ali jednostavno, valjda je tako zapisano u našem genetskom kodu, moramo dotaći dno da bi se borili i vinuli do željenih visina.
Građani su konačno u ovoj godini spremni da se suoče sa svojim glavnim neprijateljem i krivcem za sve nedaće koje su nas snašle. Postali su svesni količine nebrige, nemara, odricanja od odgovornosti i odricanja od delova teritorije svoje zemlje
Nova godina je počela na sasvim neuobičajen način, ĆUTANjEM, buntom, nepristajanjem i novom energijom koju su doneli mladi ljudi. Ta energija nas je podstakla da sebi ne dozvolimo potonuće, bezidejnost i muk.
Kako je početak godine označio da se sve menja, da neće stati, neće se zaustaviti dok se ne reši sve do kraja i dok se ne stavi tačka na kriminal, odnosno dok se ne preduzmu sve radnje koje su neophodne da čovek koji nas već dvanaest godina krade, laže, obmanjuje, ne dovede pred sud i oglasi krivim, te snosi odgovornost za svako krivično delo koje je decenijama vršio, to je moja obaveza kao opozicionog političara, kao nekog ko je pravdoljubiv, da svaka moja akcija bude usmerena u tom pravcu.
Previše bi bilo da sada nabrajam koja su sve krivična dela članovi klana organizovanog oko SNS, počinili za sve ove godine. O tome će se verovatno u budućnosti pisati. Neverovatno je šta je sve ovaj narod trpeo pod ovom i ovakvom vlašću. Neverovatno je dokle ide njihova gramzivost i alavost. Kada se sve jednog dana bude obelodanilo, čak i oni koji su najtvrdokornije krilo i pristalice ovog režima, neće moći da veruju. Razmere njihove kriminalne mreže, broj ljudi koji je upleten u ovu kriminalnu mrežu, bogatstvo koje su stekli, spisak svega što su ukrali, što su uništili, ostaće da se pamti.
Samo uz jedan sveopšti bunt, pročišćavanje političke scene, možemo u ovoj godini očekivati Srbiju, kakvu zaslužujemo!
Mislim da su građani Srbije, konačno u ovoj godini spremni da se suoče sa svojim glavnim neprijateljem i krivcem za sve nedaće koje su nas snašle. Postali su svesni količine nebrige, nemara, odricanja od odgovornosti i odricanja od delova teritorije svoje zemlje.
Samo uz jedan sveopšti bunt, pročišćavanje političke scene, možemo u ovoj godini očekivati Srbiju, kakvu zaslužujemo!
Danijela Nestorović, Ekološki ustanak
