Posle traumatičnih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, malo kome je bilo do tenkova na ulicama, čak i u formi paradnog vojnog spektakla. Nije ih zato bilo gotovo trideset godina pre nego što se Aleksandar Vučić popeo na politički tron. A onda je krenulo. Jer, predsednik Srbije baš voli vojne parade i demonstraciju moći. Voli da se ugleda na moćnu Kinu, Rusiju, Indiju ili Francusku (a na koga bi drugo) i da se meri recimo sa Hrvatskom koja ima „respektabilnu vojnu silu za tako malu zemlju“.
Prva prilika da tenkovske gusenice išaraju ulice Beograda ukazala se kad je Vladimir Putin oktobra 2014. došao na obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata i 70 godina od oslobođenja Beograda. Vučić je rešio da ga dostojno dočeka tako što je celu Srbiju doveo da mu kliče i u njegovu čast upriličio je vojnu paradu „Korak pobednika“. Ona je u kišnom danu, sa gostima pod kabanicama i Vučićem koji je namerno kisnuo izgledala prilično karikaturalno, ali mu nije skidala osmeh zadovoljstva sa lica.
Opsesija naoružanjem i jačanjem odbrambene snage rasla je, međutim, obrnutom srazmerom od podrške njegovoj vlasti. Paradiralo je 4.000 vojnika i policajaca maja 2019. u Nišu, pod sloganom „Odbrana slobode“. Na Vidovdan 2021. na paradi u Kragujevcu prikazane su nova vojna oprema i obučenost Vojske Srbije. A u čast novog praznika, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je inicirao Vučić, a oberučke prihvatio Milorad Dodik, 15. septembra 2021. prikazani su naoružanje i vojna oprema sa više od 130 borbenih i neborbenih sistema.
To što se vojna parada povodom ovog praznika ove godine održava sa pet dana zakašnjenja nije za vlast problem, jer poenta i nije u mladom prazniku koji građani još nisu prihvatili i malo ko zna šta se uopšte obeležava. Važan je simbol moći, da vojska maršira, da se pod njenom čizmom zemlja trese, da borbeni avioni probijaju zvučni zid kad nadleću Beograd, da se Dunav zatamni od vojnih plovila i sve stane kad ulicama promiču oklopna vozila, transporteri i tenkovi.
Ova vojna parada je, nažalost, sve osim onoga zbog čega je upriličena. To pokazuje i desetodnevno zauzimanje centra grada. Da su tu. Da se vide. Da plaše
Tako bilduje mišiće vlast čija se politička pozlata ubrzano kruni i kojoj kao jedina brana ostaje pretnja silom ili golo nasilje. Zato je danas predsednik motivisan da pošalje sliku kako će u borbenom stroju, na ulicama glavnog grada, da maršira čak deset hiljada vojnika, onoliko koliko je na paradu izvela „moćna Rusija“, a mnogo više nego jedna Francuska, Kina ili Amerika. Ovo nezrelo poređenje sa najmoćnijim državama sveta, kojim se paradira kao silom pred našim građanima, suštinski bruka Vojsku Srbije pred svetom.
Cinizam je i da se paradira u ime nacionalnog jedinstva u trenutku kad zemlja gori od podela i sukoba, kad je vlast proglasila neprijateljima studente i sopstvene građane koji protestuju. Pa kad Ministarstvo odbrane poručuje da se paradom „demonstriraju uvežbanost, osposobljenost, spremnost i odlučnost da se brani i zaštiti država“, da li to znači da Srbija treba da se brani od sopstvenih građana? Jer drugi neprijatelji, za ovu vlast, nisu na vidiku. Pobunjeni građani su, po rečima glasnogovornika režima, glavni teroristi i izdajnici. A možda bi ova demonstracija sile trebalo da utera strah i onima koji opet „hoće da ubiju predsednika“, jer, kako sam kaže, njemu preti opasnost, a iza te velike zavere o kojoj govori u šiframa stoje tri zemlje čija imena ne sme da otkrije, „jer bi ugrozio našu neutralnost“.
Ova vojna parada je, nažalost, sve osim onoga zbog čega je upriličena. To pokazuje i desetodnevno zauzimanje centra grada. Da su tu. Da se vide. Da plaše. Dok je predsednik u Japanu. Nikada, međutim, nije pametno ni dobro mešati vojsku u politička previranja unutar zemlje. A ona je već zloupotrebljena. Za sada, doduše, samo simbolički.
