Kraj decembra je već tradicionalno rezervisan za biranje reči godine kroz koje se ogledaju procesi koji su menjali političko i socijalno okruženje ili uticali na njega. Za Univerzitet Oksford to je termin „mamac za bes“, koji označava provokativan, frustrirajući ili uvredljiv sadržaj namerno dizajniran da izazove reakciju. Filološko društvo Reči smatralo je da su studenti reč koja je obeležila 2025, a ćaci je nova reč koja je već ušla u javni govor.
Za redakciju nedeljnika Radar reč godine je TOK (Tužilaštvo za organizovani kriminal) u koju su pohranjene nade pobunjenog društva da ova država jednom može da postane pravna i uređena. Ali ta višeznačna reč markira i promenu, kroz politički i društveni tok, koju su donosili studenti i građani zahtevajući odgovornost za ubistvo 16 ljudi pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu.
Za filološko društvo Reči studenti su reč koja je obeležila 2025, a ćaci je nova reč koja je već ušla u javni govor. Za nas je to, ipak, TOK (Tužilaštvo za organizovani kriminal). U tu reč su pohranjene nade da Srbija jednom može postati pravna i uređena država, a ukazuje i na promene koje su pokrenuli studenti i pobunjeni građani
Bila je ovo godina ogromnog entuzijazma i solidarnosti u kojoj su uporno, pešačeći po kiši, snegu i vetru, mladi ljudi pronosili glas o važnosti odgovornosti i slobode. Ali i godina nezapamćene represije i brutalnosti režima. I bez obzira na to što su talasi velikih protesta utihnuli, na kraju 2025. više ništa nije isto. Ni društvo, ni vlast, ni predsednik Vučić, a ni Srbija. Tok promena sasvim je očigledan.
Pobunjeno društvo, koje je meandriralo od entuzijazma do apatije zbog tvrdokornosti režima da svim silama odbije odgovornost, steklo je kondiciju otpora u različitim formama i postalo odlučnije da dovede do promena. Paradoksalno, uprkos naporu da sve resurse sistema upotrebi da zaustavi pobunu, najveću promenu tokom godine doživeo je upravo Aleksandar Vučić. Bila je ovo godina rušenja mita o nedodirljivom vođi.
Počeli su studenti formulacijom o predmetno nenadležnoj instituciji, da bi tok detronizacije postao nezaustavljiv. Vučić silni od pre godinu dana i danas nije isti. Godinama je agresivno gradio imidž izuzetnosti, nedodirljivosti i nedostižnosti. A sada na dnevnom nivou možemo da pratimo kako blede njegov značaj i važnost i obrušavaju se potporni zidovi njegove svemoći. I postaje sve jasnija prozaičnost njegove korumpirane vlasti koja je godinama plela interesne mreže i državu bezobzirno pretvorila u partijski i finansijski plen.
Tu privilegiju oni danas brane svim sredstvima. Zato im je TOK glavna meta. I zato, dok armatura režima puca, javni prostor se pretvara u ratno poprište, agresija dostiže neslućene razmere, a otrovni jezik osvete i zastrašivanja pokušava da sačuva vrhove vlasti od ruke pravde. Neurotičnim obraćanjem javnosti, više od 400 puta ove godine, predsednik države nastoji da kompenzuje osipanje podrške i strmoglavi tok gubitka autoriteta i reputacije, spolja i iznutra.
Paradoksalno, uprkos naporu da sve resurse sistema upotrebi da zaustavi pobunu, najveću promenu tokom godine doživeo je upravo Aleksandar Vučić. Bila je ovo godina rušenja mita o nedodirljivom vođi
Verovao je naš veliki vođa da može doveka politikom „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane“ kao „veteran koji vidi bolje od drugih“, kako voli za sebe da kaže, da igra svetsku igru blefiranjem, ustupcima, dodvoravanjem i kupovinom naklonosti. Ali i taj tok je promenio pravac.
Samo je u provincijskoj zaslepljenosti sopstvenim značajem mogao da glumi velikog državnika koji ima privilegovani status i hvali se multivektorskim pristupom, a da kraj ove godine završi debaklom kratkovide spoljne politike. Garant mira i faktor stabilnosti postao je balkanski autokrata zbog koga se donose rezolucije i zakoni koji targetiraju korumpirane vlasti, a Srbija se označava kao zemlja pod represijom. Mnogo brže nego što je bilo ko mogao da očekuje Vučić je Srbiju doveo na ivicu izolacije i sankcija.
Bila je ovo teška i otrežnjujuća godina. I to je tok promena. Srećna 2026.
