Biće da je strašna muka naterala predsednika Aleksandra Vučića da najstarijim građanima obeća samo ono što im, inače, po važećim zakonima i pripada – da će im već početkom naredne godine biti isplaćene uvećane, decembarske penzije. Kao da to nije zakonska obaveza Vlade, već milosrdni gest gospodara koji je, eto, rešio da posle 13 godina na vlasti, tek sad, „čudesnim“ merama obori cene nekoliko hiljada proizvoda za 10 do 20 odsto, a uskoro će i povećati penzije „i to ne za sedam-osam, već za 12 odsto“.
Drugi član tog dvojca s kormilarom, ministar finansija Siniša Mali pojašnjava da im je „brza procena“ Republičkog zavoda za statistiku pokazala da ima prostora za „dodatno povećanje“. Time nam je posredno, uz jednu dobru saopštio i dve loše vesti. Najpre, da će u julu prosečna neto plata biti oko 107.300 dinara, za skoro 2.000 dinara manja nego u aprilu. Jer, da je i u julu prosek bio kao u aprilu, penzije bi morale da porastu ne za 12 nego za 14 odsto.
Drugo, priznao je da će nastaviti da opada udeo izdvajanja za penzije i da će skliznuti ispod 10 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. U suprotnom, penzije bi mogle da se povećaju samo za polovinu stope rasta plata i polovinu stope rasta potrošačkih cena ili za nešto više od osam odsto. A podatak da iz godine u godinu opada udeo penzija u BDP-u nije baš dobra vest za penzionere. Pogotovo što BDP nominalni rast prevashodno duguje povećanju cena. Da su one mirovale, uz realni rast u 2022. od samo 2,6 odsto, naredne godine za 3,8 i lane za 3,9 odsto, BDP bi za tri prethodne godine porastao za manje od šest milijardi, sa 55,9 milijardi na 61,8 milijardi evra. A zahvaljujući inflaciji i fiksnom kursu, alhemičari na vlasti veštački su ga pogurali i BDP je u 2024. dostigao 82,3 milijarde i bio za čak 26,4 milijarde evra veći nego 2022. Što ne znači da su za toliko građani bogatiji nego što su bili. Niti će biti.
Mesecima predsednik kuka da su blokaderi „razorili srpsku ekonomiju“, a sad tvrdi da će već 2027. srpski BDP dostići 102 milijarde evra. Samo nije objasnio da će 10 milijardi „napraviti“ inflacija. I te pare neće završiti u džepovima građana, već će im vlast toliko izvući kroz rast cena
Ništa, dakle, ne zavisi od dobre volje ni Vučića, ni Malog, a najmanje od premijera Đure Macuta, koji se očito ne pita ni za šta. Čak i ako nisu tačne glasine da je prošle sedmice hteo da podnese ostavku, ali mu je rečeno da to tako ne ide.
Formula kojom se utvrđuje povišica penzija samo je naizgled komplikovana, ali je u suštini vrlo jednostavna. S obzirom na to da je plata prošlog juna bila 95.804 dinara i ako u julu ove bude 107.300, penzionerima od decembra sledi povišica za 12 odsto, za koliko su u prethodnih 12 meseci povećane i prosečne zarade.
U decembru prošle godine, baš zbog toga što su ukupna izdvajanja za penzije bila između 10 i 10,5 odsto BDP-a, penzije nisu mogle da se povećaju za 14,4 odsto, koliko su od juna 2023. do jula 2024. nominalno povećane prosečne zarade. Pre nepunih godinu dana primanja najstarijih uvećana su za 10,9 odsto, za polovinu rasta plata i cena. Za sada oni ne moraju da brinu šta će se desiti ako udeo izdvajanja za penzije premaši 10,5 odsto BDP-a, jer bi u tom slučaju penzije mogle da rastu samo koliko i cene.
Problem je, međutim, što vlast obesmisli svaku iole ozbiljniju analizu. Mesecima unazad Vučić kuka da su blokaderi „razorili srpsku ekonomiju“, da bi prošlog četvrtka na Pinku tvrdio da će već 2027. srpski BDP da dostigne 102 milijarde evra. Samo nije objasnio kako. Uz realni rast od dva, najviše tri odsto ove i četiri i 4,5 odsto u dve naredne godine, BDP će sa 82,3 milijarde evra, koliko je bio lane, u 2027. dostići najviše 92 milijarde evra. Nedostajućih 10 milijardi „napraviće“ inflacija. Drugim rečima, te pare neće završiti u džepovima građana, već će im vlast toliko izvući kroz rast cena.
