Suština svega toga je da neko dobro zaradi i tako konstantno zarađuje,a da pri tom ima apsolutnu kontrolu nad masama,usmerava njihove aktivnosti,utiče na njihovo mišljenje,formira njihov stav,ukus,itd.,itd.,… .I to sve radi tako da su oni uvereni da samostalno donose zaključke i da kritički razmisljaju svojom glavom,a u stvari su pod totalnom kontrolom.I to,a i još puno toga nazivaju zapadnom demokratijom.Prosečan čovek današnjice se,od nastanka homo sapiensa,suštinski gotovo ništa nije promenio.Razlikuje se samo po tome što mu je mozak ispran do besvesti i napunjen nekim informacijama koje mu omogućavaju da u datom momentu odreguje na očekivani način.Razvijena mu je gomila nekih novih navika i potreba koje ga samo odvlače od kvalitativnog razvoja njegove suštine.Nema više zdravog razuma,logike,dilema u razmišljanju,traženja suštine,pretpostavki tipa „…šta bi bilo kad bi bilo…“,i slično.Sve je već organizovano,servirano,treba samo da se konzumira.Zašto taj građanin,radnik,glasač na izborima uopšte i treba da razmišlja,kad to već neko radi za njega.Moglo bi da se desi da,onako „nestručan“ za vođenje sopstvenog života,negde pogreši i smisli nešto što verovatno ne bi bilo dobro za njega jer se ne uklapa u zapadni sistem vrednosti.Tako da je najbolje da uopšte i ne pokušava da razmišlja.
Nije Nokia ajkula nego Ericsson ajkula. Imao je veliku gumenu antenu u obliku peraja na vrhu, bio ceo vodootporan, iako je bio na šrafljenje. Baterija je trajala 5 dana kod česte svakodnevne upotrebe a do 10 dana ako samo stoji na stolu i čeka poziv. Radio sam kao serviser mobilnih telefona tada, popravio sam ih stotine, najmanje Ericsson, najviše Samsung. Najgori telefon koji je u toj eri postojao je mali ženski Samsung na preklapanje i sa 3 ekrana. Najbolji koji je tada postojao je Nojia 7110, onaj čuveni iz filma Matrix.
Bilo je i tada zavisnika, ljudi koji kucaju stotinu SMS poruka dnevno, ili onih koji razgovaraju satima sa slušalicama u ušima i mikrofonom pod bradom idu ulicom i govore kao neki ludaci naizgled samia sobom.
Ja imam rijaliti svako veče oko 10, 11. Komšije sa četvrtog izađu na terasu i satima razgovaraju telefonom sa uključenim spikerfonom. Ja sam na šestom i prozor od spavaće sobe gleda u njihovu zgradu. Čuje se kao da mi sede pored prozora. Fiksni su bili zakon – nemož dalje od predsoblja pa pričaj do sutra. Neko bi rekao pa ti nemoj da ih slušaš. Onda jedino da sipam vosak u uši.
Iako su Nikoline opservacije uveliko poznate, dao im je lični pečat učinivši ih pitkijim i prijemčljivijim za razumevanje, što jeste i najveća vrednost njegovog teksta. I dobro, šta dalje? Ko nas je i zbog čega učinio podobnim konzumentima dopamanina i ostalih „hormona sreće“? U čijem interesu i kakvi su to uopšte interesi u pitanju? Manje ili više uspešno odvikavanje pojedinaca od konzumiranja opojnih droga nije rešilo problem njihovog prisustva u društvu, kao što neće ni u pogledu novih oblika zavisnosti o kojima je reč. Ogromna vojska zaposlenih u proizvodnji i distribuciji mobilnih telefona i sličnih sokoćala koja nam kradu dušu, svakako nije ni svesna svog saučesništva u nepočinstvu čijeg su i sami žrtve. Upravo kao ni vojska zaposlenih kod mobilnih operatora i markentiških agencija koje se utrkuju u privlačenju novih i to, sve mladjih i mladjih korisnika. Ko stoji iza svih njih? Na koga treba uperiti prst?! Hajde da pričamo o tome!!! Ili možda i ne biste, jer slutite da je politika i te kako „umešala svoje prste“? A o politici baš i ne biste, jer bolje je gledati svoja posla? Ono, „Ako vam je dobro, onda ništa“, iako efektno, čini se da nije primenljivo već neko vreme. Zašto? Prosto, lišeni duhovnih potreba, pa i ljudskih prava koje više ne bi znali ni da pobroje, veliki, ali baš veliki broj ljudi iskreno misli – da im je zaista dobro! Apsurdno, samo na prvi pogled. Otrežnjujuća istina krije se između redova Nikolinog teksta i strpljivo čeka mesto u nekom novom tekstu koji ćemo, nadam se, jednog dana možda pročitati i na Radaru.
Primecujem da smo mi, koji smo provodili sate igrajuci igrice na komodoru, amigi, i kasnije pc-ju, danas mnogo manje zavisnici od telefona od onih koji to nisu radili.
Divna osoba. Talentovan glumac ,bistrica jedna i vest posmatrac zivota oko sebe. Lepo pise sa mnogo detalja, te je radost citati njegove tekstove o zivotu pre i sada.
Kakva divota sto postoje ljudi kojima nisu izvetrila secanja i koji se nisu pretvorili u zverkice za koje postoji samo danas.😍
Djuricko je divna pametna i svestrana osoba. Izvanredan glumac i talentovan posmatrac zivota oko sebe koji ima nesto sto mnogima ponestaje, at o je SEĆANJA, za razliku od mnogih ljudi danas koji se ne secaju ni sta su doručkovali, akamoli kroz kakav zivot su prolazili i prolaze. Naravno, prelepo pise sa puno detalja.
Divno je sto takve osobe nisu do kraja izumrle.
Sve jasno, sve lijepo napisamo i ja licno dijelim isto misljenje, sve se mijenja i vise se ne moze sve jasno vidjeti i razumjeti. Ja sam vec prije deset godina kada sam bio student razmisljao o internetu. Osjetio sam prirodno veliko opterecenje kolicinom informacija, dosta je bolno fokusirati se. Mislim da je prije bilo lakse mladima da se fokusiraju na buducnost, izbor zanimalja, vizije i mastanja o tome sta bi zeljeli biti kao odrsali ljudi. Npr. Ivo Andric je posao kako je danima i mjesecima gledao izlog knjizare radi neke tada za njega posebne knjige, koju je zelio da ima procita i tako dalje ..sve sto od nje moze da dobije, a mogao je dosta jer je bio fokusiram, nije bio ometan, a mogao je imaju i trenutke slabosti iliti opustanja. Danas kad vidis sve dostupne stvari i onda shvatis da nema mjesta opustanju, pogotovo za roditelje i djecu. Sav trud roditelja moze veoma brzo propasti ako ne bdijemo nad djecom. Nema opustanja danas, stalno je prisutan pritisak, strah je jos veci tako da vise nema ideologije u klasicnom smislu rijeci. Mislim da je nestala bas sa Tim generacijama kojima je knjige bila vrh piramide i koji su koristili svoj mozak da bi zajednicki razradili teme i probleme-opet ta rijec sabor Mada ne u crkvenom smislu nego u svjetovnom ( dovoljan sam sebi sa svim tehnologijama jer nesto najpogubnije sto je danasnjica iznjedrila). Ne treba se cuditi sto je doba kakistokratije…ne mogu vise pisati zena ne grdi da uzmem dijete al tema je neiscrpna Pa se akoBogda opet javim.
Suština svega toga je da neko dobro zaradi i tako konstantno zarađuje,a da pri tom ima apsolutnu kontrolu nad masama,usmerava njihove aktivnosti,utiče na njihovo mišljenje,formira njihov stav,ukus,itd.,itd.,… .I to sve radi tako da su oni uvereni da samostalno donose zaključke i da kritički razmisljaju svojom glavom,a u stvari su pod totalnom kontrolom.I to,a i još puno toga nazivaju zapadnom demokratijom.Prosečan čovek današnjice se,od nastanka homo sapiensa,suštinski gotovo ništa nije promenio.Razlikuje se samo po tome što mu je mozak ispran do besvesti i napunjen nekim informacijama koje mu omogućavaju da u datom momentu odreguje na očekivani način.Razvijena mu je gomila nekih novih navika i potreba koje ga samo odvlače od kvalitativnog razvoja njegove suštine.Nema više zdravog razuma,logike,dilema u razmišljanju,traženja suštine,pretpostavki tipa „…šta bi bilo kad bi bilo…“,i slično.Sve je već organizovano,servirano,treba samo da se konzumira.Zašto taj građanin,radnik,glasač na izborima uopšte i treba da razmišlja,kad to već neko radi za njega.Moglo bi da se desi da,onako „nestručan“ za vođenje sopstvenog života,negde pogreši i smisli nešto što verovatno ne bi bilo dobro za njega jer se ne uklapa u zapadni sistem vrednosti.Tako da je najbolje da uopšte i ne pokušava da razmišlja.
Suštinska suština je u suštini a u suštini je suštinska suština.
Sve navedeno u tekstu je tačno ,samo je neko smogao snage da to javno iznese.bravo za Nikolu Djuricka.
Ma jel realno da je za ovu prežvakanu temu dobio prostor… A vojska, starke i letovanje na Hvaru?
Nije Nokia ajkula nego Ericsson ajkula. Imao je veliku gumenu antenu u obliku peraja na vrhu, bio ceo vodootporan, iako je bio na šrafljenje. Baterija je trajala 5 dana kod česte svakodnevne upotrebe a do 10 dana ako samo stoji na stolu i čeka poziv. Radio sam kao serviser mobilnih telefona tada, popravio sam ih stotine, najmanje Ericsson, najviše Samsung. Najgori telefon koji je u toj eri postojao je mali ženski Samsung na preklapanje i sa 3 ekrana. Najbolji koji je tada postojao je Nojia 7110, onaj čuveni iz filma Matrix.
Bilo je i tada zavisnika, ljudi koji kucaju stotinu SMS poruka dnevno, ili onih koji razgovaraju satima sa slušalicama u ušima i mikrofonom pod bradom idu ulicom i govore kao neki ludaci naizgled samia sobom.
Ja imam rijaliti svako veče oko 10, 11. Komšije sa četvrtog izađu na terasu i satima razgovaraju telefonom sa uključenim spikerfonom. Ja sam na šestom i prozor od spavaće sobe gleda u njihovu zgradu. Čuje se kao da mi sede pored prozora. Fiksni su bili zakon – nemož dalje od predsoblja pa pričaj do sutra. Neko bi rekao pa ti nemoj da ih slušaš. Onda jedino da sipam vosak u uši.
Iako su Nikoline opservacije uveliko poznate, dao im je lični pečat učinivši ih pitkijim i prijemčljivijim za razumevanje, što jeste i najveća vrednost njegovog teksta. I dobro, šta dalje? Ko nas je i zbog čega učinio podobnim konzumentima dopamanina i ostalih „hormona sreće“? U čijem interesu i kakvi su to uopšte interesi u pitanju? Manje ili više uspešno odvikavanje pojedinaca od konzumiranja opojnih droga nije rešilo problem njihovog prisustva u društvu, kao što neće ni u pogledu novih oblika zavisnosti o kojima je reč. Ogromna vojska zaposlenih u proizvodnji i distribuciji mobilnih telefona i sličnih sokoćala koja nam kradu dušu, svakako nije ni svesna svog saučesništva u nepočinstvu čijeg su i sami žrtve. Upravo kao ni vojska zaposlenih kod mobilnih operatora i markentiških agencija koje se utrkuju u privlačenju novih i to, sve mladjih i mladjih korisnika. Ko stoji iza svih njih? Na koga treba uperiti prst?! Hajde da pričamo o tome!!! Ili možda i ne biste, jer slutite da je politika i te kako „umešala svoje prste“? A o politici baš i ne biste, jer bolje je gledati svoja posla? Ono, „Ako vam je dobro, onda ništa“, iako efektno, čini se da nije primenljivo već neko vreme. Zašto? Prosto, lišeni duhovnih potreba, pa i ljudskih prava koje više ne bi znali ni da pobroje, veliki, ali baš veliki broj ljudi iskreno misli – da im je zaista dobro! Apsurdno, samo na prvi pogled. Otrežnjujuća istina krije se između redova Nikolinog teksta i strpljivo čeka mesto u nekom novom tekstu koji ćemo, nadam se, jednog dana možda pročitati i na Radaru.
Primecujem da smo mi, koji smo provodili sate igrajuci igrice na komodoru, amigi, i kasnije pc-ju, danas mnogo manje zavisnici od telefona od onih koji to nisu radili.
Divna osoba. Talentovan glumac ,bistrica jedna i vest posmatrac zivota oko sebe. Lepo pise sa mnogo detalja, te je radost citati njegove tekstove o zivotu pre i sada.
Kakva divota sto postoje ljudi kojima nisu izvetrila secanja i koji se nisu pretvorili u zverkice za koje postoji samo danas.😍
Djuricko je divna pametna i svestrana osoba. Izvanredan glumac i talentovan posmatrac zivota oko sebe koji ima nesto sto mnogima ponestaje, at o je SEĆANJA, za razliku od mnogih ljudi danas koji se ne secaju ni sta su doručkovali, akamoli kroz kakav zivot su prolazili i prolaze. Naravno, prelepo pise sa puno detalja.
Divno je sto takve osobe nisu do kraja izumrle.
Djuricko je divna svestrana osoba. Odican glumac i nzdare
Sve jasno, sve lijepo napisamo i ja licno dijelim isto misljenje, sve se mijenja i vise se ne moze sve jasno vidjeti i razumjeti. Ja sam vec prije deset godina kada sam bio student razmisljao o internetu. Osjetio sam prirodno veliko opterecenje kolicinom informacija, dosta je bolno fokusirati se. Mislim da je prije bilo lakse mladima da se fokusiraju na buducnost, izbor zanimalja, vizije i mastanja o tome sta bi zeljeli biti kao odrsali ljudi. Npr. Ivo Andric je posao kako je danima i mjesecima gledao izlog knjizare radi neke tada za njega posebne knjige, koju je zelio da ima procita i tako dalje ..sve sto od nje moze da dobije, a mogao je dosta jer je bio fokusiram, nije bio ometan, a mogao je imaju i trenutke slabosti iliti opustanja. Danas kad vidis sve dostupne stvari i onda shvatis da nema mjesta opustanju, pogotovo za roditelje i djecu. Sav trud roditelja moze veoma brzo propasti ako ne bdijemo nad djecom. Nema opustanja danas, stalno je prisutan pritisak, strah je jos veci tako da vise nema ideologije u klasicnom smislu rijeci. Mislim da je nestala bas sa Tim generacijama kojima je knjige bila vrh piramide i koji su koristili svoj mozak da bi zajednicki razradili teme i probleme-opet ta rijec sabor Mada ne u crkvenom smislu nego u svjetovnom ( dovoljan sam sebi sa svim tehnologijama jer nesto najpogubnije sto je danasnjica iznjedrila). Ne treba se cuditi sto je doba kakistokratije…ne mogu vise pisati zena ne grdi da uzmem dijete al tema je neiscrpna Pa se akoBogda opet javim.
Edukacija, Sinko, zaribala!
Spas u instalaciji aplikacije TimeOut.