U nameri da se obračuna sa studentskim blokadama, režim ne bira sredstva: Politika angažuje svoje izbacivače analitičkih splačina na studente, RTS podmeće laži, Šešelj preti pištoljem, poslanik Đukanović motkama. Predsednik države je najefikasniji: on šalje elitne članove SNS-a (ubice, dilere i huligane) da automobilima gaze studente na blokadama. Njegovi vozači-ubice oblače svoje ratno-radne uniforme, sedaju u automobile i odlaze na posao. Rade onako kako im je Zobenica savetovao: znaju sve šta treba, kako da vređaju i gaze, naposletku kako da budu kreativni.
Verujem da Ursula fon der Lajen i Olaf Šolc sa zadovoljstvom gledaju video-klipove na društvenim mrežama, zadivljeni kako njihov budući isporučilac kritičnih minerala demokratski rešava problem pobune na univerzitetima u Srbiji. Možda povremeno šeruju najbolje trenutke Vučićeve domišljatosti. Ushićeni su akcijom SNS razbijača na Futoškoj pijaci u Novom Sadu i mogućnostima jednog „poršea macana“. Odlično izvodi polukružno kretanje, vuče studenta i ne da mu da izvuče nogu ispod točka. Jedino su zbunjeni njegovom cenom, koju je malo kasnije objavio prethodni vlasnik. Prodao ga je za svega 100.000 dinara. Scheiße! Pa to je manje od hiljadu evra?! Kako je to moguće, pitaju se Ursula i Olaf, kad vrlo dobro znaju da njihova automobilska industrija, gladna litijuma, nikada ne bi dozvolila da se jedan „macan“ proda za manje od 100.000 evra. To je ponižavajuće.
Predsednikovi vozači-ubice oblače svoje ratno-radne uniforme, sedaju u automobile i odlaze na posao. Rade onako kako im je Zobenica savetovao: znaju sve šta treba, kako da vređaju i gaze, naposletku kako da budu kreativni
Ali nije samo „macan“ u igri. Predsednik gazi studente i domaćim „puntom“, kao što je učinio u Takovskoj ulici, nedaleko od Rudarskog fakulteta, kada je jedan od studenata u fluorescentnom prsluku redara ostao na haubi punih pedesetak metara. Vozač-ubica je jednostavno krenuo, udario u živi zid i onda dodao gas. Studenti su vrištali i trčali za njim. Vučić se smejao gledajući sve to preko Instagrama, gde održava svoj najvažniji komunikacioni kanal.
Ipak, predsednik najviše voli „škodu“, osetilo se to u njegovom emotivnom komentarisanju „jednog od najlepših“ SNS gaženja čoveka na blokadi u Požarevcu. Kad „fabija“ namerači da negde prođe, kaže Vučić, niko je ne može zaustaviti. „Ljudi, šta vam je, sila je to! Umijte se ladnom vodom.“ Nikad u naprednjačkom poretku nije bio kriv ubica, krivi su ubijeni. Kao u Novom Sadu.
Slično misle i njegovi vozači-ubice, kojima bi za takve izgrede, u nekoj pravnoj državi, bila zaprećena kazna od osam godina zatvora, ali ne u Srbiji. Oni znaju da ih niko nikada neće kazniti sve dok budu udarali svom snagom u studentske blokade. Doktor koji vozi „škodu super B“, tobože žureći na Institut za majku i dete, prolazi kroz studente isporučujući im gomilu bestidnih psovki. Ni ubica iz „kije“ u Zemunu, kod Poljoprivrednog fakulteta, ne veruje da postoji pravosudni sistem koji njega može kazniti. Zna da ga iza ugla čeka Dačić koji će ga malo rashladiti peškirom i kao grogiranog boksera vratiti u ring.
Ono što je zajedničko svim ovim Vučićevim ubilačkim operacijama je cena automobila: bilo da se radi o „poršeu“ ili „puntu“, cena ne prelazi sumu 100.000 dinara. Ni dnevnica za gaženje verovatno nije veća od 10.000 dinara po vozaču-ubici. Jedino su komunalci iz „poršea“ morali da dele jednu dnevnicu na četiri dela. Pritom su dobili i batine od studenata, zbog čega će im šef odbiti od dnevnice za zavoj i gips, ne bi li shvatili koliko svako zaletanje u studente košta režim. Sve to Vučić uredno plaća. Nisu slučajno njegovi inicijali bili na registarskoj tablici „macana“.
