Prezasićenom rastvoru mržnje i svih podela oko Rio Tinta i kopanja litijuma, predsednik svih građana Srbije, inače zagovornik „pristojne Srbije“ glasno je poručio: „Gde god i šta god da bude, pobedićemo!“ Ta ružna poruka protestantima protiv rudarenja po Mačvi, nije ništa drugo do pretnja jedinom neostvarenom željom osobe koja je sve prethodno objavljene ratove pogubila ili predala. Sada žudi da eliminiše preostale koji se još opiru. Pogotovo one što su pročitali njegov i Šolcov Memorandum u kome napismeno stoji da je 22. septembra 2023. u Njujorku pajtašima iz EU obećan „dogovor o rudarenju“.
Narodu koga sada planira da pobedi dve godine ranije reče da je pitanje litijuma stavljeno ad acta. Potom je dogovor iz Njujorka uspešno zaboravljen kao tema u bezbroj nastupa, tirada i malverzacija tokom oba izborna ciklusa. Oživljavanje projekta Jadar vlastima je napravilo brdo problema. Zato, pre obračuna i konačne pobede – eto nama Narodne skupštine „da se saslušamo“. Razgovarati se mora. Kako to izvesti bez vređanja, manipulacija i novih laži?! Teško, pošto predstavom rukovodi ista osoba koja je svečano, kao čelnica Vlade, saopštila: „Neće biti kopanja litijuma“. U novoj funkciji, kao predsednica parlamenta, tvrdi da je litijum zapravo nafta naše budućnosti i izvor blagostanja! Pa kad shvati da su pod njenim dirigovanjem pogubljene sve kočnice narodnog cirkusa, čelnica „kompaktne horske većine“ napisa: „Pitam ko normalan u ovoj zemlji, ko priseban i odgovoran želi ovakav javni diskurs, ovakve stravične, opasne i neosnovane optužbe, ovakvo ludilo, da postane uobičajeno i prihvatljivo?“
Ovo je narod koji je prodavao kuće da bi uplatio u zajam za preporod Srbije, držao sliku Alana Čumaka u novčaniku, verovao Jezdi i Dafini, zasipao tenkove cvećem, pisao peticiju za oslobađanje Kasandre i za dve hiljade glasao da bi neki mogli da zgrnu milione
Svi znamo da je Srbija čudesna zemlja. U njoj nema čega nema, od kafana „Bolje ovde nego preko puta“, „Uličarka i lopov“, „Ljuba trovač“, frizerskog salona „Nije noga, narašće“, prodavnice „Goli život“, fotografske radnje „Dođi juče“, pekare „Bred i Pita“, električarske firme „Gola struja“, auto-servisa „Kifla“, firme za prevoz i selidbe „Kičma trans“, mesare „Posrnuli stočar“, pečenjare „Kad jaganjci utihnu“ do staračkog doma „Poslednji trzaj“ i pogrebnih preduzeća „Miran san“, „Jedan manje“ i „Slatki snovi“. To je zemlja naroda koji je prodavao kuće da bi uplatio u zajam za preporod Srbije, držao sliku Alana Čumaka u novčaniku, verovao u Jezdinu i Dafininu kamatu, zasipao tenkove cvećem, pisao peticiju za oslobađanje Kasandre, znao da „ko pije Tri srca slabije prca“, skupljao sredstva da Esmeralda progleda, kačio CD na retrovizor kako bi izbegao radar, više verovao guslarima nego istorijskim činjenicama i za dve hiljade glasao da bi neki mogli da zgrnu milione. Tužno je što veterani borbe za goli život omogućavaju ovoj vlasti da se bahati. Neko je smislio da će potkupljen i apatičan narod pre poverovati kako Skroza, Veljanovski, Stojkovićeva i Škoro zagovaraju likvidaciju zajedničkog Mesije nego da je posredi još jedna podmetnuta gadost radi preusmeravanja pažnje.
Taj što je to osmislio, gubi iz vida da niko u zemlji pobrkanih vrednosti nije Predsednika okitio ružnije od Aleksandra Vučića. Nabrajanje tih epiteta izaziva mučninu. Zato, kao i svaki autokratski vođa, pod stalnim pritiskom da održi red i odanost, iz svog ekološkog gnezda MIR može da izusti: „Nisam lagao ljude, danas je Srbija broj jedan… Srbi nikad nisu bolje živeli u svojoj istoriji“. Ta se tvrdnja odnosi na samo dve grupe Srba. Onu manju u vlasti što je od čerupanja pobesnela i na Srbe kojih u svakoj zemlji sveta danas ima više nego što ih je bilo 2012. godine! Doduše, ume Predsednik i da prizna, kao neki dan u Loznici: „Ali, takva vremena nekad dođu, kada društveni talog umisli da može da vodi zemlju i onda se pametni sklone, povuku, ućute“. U tridesetak gradova ti pametni i povučeni odlučili su da se pojave i oglase. Dosta im društvenog taloga umišljenog da može baš tako voditi i pljačkati Srbiju.
Kad dogori do nokata, pitanje je: usprotiviti se ili nestati!
