Stvari se toliko ubrzavaju da svaki novi dan izgleda kao poslednji dan urušene Srbije. Zbog toga osvetljavanje opskurne stvarnosti rezultira raznim zgražavanjima. Tako da politička, policijska i medijska kampanju protiv Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i najistaknutijih tužilaca pokrenuta iz predsedničkog kabineta (ustavokršitelji protiv ustavobranitelja) svakodnevno dobija poneku demistifikaciju naših nenormalnosti.
U zemlji gde bi kultura, kao temelj opstanka jednog društva, trebalo da puni srca slobodnim i podržavanim stvaralaštvom, ona doživljava potpuno rasulo, ponajviše zahvaljujući ministru kao šefu tog kolapsa i strategu brojnih kardinalnih odluka kojima se zauvek obrukao i diskvalifikovao kao čovek od znanja ili integriteta. To što sa kulturom ima premalo zajedničkog posledica je političke kadrovske vrteške, ali njegov moralni sklop i ambiciozna poslušnost, osim što se uklapaju u sliku o stranci čiji je prominentni član, dodatno zabrinjavaju imajući u vidu fakultetsko obrazovanje koje bi moralo bar malo da ga obavezuje u javnim istupanjima. Pred monolozima tako visokog predstavnika države ispred zgrade TOK o tome šta misli i kako pred TV kamerama tretira jedan od najvažnijih organa tužilaštva Srbije, valja se zapitati gde je poslednja crvena linija za ljude na vlasti. Kada imate posla sa takvima, nemate posla sa stvorenjima logike, već sa stvorenjima koja su prepuna predrasuda, premotivisana sujetom i osećanjem nedodirljivosti.
Međutim, kad bivši ministar pravde objavi da je imao pametnija posla i da se zato nije odazvao obavezujućem pozivu na saslušanje u TOK, a stavljaju mu se na teret dva krivična dela: zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave, onda svaki drugi građanin, ali i kriminalac, ima puno pravo da kaže i postupi isto. Pred Ustavom i zakonom svi bi morali da budu jednaki. Naš problem je u tome što Ustav i zakoni važe samo za političke neistomišljenike. Zato gest ministra u više različitih mandata (neki bi rekli devojka za sve, a Duško Radović bi dodao: „Neznalica može da radi sve, a stručnjak samo jedan posao“) potvrđuje definitivan pogreb pravne Srbije.
Nije čudo što je takvo ponašanje najzad naišlo na osudu i zgražavanje ne samo pobunjenog društva već i nosilaca tužilačkih i sudijskih funkcija. Predugo su bili tiha, skrivena misao u naborima zaborava i straha, a sada su postali glas i stav koji tera silnike da drhte
Osim bandita u logoru ispred Skupštine i najbliže okruženje Vlastodršca je očigledno dobilo ovlašćenja i garancije da se iživljava na svakom mestu, u svako doba, nad bilo kime i bez ikakvih posledica. Drugačije se ne može objasniti potpuni sunovrat uma, časti i morala, baš kao i žudnja za dresiranjem onog dela pravosuđa nespremnog da se odrekne svoje date zakletve. Zato smo došli do tačke totalnog nepoštovanja i sprdanja sa najvišim pravnim aktima od strane nosilaca vlasti i sile.
Znajući da je dvorska SNS svita sebe postavila iznad svakog zakona, punih 13 godina, nije čudo što nema gadosti, kriminala i otimačine koji nam se u tom vremenu nisu dogodili a da nisu rezultirali zaključkom Predsednika – pa šta. Sada prisustvujemo premijeri da uljuljkani u obesti, a prvi put osumnjičeni, daju najbolje (čitaj: najgore) od sebe kako bi satanizovali pa ukinuli tužilaštvo koje se bavi njihovim nepočinstvima.
Nije čudo što je takvo ponašanje najzad naišlo na osudu i zgražavanje ne samo pobunjenog društva već i nosilaca tužilačkih i sudijskih funkcija. Predugo su bili tiha, skrivena misao u naborima zaborava i straha, a sada su postali glas i stav koji tera silnike da drhte. Bili su slaba iskra zakopana u pepelu, ali su postali vatra koja plamti iznad zaštićene obesti sa jasnom porukom: „Kriminalci, nismo vam baš svi u šaci!“
Nameće se pitanje kako će osumnjičeni ministar kulture i „sveznajući naredbodavac“ kada siđu sa vlasti pogledati građanima, koje nazivaju blokaderima i ološem, u oči? Da li će imati makar malo stida i srama?„Nikome nećemo dozvoliti da nam sruši Srbiju“ reče onaj koji je toliko puta pokazao da to najbolje ide od ruke sa sramnom kamarilom. Samo je zaboravio dve istine. Da strah više ne živi ovde i da život ne daruje sreću ni duševni mir onima koji ga stalno žive iza laži, prevara, izdaje, predaje i otimačine.
