Nije dug put od najava spektakularnih skupova na kojima će član Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić proglasiti pobedu nad obojenom revolucijom do inkognito odlaska na sendvič dok oko tebe hodaju statisti – slučajni prolaznici, a o čemu izvestiš ljude tek nekoliko dana nakon tog spektakularnog poduhvata.
Predsednik države, koji već mesecima najavljuje stranački miting u Novom Sadu, isto tako već mesecima samo obleće oko tog grada, pa ćemo uskoro umesto kiše koja obleće oko Kragujevca za taj izraz koristiti Vučića koji obleće oko Novog Sada. Onomad je hrabro najavljivao da će posetiti Niš, pa je sve nekako tek dobacivao ili do hotela Nais ili do Niške Banje, da bi na kraju jedva malo prošetao tim famoznim gradom, čisto da se zapljune, da može da kaže da je bio i da je pobedio blokadere.
Čovek iz naroda
Sličan scenario sada se ponavlja i u Novom Sadu, gde je predsednik, kako smo saznali, bio u kraćem turističkom prolasku, sa krajnjim ciljem da stigne na izvesni krajiški sajam. On je sa svitom nakratko svratio na indeks sendvič u Indeks Mirjani, a potom i na čašu domaćeg sivog pino vina na Petrovaradinskoj tvrđavi.
S jedne strane čovek iz naroda, jer eto jede sendvič, ali sa druge strane i čovek sa vinskim podrumom koji voli i ceni dobru kapljicu, pa makar to bilo i u društvu Miloša Vučevića i Maje Gojković. Sendvič da li je jeo nismo videli, videli smo da ga samo drži, kao uostalom ni onomad kada je navodno jeo sendviče sa najjeftinijim parizerom u univerzumu sa Tomom Monom i Sinišom Malim, ali to nije ni bitno, jer ne bi nas to ubedilo da deli sudbinu naroda.
Predsednik države, očigledno, oseća da i dalje nije dobrodošao u grad koji je, zajedno sa svojom svitom, posredno ili neposredno, zavio u crno
Bitno je da predsednik države i počasni član partije očigledno oseća da i dalje nije dobrodošao u gradu koji je, zajedno sa svojom svitom, posredno ili neposredno, zavio u crno. Da stvar bude još gora, ako je to ikako moguće, nakon toga je i sa Novosađanima, kao i sa ostalim pobunjenim građanima ove zemlje, doslovno ušao u rat, verbalni, fizički i svaki drugi.
Stoga zapravo i nije čudno što u ranjeni grad sme da dođe jedino na brzinu, da uzme sendvič, uslika se i beži dalje. Ali jeste bizarno da se predsednik države uopšte bavi time da se praktično pravi veštački set-ap za snimanje ispred jedne sendvičarije ne bi li pokazao da je i dalje voljen u narodu. Nekada su za to korišćene hale i trgovi, ali su malo opali apetiti, mogućnosti i broj onih koji su spremni da za sendvič i dnevnicu izigravaju dekoraciju u izmaštanom SNS univerzumu.
Žrtve propagande
U kom će smeru ići kampanja za izbore koji nas očekuju možemo samo da naslutimo. Ugostitelji bi trebalo da se pripaze, jer nikad ne znaš kad i kako može da ti se uvali predsednička svita. Oni dođu, imaju svoje slučajne prolaznike, imaju svoje goste koji će kao slučajno u isto vreme da sede u restoranu, ma i kuvare će svoje da dovedu, za svaki slučaj, i vino da ponesu, a tvoje je, gazda, samo da im se skloniš s puta i ne talasaš. Jer znaš kakva je situacija, ako talasaš čas može da ti se pojavi inspekcija 16 puta za mesec dana, čas može da ti leti bašta sa trotoara jer si podržao studente, čas mogu da ti trkeljišu sve moguće i nemoguće dozvole, od građevinske i upotrebne do sanitarne, ma idi, bre, dešava se ljudima svašta, gde mi živimo, šta je ovo, ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo.
Nekada je AV mešao pekmez i ajvar i spasavao decu iz smetova, sada jede indeks sendvič, sledeće žrtve političke propagande nemamo pojma koje će biti, ali neka se svakako spreme. Sigurno ni indeks sendvič nije bio oduševljen idejom da ga pojede baš Vučić, ali da li ga je iko išta pitao? Prema tome, pamet u glavu. Kada svita stigne, tada je već kasno.
