Ko bi rekao da ćemo ikada doći u situaciju da građani insistiraju na izborima, a da vlast ne želi da ih raspiše? Promenilo se izgleda dosta toga, pogotovo u eksel tabelama koje govore o političkoj snazi i rejtingu, pa više nemamo izbore na svakih godinu-dve i može se reći da nam već malo i nedostaju.
A u stara, dobra vremena, raspisivani su na i najmanju provokaciju da neko ne sme da ih raspiše. Bila su to vremena kada je vlast izbore raspisivala čisto radi „provere legitimiteta“, i kada ih opozicija želi i kada ih ne želi, i kada na njih izlazi i kada ih bojkotuje (ponekad baš zato). Sve u svemu, bila je ovo zemlja u kojoj smo maltene svake godine mogli da uživamo u kupovini glasova, bugarskim vozovima i crnim džipovima na biralištima širom Srbije, ma pravi praznik demokratije.
Danas se, međutim, izbora samo sećamo sa jednom dubokom setom. Onaj koji za većinu stvari nije nadležan, za onu koju jeste, ne želi da je uradi. Studenti svaki čas rukavice u lice, izazivaju, provociraju, al’ je predsednik države tvrda srca bio i izbore nije raspisao. Još. I znamo da bi na takve provokacije nekada odgovorio istog momenta, ali ovo više nisu ta vremena. Kada bi mu neko ranije rekao da nije hrabar i da nešto ne sme, istog momenta bi rekao: „Ko bre nije hrabar?! Evo vam pet izbora!“
Danas, međutim, one eksel tabele pokazuju da možda i nije baš mudro busati se previše u grudi (prevedeno na srpski – kurobecati se), a izbori u Kosjeriću i Zaječaru su to i potvrdili. Jer jesu oni kao bajagi dobijeni, ali svi, pa i taj hrabar čovek, znaju kako su dobijeni. A čak i tako su dobijeni za dlaku i jasno je da takva Pirova pobeda ne bi mogla biti izvojevana na nivou cele zemlje.
Onaj koji za većinu stvari nije nadležan, za onu koju jeste, ne želi da je uradi. Studenti mu svaki čas bacaju rukavice u lice, izazivaju, provociraju, al’ je predsednik tvrda srca bio i izbore nije raspisao. Još. A kad bi mu neko ranije rekao da nešto ne sme, istog momenta bi uzvratio: „Ko bre nije hrabar?! Evo vam pet izbora!“
Zato danas izbore svi hoće, a on ih ne da i verovatno ih neće dati koliko je god moguće da ih ne da. To je prilično razočaravajuće, jer je onaj legitimitet, koji smo ranije pomenuli, danas upitniji nego ikad i više nego ikad bi ga trebalo proveriti. No, Aleksandar Vučić je danas, što bi mladi rekli, lagan oko izbora, nije u gasu oko toga, nigde mu se ne žuri – biće izbora, ne znam što forsirate to toliko, pa znate li vi koliko uopšte koštaju izbori, što bismo bacili te pare na glasanje, a možemo da ih potrošimo na milion drugih, pametnijih stvari, nije razumno da svake druge godine glasamo… Dobro, jesmo nekad, ali to je bilo neko drugo vreme i ja sam bio neki drugi čovek, danas sam čovek koji je razuman, racionalan i staložen i koji vodi računa o državnoj kasi i interesima građana, a u njihovom interesu nije da se sad glasa, malo ste svi preterano emotivni i dalje zbog svega što se u poslednjih pola godine izdešavalo, a nije baš pametno glasati srcem, već glavom, verujte mi, pa da li sam vas ja ikad slagao?
Dakle, sačekajmo, ljudi, da prođe Ekspo, treba tu dosta para da se pok… uloži, pa ćemo posle da vidimo. A vi, ako vam se baš glasa, organizujte neko glasanje na tim vašim zborovima i plenumima, pa se igrajte glasanja do mile volje, da vas malo mine želja.
Građani, međutim, ne deluju zadovoljno ovakvim stavom. Protesti se i dalje dešavaju gotovo svakodnevno, a jedan baš veliki najavljen je za 28. jun. Da li će se to pretvoriti u jedno referendumsko okupljanje, ostaje da vidimo. Jer kada ti neko otme sve institucije i radi šta hoće, nije li legitimno da počneš da gradiš nove institucije i novi sistem? I da u tom novom okviru, naravno, organizuješ i nove izbore, one koji ne zavise od volje i kaprica jednog čoveka, već od volje i interesa građana. Nije mnogo, ali u Srbiji je nažalost i dalje – naučna fantastika.
