Vidno ljut, kao dete kome je neko pokvario novu igračku, predsednik Aleksandar Vučić osuo je drvlje i kamenje po svakom ko se usudio da bilo šta prigovori njegovoj ideji o stambenim kreditima za mlade. A ona je toliko genijalna da do sada nikom u svetu nije palo na pamet nešto slično. Nakon protestnog skupa na Slaviji, na kojem se okupilo oko 100.000 ljudi, Vučić je 25. decembra u Sava centru okupio nekoliko hiljada simpatizera, svojih i SNS-a, da bar njima, kad oni drugi neće da ga slušaju, jer nije ni za šta nadležan, uz direktan prenos na Pinku, kaže da je tog dana usvojen program za stambene kredite i da im objasni da „lažovi, plaćeni spolja, obučavaju ljude kako da prevare državu“. Bože me sačuvaj, kao da sam ja a ne on, i to 1999, tokom NATO bombardovanja, od države na poklon dobio stan od 118 kvadrata.
„Oni uče ljude, onaj Ćulibrk, prevarant, on polazi od sebe. Zna on da je lopov, pa su mu onda i svi drugi lopovi. Odmah je smislio kako će da prevari nekoga… Nisu đaci i studenti lopovi, ako ste vi lopovi“, rekao je Aleksandar „da ga svi razumeju“ Vučić, u čijim sam očima za samo par dana ozbiljno avanzovao, od novinara „koga je nekada cenio“, preko „džangrizala, jer neće da prizna uspehe aktuelne vlasti“, do „lopova i prevaranta“. I još „plaćenog spolja“.
Biće da ga je iznervirala moja računica da bi podstanarska kirija u Beogradu za šest godina bila za 25.000 evra jeftinija od rata za stambeni kredit (93 evra mesečno u prvoj i 175 evra od druge do šeste godine za stan od 75.000 evra) i da zato savetujem roditeljima studenata iz unutrašnjosti da se prijave. Tim pre što posle šeste godine, kad se rata kredita poveća na 340 evra, mogu i da odustanu od daljeg plaćanja, a do tada će valjda deca da završe studije.
Nije istinu govorio ni kada je na skupu u Sava centru rekao da je „prosečna plata 2012. u Crnoj Gori bila 50 odsto veća, a danas mi imamo veće“. Osim ako stvarno ne veruje da prosečna plata u novembru od 993 evra u Crnoj Gori vredi manje od 842 evra u Srbiji i da zbog toga može da prevari i detektor laži
Kvaka je u tome što takav model nije osmislio niko drugi do Aleksandar „država to sam ja“ Vučić. A pošto para za subvencionisanje tih kredita u budžetu za 2025. nema, bez obzira na to šta on tvrdio, država će morati dodatno da se zaduži, pa će i taj dug, sve sa kamatama, vraćati građani. A kad je već tako, zašto bar neki od njih od takvih kredita ne bi imali i neke koristi? Biće da to nije jedina „rupa“ predsednikove ideje, jer je i sam Vučić, ne navodeći detalje, pomenuo „moralni hazard“.
No, da ne razvodnjavamo priču. Nije prvi put da me šef države i neprikosnoveni lider naprednjaka, iz koga u poslednje vreme sve češće progovara generalni sekretar Srpske radikalne stranke, javno prozvao. Jedina razlika je što me okarakterisao kao „lopova i prevaranta“, pa od njega očekujem, s obzirom na to da „istinu sipa brzinom munje“, da podastre i neki dokaz za to. Inače će samo još jednom dokazati da je besprizorni lažov. Eto, da i ja odem korak dalje, u nadi da će on mene tužiti, da i zvanično dokažem da u mnogim slučajevima nije govorio istinu.
A nije je govorio ni tog 25. decembra, kada je rekao da je „prosečna plata 2012. u Crnoj Gori bila 50 odsto veća, a danas mi imamo veće“. Da mu je zaista stalo do istine, mogao je lako, za par sekundi, da proveri da je u novembru i zvanično prosek u Srbiji bio 842, a u Crnoj Gori 993 evra. Osim ako stvarno ne veruje da 993 evra u Crnoj Gori vrede manje od 842 u Srbiji i da zbog toga može da prevari i detektor laži.
I može li mu se onda verovati da ćemo već do kraja marta videti rezultate nikad žešće borbe protiv kriminala i korupcije? Ostaje samo da se strpimo do 1. aprila. Tada će moći da svim nevernim Tomama skreše u brk, precizno navodeći imena uhapšenih kriminalaca iz SNS-a, od kojih je nekima, po sopstvenom priznanju, omogućio da postanu milioneri. Ili da samo kaže – aprilili. A ne bi mu bilo prvi put da se građanima smeje u lice i da tera šegu sa njima.
