Pre skoro dva veka Louis Vuitton je napravio svoje prve kovčege sa ravnim stranicama koji su se mogli slagati jedan na drugi, za razliku od dotadašnjih sa zakrivljenim gornjim delom napravljenim tako da se eventualna kiša ne bi zadržavala u transportu. Posle njihovog velikog uspeha, bio je prinuđen da ih obeleži inicijalima i bojama da bi ih zaštitio od falsifikatora i imitatora. Dok je to radio, sigurno nije ni slutio kakvu spektakularnu modnu priču započinje i koliko će njegovi inicijali i torbe postati simbol prestiža, uspeha i moći. Kako će početna slova njegovog imena i prezimena biti inspiracija tolikim drugim modnim kućama i kako će to što piše i slova koja neki predmeti nose, postati često važniji od onoga na čemu stoje.
I evo ga, uskoro Louis Vuitton kažu i kod nas. Stiže najavljen u velikom stilu, kako i zaslužuje, taj čuveni brend koji bi trebalo da nam otvori ili bar odškrine vrata velikog modnog sveta. Jer, vreme je. I kako kod nas to obično ide, posle nedelje u kojoj smo zanemeli slušali najstrašnije vesti o još jednom neviđenom zločinu, stiglo je i zrno utehe – dolazi nam LV. Uvek je dobro kada velike, moćne firme stignu. Ima ovde i dovoljno zainteresovanih, platežnih, dovoljno ljubitelja skupog i nedostižnog. Dobro je što LV dolazi, da bude predvodnik i drugima koji će doći iz tog magičnog potrošačkog sveta čiji deo ubrzano postajemo.
Ako ovde litar italijanskog maslinovog ulja košta kao tri litra u Italiji, ako kozmetiku velikih brendova, pa i Zaru, plaćamo 20 do 30 posto više nego u Evropi, ako nam je gorivo kažu najskuplje u regionu, a ulice pune kola, biće i za Luj Viton
Mi volimo da trošimo, čak i kad nemamo, i volimo da se to vidi. Nije ni važno koliko će LV u stvari koštati u Beogradu u odnosu na zapadnu Evropu, jer on i nije za one koji mere koliko šta gde košta. Ako ovde litar italijanskog maslinovog ulja košta kao tri litra u Italiji, ako kozmetiku velikih brendova, pa i Zaru, plaćamo 20 do 30 posto više nego u Evropi koja nas decenijama drži ispred vrata sa namerom da nas unutra nikada ne pusti, ako nam je gorivo kažu najskuplje u regionu, a ulice pune kola (i to kakvih), biće i za LV.
Biće verovatno i redova u početku, biće influensera koji će mamiti hipnotisano građanstvo, biće srpskih majki koje će dizati kredite da bi dete imalo makar kaiš, biće specijalnih popusta za specijalne, biće to radnja na najboljem mestu u najboljem mestu u gradu! Biće i vatromet na otvaranju i koncert tenora. I to je sve O. K. Beograd nezadrživo hrli u svoju budućnost. Možda u njoj bude mesta i za Primark koji bismo sigurno obožavali. Nije fensi, jeftino je, nije ni kvalitetno, ali dobro izgleda, a narod bi voleo, kupovao naveliko i radovao se. Bili bi redovi i ispred Primarka, možda bi pala i poneka tuča za robu, kao u Lidlu. Samo neka se vrti.
Neka nam živi i preživi Beograd, ovakav i onakav, naš i njihov, a jedini, veliki, lep i ružan, prljav i okupan, na vodi i bez nje, provincijalan i svetski. Jer Beograd jeste svet, kao što smo davno pisali na transparentima i majicama.
