Poznato je da režimi poput našeg, u svetu poznati pod fensi imenom hibridni, a u stvari autokratski, nisu baš skloni mišljenju i delovanju koje im ne ide naruku ili ih, daleko bilo, kritikuje. Prema toj školi mišljenja, građanin zna se šta je. Osoba koja radi šta mu se kaže, ide gde mu se kaže. Ako je miting u Pančevu, ide se u Pančevo, ako je miting u Žagubici, ide se u Žagubicu. Generalno, ne pametuje mnogo jer ko je pametan, taj bi bio na vlasti i određivao drugima šta će da misle, rade i gde će da putuju, a pošto nije, ima da sluša i bude srećan što sluša pametnije od sebe.
Građanin, znači, prema vlasti ima samo da bude lojalan. Ako mu se u toj lojalnosti posreći da nešto i dobije, fantastično za njega, ali čak i da ne dobije apsolutno ništa, on bi trebalo da bude srećan što je baš njemu dozvoljeno da bude lojalan prema gospodarima. Neke političke teorije tvrde da su građani vlasnici političkog suvereniteta jedne zemlje i da vlast mora da bude servis za građane, ali to su pisale neke budale koje nisu u toku sa stanjem na terenu. Vlast vlada nad narodom, a narod joj se potčinjava i ako joj se ne potčinjava dovoljno, mora da dobije povremeno i koju vaspitnu ćušku, jer građanin treba povremeno da se podseti da nije država tu zbog njega, već on zbog države. I da bi država bez njega mogla da postoji, a on bez države teško.
E sad, u ovom društvu nekako ima i dalje onih koji misle da su iznad države. Pritom se to ne odnosi na brojne prijatelje i kumove stranke, već na one koji misle da bi država njima trebalo da polaže račune i koji je svaki čas nešto kritikuju, misleći da imaju pravo na to. Nekolicina takvih je u novom talasu hapšenja privedena pod optužbom da hoće nasilno da ruše ustavni poredak, a sve zato što su protestovali protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma. Privedena je čak i jedna aktivistkinja u petom mesecu trudnoće. Nehumano, reći će neko, ali pustite to, takve su najopasnije, a poredak se rušiti ne sme, čak ni ako se to radi u pauzi između biranja benkica i kolica za bebu.
Konačno su se potvrdile crne slutnje Dragana J. Vučićevića, koji već deset godina priča o rušenju države. Jedino što vlast zbog toga, umesto pripadnika ozbiljnih tajnih službi, hapsi studente, zemljoradnike i ženu u petom mesecu trudnoće. Ali, daj šta daš, bitno je da neko bude u ‘apsu
Time su se potvrdile crne slutnje Dragana J. Vučićevića, jedinog čoveka koji već deset godina priča o rušenju države i državnim udarima. Jesmo doduše očekivali da to zaista rade neke ozbiljne tajne službe i mafijaške hobotnice koje su pipcima obuhvatile Srbiju sa svih strana, pa je malo antiklimaks kad vlast uhapsi šačicu studenata, nekoliko zemljoradnika koji brane svoje domove i trudnu ženu. Ali, daj šta daš, bitno je da neko bude u ‘apsu, pa će provladini tabloidi već priču da nabudže na naslovnim stranama i u vanrednom programu Pinka.
Jeste, stoji primedba da su njihovi izgredi daleko od realne namere da ruše ustavni poredak, ali za vlast nema dileme – takve se stvari jednostavno moraju saseći u korenu. Ako ne zastrašiš njih nekoliko danas, eto ti sutra armije junaka koji hoće da protestuju protiv države i režima. Šta je sledeće, da postavljaju nekakve uslove i traže da im se nešto ispuni?!
Zato ne samo da mora da se reaguje preventivno, nego se delovanje mora i pooštriti pa kazniti, na primer, svako ko ima bilo kakvu zamerku na rad države. Napiše, recimo, Mića iz Blaca na Fejsbuku: „Meni se uopšte ne sviđa kako radi država“ i eto ti je policija na vrata, „Kuc, kuc, dobar dan, dobar dan, jeste vi Mića, jesam, jeste vi napisali dana tog i tog na Fejsbuku da vam se ne sviđa rad države, jesam, e pa izvol’te u maricu, vodimo vas na kratko putovanje u Kinšasu, da se malo odmorite i korigujete neke svoje problematične misli.“
Jer slobodna misao je opasna zaraza. Počne bezazleno, vi je ne lečite, mislite proći će samo od sebe, a ona podmuklo preraste u slobodnu volju, ona u kritičko mišljenje i op, eto nas, ‘oće gospodin građanin da menja državu i vlast! Zato je bolje sprečiti nego lečiti, ipak je preventiva pola zdravlja.
