Prvo nisam verovao koliko daleko mogu da idu pohlepa i bezobrazluk. Kolekcionare Panini albuma sa sličicama fudbalera na Svetskom prvenstvu u fudbalu, naterali su ovog leta da piju Koka-Kolu kako bi skupili najvažnije sličice. Ne možete skupiti album ako sa omota polulitarske koka-kole ne odlepite 12 ključnih fudbalera. Terati decu da se nalivaju nezdravim gaziranim pićem tokom događaja koji deklarativno propoveda zdrav život, vrhunac je licemerja.
Onda sam mislio da samo u srpskim samoposlugama kupci obeščašćuju flašice i skidaju omote, ali se ubrzo pokazalo da je krađa omota globalni fenomen. Agresivna ucena sponzora bila je plodno tlo za anarhiju širom sveta. Američki i kanadski tinejdžeri sproveli su izazov na Tik-Toku pod imenom Label Ripping. Izazov je podrazumevao da skupite svih 12 sličica a da ne popijete ni gutljaj nezdravog pića. Supermarketi su počeli da uvode zujalice na flašice ili da ih prodaju ispod tezge zajedno sa cigaretama i alkoholom. Oni koji nisu želeli da u samoposlugama imitrijaju revolucionarne tinejdžere, niti da loču Koka-Kolu do besvesti da bi izvukli Jamala ili Kejna, tumarali su portalima poput Kupujem-prodajem gde ceo set sličica i dalje može da se kupi po pristupačnoj ceni.
„Zlatni“ Mbape
Kolekcionari sličica su neki fini ljudi koji to decenijama rade. Počeli su najčešće kao klinci, a nastavili kao očevi ili dede sa svojom decom i unucima. To je svet u kome vladaju fer-plej odnosi. Ogorčenje na „menjažama“ kod Terazijske česme može se osetiti u vazduhu.
Kolekcionari sličica su neki fini ljudi koji to decenijama rade. Počeli su najčešće kao klinci, a nastavili kao očevi ili dede sa svojom decom i unucima. To je svet u kome vladaju fer-plej odnosi. Ogorčenje na „menjažama“ kod Terazijske česme može se osetiti u vazduhu
U drugim zemljama pozivaju na bojkot italijanske firme Panini. Osim svinjarije s Koka- Kolom, kesice sa sličicama su astronomski poskupele. Plemenito kolekcionarstvo koje se neguje iz generacije u generaciju, postaje privilegija viših klasa. Kvalitet sličica je sve gori. Papir je tanji nego ikada, lepak popušta i posle par dana se odlepljuju iz albuma. Pojavljuju se specijalne sličice. Tako, na primer, „zlatni Mbape“ koga je gotovo nemoguće kupiti na kiosku, na internetu dostiže cenu od više hiljada evra. To zabavni hobi miliona na planeti polako pretvara u nešto što koristi klasične mehanizme kockanja i igara na sreću. Stvari su otišle predaleko.
Ne vidi se kraj surovoj komercijalizaciji, a prvenstvo koje se većinski odigrava u Sjedinjenim Američkim Državama i gde Kanada i Meksiko simbolično participiraju, idealno je tlo. Zbog profita FIFA nema ništa protiv da menja pravila igra. Najdrastičniji primer za to je takozvano pravilo hidratacije koje se sprovodi na svakom stadionu. Taman kada se jedan ili drugi tim zaigraju, sudija je u 22. i 67 minutu obavezan da prekine utakmicu da bi se igrači okrepili vodom i elektrolitima. Paravan za novo pravilo je zdravlje igrača, a iza svega ponovo stoji najobičnija pohlepa. Tim pre što se igrači „hidriraju“ i na klimatizovanim i pokrivenim stadionima.
Kao NBA i NFL
Amerikanizacija igre podelila je fudbal na četiri četvrtine kao što su to domaćini već učinili sa svojim NFL i NBA ligama. Prostor za nove reklame je otvoren. Samo američki Fox Sport će od hidratacije zaraditi dodatnih 250 miliona dolara. Globalna zarada meri se milijardama dolara. I srpski javni servis je jedva dočekao da u ta tri minuta uvali još po neku reklamu za kladionicu. Uzalud negoduju bivši i sadašnji fudbaleri i stručnjaci. Njegovo veličanstvo reklamni blok je iznad svih sportskih i moralnih pravila.
Zbog profita FIFA nema ništa protiv da menja pravila igra. Najdrastičniji primer za to je takozvano pravilo hidratacije koje se sprovodi na svakom stadionu
Pod amerikanizacijomSvetskog prvenstva može se smatrati i nečuvena diskriminacija reprezentacije Irana na koju FIFA ne reaguje. Domaćin se iživljava nad sportistima ove zemlje koji odmah nakon završetka utakmice moraju da napuste SAD i vrate se u svoju bazu u meksički pogranični grad Tihuanu. Iranci tako vreme koje bi morali provoditi u odmoru, provode u avionima i na graničnim prelazima. Bahate poteze po kojima je Trampova administracija postala prepoznatljiva u svetskoj politici, domaćini su preslikali na jedno sportsko takmičenje. Glasno ćutanje FIFA koja krši svoj statut i obavezu da svi budu ravnopravni, učinilo je prvenstvo neregularnim.
Ko je odgovoran za smrt radnika
Problem sa organizacijom FIFA je što za ogromnu korupciju i druga nepočinstva iza kojih je uvek stajao krupni kapital, saznajemo tek kada se svetska prvenstva završe. Zbog toga postoje dokumentarci koje dok traje ovo prvenstvo treba obavezno pogledati.
U dvodelnom dokumentarcu iz 2021. godine, The Men Who Sold The World Cup, istraživački novinari britanskog Sandej tajmsa obelodanili su gomile dokumenata koji dokazuju direktnu korupciju vezanu za organizaciju svetskog prvenstva u Kataru koja seže do vrhova evropske politike. Kako je država bez ikakve fudbalske tradicije sa ekstremnim pustinjskim temperaturama dobila Mundijal i koliko je u neverovatan izbor domaćina bio umešan i tadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi? Ko je odgovaran za 6.500 preminulih radnika-migranata koji su po istraživanju londonskog Gardijana tokom jedne decenije u neljudskim uslovima učestvovali u gradnji stadiona?
FIFA Uncovered, Netfliksova četvorodelna dokumentarna mini-serija iz novembra 2022, na još detaljniji način istražuje istoriju korupcije i finansijskih malverzacija. Dolaskom Žoaoa Avelanža na čelo FIFA 1974, ova organizacija prestala je da bude skromna sportska družina. Globalizacija i komercijalizacija transformisali su fudbal u ozbiljan biznis. Pravila počinju da diktiraju moćni sponzori. Sve je podređeno skupocenim pravima za televizijske prenose. Korupcija izjeda organizaciju, a borba za domaćina Svetskog prvenstva pretvara se u prljavu pijacu u kojoj se kupuju glasovi i donose sumnjive odluke (Južna Afrika 2010, Rusija 2018, Katar 2022).
Samo američki Fox sport će od hidratacije zaraditi dodatnih 250 miliona dolara. Globalna zarada meri se milijardama dolara. I srpski Javni servis je jedva dočekao da u ta tri minuta uvali još po neku reklamu za kladionicu
Ni hapšenja, ni sudski procesi protiv čelnika organizacije od pre jedne decenije, nisu promenili atmosferu. Kao da se surovi gladijatorski duh vođen profitom i političkim igrama neminovno prenosi iz civilizacije u civillizaciju. Kao da se ništa kroz vekove nije promenilo.
Moderni robovi umiru od vrućine i napora gradeći stadione u pustinji.
Iako zarađuju milione, vrhunski fudbaleri su poput rimskih gladijatora robovi krupnog kapitalizma. Njima na marketima kao u starom Rimu trguju investicioni fondovi, primorani su da igraju i do 70 utakmica godišnje uništavajući svoja tela u trci za profitom. I u gladijatorsko doba postojala je privilegovana ekipica biznismena koja je zarađivala na transferima gladijatora, klađenju i organizaciji prevoza divljih zveri iz Afrike.
Moderni stadioni su preslikani rimski Koloseum sa sličnom klasnom podelom. Ovo je svetsko prvenstvo sa najskupljim kartama u istoriji, sportska takmičenja postaju nedostupna nižim slojevima. Na najboljim mestima kao u antičko doba sede sponzori, politička i finansijska elita. Postalo je skupo gledati utakmice i na televiziji. Skupo i nezdravo skupljati sličice.
Ko je odgovaran za 6.500 preminulih radnika-migranata koji su po istraživanju londonskog Gardijana tokom jedne decenije u neljudskim uslovima učestvovali u gradnji stadiona za Mundijal u Kataru
Rimski filozof Seneka u prvom veku nove ere piše vraćajući se iz Koloseuma:
„Vraćam se kući pohlepniji, ambiciozniji, skloniji raskošu, pa čak i okrutniji i nečovečniji, jer sam bio među ljudima.“
Satiričar Juvenal je kritičan prema svojim sunarodnicima i njihovom opijenošću „hlebom i igrama“. Smislio je ovu kovanicu rugajući se ne samo carevima već i „kupljenom i ućutkanom narodu“.
„Narod koji je nekada delio imperije, sada nestrpljivo žudi i brine samo za dve stvari: za hleb i cirkuske igre.“
Šta bi tek ovi mudri ljudi imali da kažu da su ih terali da piju gazirana pića kako bi skupili album sa sličicama gladijatora. Mislite o tome dok na kvarno odlepljujete etiketu s Koka-Kole u supermarketu iz komšiluka.
„Još jedan Hari Kejn, duplikat. Vreme je da promenim prodavnicu.“
