Još se nisam povratila od računa za struju – poskupeo i Infostan! Ali, Infostan je čist kao suza. On samo objedinjuje sve gradske komunalne službe i naplaćuje ono što oni napišu. Uz proviziju, naravno. A saglasnost za promenu cena daju – „buldožer“ i Skupština grada. Zato, sve što budem napisala Infostanu – upućeno je komunalnim službama, a adresirano na adresu „buldožera“, Dragoslava Jovanovića broj 2. Poučena njima – i ja svoje primedbe objedinjujem u jednu.
Sa strahom sam iščekivala poštara. I stiže taj blažen dan i ta sveta koverta koju sam oprezno otvarala. Sve u nadi da je našu zgradu povišica zaobišla. Jer, nedavno smo bili među onima kojima su retroaktivno podigli cene za potrošenu hladnu vodu. To znači da smo unazad odvrtali slavine po višoj ceni, pa se sad naplaćuje!!! I platila sam, mada mi to podizanje cena – za perfekat – nije bilo jasno. Ko još to radi, izuzev vas, u ovoj državi?“
Narednog meseca, cifra još veća. Nemam onaj popust od 7 posto! Zašto? Uz to i dalje dugujem 192 dinara! Po zdravoj logici, taj dug sam platila uz račun za kiriju – smatrajući da je uračunat u konačnu cifru! Sigurno je greška, zaključim. I pozovem onaj stari telefon, na koji se uvek neko javljao. Sad se javlja automat: broj je promenjen, pozovite 11011… Uveli ste inovaciju. Ko li je to tako „pametno“ smislio? Objedinili ste sve komunalne službe u taj jedan broj sa pet cifara. Lako se pamti. A, još lakše zaboravlja. Nakon nekoliko pokušaja da preko tog broja problem rešim, shvatila sam da to nije inovacija. To je zajebancija – nas građana!
„To posebno plaćate“
Okreneš broj. Prvo ti deklamuju nebuloze o svojoj efikasnosti, o svojim sposobnostima i o kvalitetima svojih usluga, od kojih ti pozli. Jer nije tako. Potom ti kažu koju cifru na telefonu da pritisneš. Onda tarabu, pa zvezdicu, pa malo muzike, nina-nana, nina-nana, pa sve iz početka. Vrte tu traku sa istim tekstom, dok ti se u glavi ne zavrti – da zaboraviš zašto si zvao. Posle sat i po čekanja iz čistog inata, dođoh do operatera. I tu mi laknu. Napokon čujem ljudski glas! Ispričam mu svoju muku i umesto da mi odmah kaže da on nije stručno lice, već samo skretničar, saopštava mi da sačekam – da me prebaci na službu koju tražim. Bi-biiip, bi-biiiip… kaže telefon, umesto službenika. Isteklo vreme… Bacim mobilni, kao da mi je on kriv što ste uveli „inovaciju“ kojom štitite nestručne, koje ste zaposlili. Jer, šta bi mogla i da mi kaže ta neka vaša botoksirana, s veštačkim trepavicama do pola obraza, čak i da sam stigla do nje?! Ona ne zna ni zašto sedi na tom radnom mestu, sem da se šminka…
Navučem prnje i pravo u Infostan. Čovek koji stoji na ulazu pita gde sam pošla – kažem, na šalter. Uzgred mi napominje da je službenica negde izašla. Nije pauza, zaključujem. Strpi se, možda je spojila – izgovara mirno. Dotična, bez blama spaja deo radnog vremena s pauzom za ručak! I pojavi se u neko doba – sveže isfrizirana – dužni ste 192 dinara, kaže mi. Objašnjavam joj, a ona ponavlja, dužni ste, pa dužni ste. Zar dug nije uračunat u cifri za kiriju?, upitah. To posebno plaćate – reče mi. Mogu li kod vas da platim?, pitam, jer ne umem da popunim uplatnicu. Kome da naslovim? Na koji broj računa? Na koju šifru? A, sve to mora da se napiše. Ne u ovoj zgradi– reče i uputi me na neku adresu bogu iza nogu – zbog 192 dinara – koje ste građanima ukrali. Retroaktivno. I nelegalno.
Nedavno smo bili među onima kojima su retroaktivno podigli cene za potrošenu hladnu vodu. To znači da smo unazad odvrtali slavine po višoj ceni, pa se sad naplaćuje!!! I platila sam, mada mi to podizanje cena – za perfekat – nije bilo jasno. Ko još to radi, izuzev vas, u ovoj državi?!
Volite kad račune platimo na vreme, ali vas boli popust koji nam dajete, pa hajde da ga ukinete? Kako? Pa, ovako. Dugom koji ne očekujemo. Na računu to napišete sitnim slovima, na mestu koje i ne gledamo. Zanima nas samo konačna cifra i to plaćamo. Vi taj dug namerno ne objedinite i na taj način postajemo dužnici i gubimo popust. Godinu dana potrebno je da plaćamo redovno – da bi ga ponovo zaslužili. Malo li je za državnu kasicu-prasicu, koju mi punimo, a vi je razbijate – da nam povećate penzije i plate?!!! Pravite budale od nas…
Račun za avgust povećali ste – od hiljadarke, naviše. Analiziram stavke na računu. Prva je – hladna voda! Da li je topla jeftinija, pa da pijem toplu vodu? Ili je najjeftinije da se ne kupam? Ne moram ni ruke da perem pre i posle jela. Ako budem jela prljavim rukama – možda steknem imunitet i na bakterije i na vas. Sva počnem da se drapam kad vas čujem kako pričate o pojeftinjenjima, a ja gledam – kako da stegnem kaiš da bih prištedela? I razmišljam… Zašto bih jela iz čistog tanjira? Kad se osuši, pa se stvrdne ono što sam ponjupala, biće kao da jedem iz čistog tanjira. Pod uslovom da ne sipam vrelo i da jedem brzo, da se ono skorelo ne otopi – pa zaglavim u toaletu. Tu bih tek vodu potrošila… Druga stavka – kanalizacija. Puštanje vode u ve-ce šolju? Prištedeću i na tome. Mogu i u javni da trknem, jeftinije je.
Treća stavka – pog. spremnost v. sistema!!! Baš ovako piše! Šta li je to??? Cifra nije velika, ali malo pomalo, nakupi se. Ovo mi ostaje nepoznato, a ne volim enigme. Ako neko zna šta ovaj rebus znači, neka mi javi pod hitno. Četvrta stavka – održavanje zgrade bez lifta. Pozamašna cifra. Posle ovoga, odustajem od lifta u zgradi, jer ko zna kolika je cena održavanja zgrade sa liftom. Zdravije je popeti se sto stepenika, nego vama plaćati. Usput pitanje: šta to vi održavate ako lifta nema? Čuvate mu mesto na stepeništu? Ni ovo ne kapiram.
Dok čekam odgovor, čitam petu stavku – dodatno održavanje. To nemaju svi građani na svojim računima. Samo – mi budale, koji smo prihvatili da nam Stambeno preko Infostana vrši naplatu za radove unutrašnje fasade naše zgrade
Dok čekam odgovor, čitam petu stavku – dodatno održavanje. To nemaju svi građani na svojim računima. Samo – mi budale, koji smo prihvatili da nam Stambeno preko Infostana vrši naplatu za radove unutrašnje fasade naše zgrade. Umesto mesec dana, radovi su trajali tri meseca. Zato što su angažovali priučene radnike, pokupljene usput, to im je dodatno zanimanje. Zato su svaki drugi dan izostajali s posla – zbog branja kukuruza ili okopavanja. Ja njih razumem, teško se živi, a malo se zarađuje. Vi im sve uzimate, a njima tek da kapne. To što ste skarabudžili, mi ćemo plaćati narednih šest godina, po 5.252 dinara mesečno. Oglobili ste nas. Naplatili ste deset puta više nego što to vredi. Procenili su veštaci, imamo dokaze… Ali, s vama se nije nadmetati – u vašoj državi. Dok niste došli na vlast, spoljašnja fasada naše zgrade obnovljena je besplatno, jer smo bili pod zaštitom države kao spomenik kulture od posebnog značaja. Besprekorno urađeno za vreme omraženog-vam-Đilasa. Pa ga vi pljujte i mrzite ga koliko vam volja. Što se vas tiče, naša zgrada sa dvorišne strane je otfrljana. Skinuli ste je i sa liste značajnih kulturnih spomenika – da je srušite ako vam zatreba. Smeta Stefanu Nemanji, zaklanja ga. Ne vidi se u celom Belgrejdu.
Šesta stavka – sakupljanje i transport komadnog otpada – što bi značilo, da svakog dana bacamo nameštaj kroz svoje balkone, a vi to odnosite! Moraću da uđem u gajbe svojih komšija, da proverim – da li im fale ormani, kreveti, stolovi… Ako je sve na svom mestu, to je pozamašna stavka – ni za šta. Za vašu laž koja toliko košta. Sedma stavka – tretman kabastog otpada. Ono što mi bacimo, vi nežno tretirate. Hvala vam na pažnji, ali nije potrebno. Brišite ovu stavku… Osma stavka – korišćenje vodnog dobra. To me ne brine. Uskoro ćete vi to nama plaćati, jer je voda koju koristimo, zagađena. Već je dokazano od strane stručnjaka. Deveta stavka – naknada za ispuštenu vodu. Da li to neko od nas matorih ima slabu bešiku, pa ispušta vodu po stepeništu, a vi to krpom skupljate i transportujete na neku deponiju? Na prvom kućnom savetu, prva tačka dnevnog reda biće – da svi stariji od šezdeset – nose pelene. Tu stavku odmah da nam skinete, biće rešena pod hitno. Deseta stavka – osiguranje Dunav. To jedino kapiram. Koliko para toliko muzike. I to je okej. Jedanaesta stavka – zajednička električna energija. To odmah skidajte s računa. Od danas, kad mrak padne, svi ćemo ići s baterijama. Vama ću poslati fotku, da se uverite da su svi tasteri za paljenje svetla u ulazu poskidani.
Dok vi niste došli na vlast, u svako doba znali smo – koliko novca imamo u fondu zgrade – za popravke oluka, krovova, fasada, interfona, slivnika… Sad su sve komunalne službe objedinjene – da nam kobajagi bude lakše. A, u stvari – sebi ste olakšali, da o tom novcu koji nama pripada, ništa ne znamo
Dvanaesta stavka – tretman i odlaganje komunalnog otpada. Šta vam je s tim otpadom? Treći put se pominje. Komunalni, kabasti, pa opet komunalni. U prvom slučaju ga sakupljate i transportujete, a u drugom tretirate i odlažete. Taj tretman imate i kod kabastog. Kako ga to tretmanite? Triput nam đubre naplaćujete, a kontejneri prelivaju. Lutalice su jedino na dobitku. Jedu kao u restoranu. To me jedino raduje. Od vašeg javašluka, barem beskućnici i napuštene životinje imaju koristi.
Dok vi niste došli na vlast, u svako doba znali smo – koliko novca imamo u fondu zgrade – za popravke oluka, krovova, fasada, interfona, slivnika… Sad su sve komunalne službe objedinjene – da nam kobajagi bude lakše. A, u stvari – sebi ste olakšali, da o tom novcu koji nama pripada, ništa ne znamo. Svaku popravku nam dodatno naplaćujete. Dodatno plaćamo i upravnicu zgrade – po vašem zakonu. Zašto nam to od kirije ne oduzmete, već se mi oduzimamo – zbog nebuloznih stavki koje nam naplaćujete?
Nek vam je bog u pomoći za ovo što nam radite. Ako i boga niste obrlatili da u vašu korist radi…
