Od početka se znalo – uslov za pristupanje Evropskoj uniji je da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Zoran Đinđić je tada rekao – ako postave pitanje nezavisnosti Kosova, onda Srbija ima pravo da pokrene pitanje Republike Srpske. Ubrzo nakon toga je ubijen, i ta se ideja više nikada nije javno iznosila. Jer to zaista nije bilo isto: iza Kosova stoje EU i SAD, a iza Republike Srpske – niko.
Možete svi da govorite protiv Demokratske stranke i protiv Borisa Tadića, jedno nećete osporiti – upravo je on poslao Angelu Merkel u Nemačku neobavljena posla, a tražila je da Srbija demontira srpske institucije na Kosovu i Metohiji. To je bila crvena linija za obe strane – i Tadić je odleteo u istoriju.
Stigla je poslušna zamena – i Evropa je odahnula. Srpske institucije na KiM su rasturene. U Bosni je izdata crvena poternica za predsednikom Republike Srpske, jer iznosi identične političke zahteve kao Albanci na Kosovu. Pa kad sve to u Srbiji prolazi, zašto bi se Evropska unija libila da uvrsti Jadar u 13 novih strateških projekata – makar cela Srbija bila protiv toga?
U Bosni je izdata crvena poternica za predsednikom Republike Srpske, jer iznosi identične političke zahteve kao Albanci na Kosovu
Srpski litijum je od strateške važnosti za Evropsku uniju koja hoće da smanji sirovinsku zavisnost od Kine. Mogli bi i sami da ga prave, ali ne tako jeftino kao ovde, gde se ne planira ekološka zaštita. A dobili bi organski litijum, iz plodnih oranica, okružen stotinama zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.
Srbi će za to dobiti 2,6 evra po stanovniku godišnje, izračunala je grupa ekonomista prošle godine. Neće ni toliko, jer je svetska cena litijuma od tada pala još tridesetak odsto. Pa ipak, dragi zemljaci, ko vas šta pita? Evropska unija planira da se ovde kopa litijum, a pare i povlastice je namenila Rio Tintu i Vučiću, kao i njegovom korupcionom lancu. Koliko će sendvičara i botova postati milioneri? Pravo iz Ćacilenda ili kladionice – na direktorsko mesto. Malo li je?
Velika zabluda vlada među nama, kada razmišljamo o evropskim vrednostima. Evropskim liderima je najgori ćaci bolji od bilo kog srpskog akademca koji traži Vučićev odlazak. Jer, ode li Vučić, odlazi i Rio Tinto
Velika zabluda vlada među nama, kada razmišljamo o evropskim vrednostima. Naročito o meritokratiji, ili još gore, o ravnopravnosti ljudi iz Evropske unije sa oblicima života koji nemaju evropski pasoš. E, to ne postoji. Evropskim liderima je najgori ćaci bolji od bilo kog srpskog akademca koji traži Vučićev odlazak.
A pljunuli su u lice evropskoj Srbiji i svakome ko ovde veruje u dostojanstvo, red i pravdu. Čitava Srbija se podigla uz parolu „nećete kopati“, a litijum iz Jadra proglašavaju strateškim projektom Evropske unije? Zar samo da bi litijumske baterije sutra bile stotinak dolara jeftinije – ili da bi se i čelnici EU ugradili u strateške tokove novca, da ne bude da su džabe radili?
Ne smeta Evropi ni zvučni top koji je Vučić opalio na studente i na sve nas. Poslušan je, desilo mu se, šta sad – a i ko bi ga zamenio?
E, tu su u pravu. Za njih smo svi isti – razlikuju nas samo po koristi koju im nudimo. A ona je zaista mala. I partije su nam zaspale. Ne znam nijednu stranku u Srbiji koja je formirala vladu u senci. Koja može ovom narodu da poruči – znamo kako se vodi ova zemlja, kako treba i šta treba raditi. I imamo pobednički duh, sad je trenutak. Znate li takvu partiju i takvog vođu?
A povrh svega, slobodni mediji su tiho ugušeni – što, istina, primećuju i čelnici Evropske unije, ali u svom uobičajenom tempu: ma non fanatiko.
Moraćemo sami, a znamo i kako. Ode li Vučić, odlazi i Rio Tinto.
