Početkom godine ponavljani su prizori sprženog kalifornijskog priobalja, mediji su navodili imena slavnih čije vlasništvo je progutao plamen – a svakom slučaju bila je pridružena osmocifrena šifra u dolarima. Kroz pepeo je tinjalo pitanje da li ceremonija dodele Oskara treba da bude održana, da li je i moralno opravdano da se posle takve tragedije, posle defilea na crvenom tepihu „otpeva himna pohvale“ najpenetrantnijoj zabavi odevenoj u umetnost. Ipak, ništa nije otkazano. Na scenu Dolbi teatra stupili su vatrogasci, heroji nacije, kojima je Akademija tako odala priznanje, jer The Show Must Go On!
Kladionice su radile svoj posao, desio se Oskar, nepredvidivost se preobratila u izvesnost, a politici kao da je bio stopiran ulaz. „Svako čudo tri dana“, jer dešavaju se nova čuda – cirkusi, komične opere, egzekucije uživo, reality show u svim bojama.
Oskar za najbolji dugometražni dokumentarni film dodeljen je filmu Jedina zemlja, koji su zajednički režirali palestinski i izraelski sineasti Basel Adra, Hamdan Balal, Juval Abraham i Rahel Sor. Primajući pozlaćeni simbol reditelj Basel Adra je rekao: „Pre dva meseca postao sam otac. Nadam se da moja ćerka neće morati da živi životom kojim ja sada živim. Stalno sam u strahu od nasilja, rušenja domova i nasilnog preseljenja. Mojoj zajednici pod izraelskom okupacijom to preti svakodnevno. Naš film odražava ovu strašnu stvarnost koju trpimo decenijama, ali još se odupiremo.“
Izraelski koreditelj Juval Abraham je nastavio: „Mi smo napravili ovaj film, Palestinci i Izraelci, jer su naši glasovi zajedno jači. Vidimo jedni druge. Grozno uništenje Gaze i njenih stanovnika mora biti zaustavljeno. Izraelski taoci moraju biti oslobođeni. Kada gledam Basela, vidim svoga brata. Ali – mi nismo jednaki! Živimo u režimu u kome sam ja slobodan, pod civilnim zakonima, a on živi pod vojnim zakonima, koji su uništili njegov život. On ne vlada svojim životom. Ali, postoji drugačiji put, političko rešenje bez etničke nadmoći, s nacionalnim pravima za oba naša naroda. Moram da kažem, jer sam ovde, da spoljna politika ove zemlje pomaže da taj put bude blokiran. Zašto? Zar ne vidite da smo povezani, da moj narod može da bude bezbedan samo ukoliko je Baselov narod zaista slobodan i siguran. Postoji drugi način! Nije prekasno za život i življenje. Nema drugog načina.“
Razdvajanje naroda nije rešenje ni za jedan od problema. Ignorancija drugog nije izbor. Saradnja i suživot koje osećamo dok izvodimo ili slušamo muziku, može biti put ka rešenju
Jedan od značajnih drugih načina koji traje i razvija se 25 godina, dostojanstveno će biti obeležen 15. aprila 2025. koncertom West-Eastern Divan Orchestra u Berlinskoj filharmoniji, pod upravom jednog od njegovih koosnivača, Danijela Barenbojma. Bliski prijatelji, koje veže muzika i osećaj za pravdu, Danijel Barenbojm i Edvard V. Said osnovali su West-Eastern Divan Orchestra u Vajmaru, u Nemačkoj, 1999. godine s idejom da ujedine mlade arapske i izraelske muzičare. Njih dvojica bili su uvereni da se mir na Bliskom istoku ne može postići vojnim putem i posvetili su se traženju alternativnih pristupa političkom rešenju.
Šesnaest godina kasnije u Berlinu su osnovali Barenboim-Said Akademie, kao snažan produžetak misije West Eastern-Divan Orchestra. Berlinski Senat odobrio im je korišćenje zgrade na 99 godina, koju je čuveni arhitekta Frenk Geri („Umetnici ponekad prepoznaju druge umetnike na načine koje mi zapravo ne razumemo.“) adaptirao pro bono, dok je akustiku amfiteatra projektovao najveći svetski stručnjak, japanski inženjer zvuka Jasuhisa Tojota. Takođe bez honorara. Sala nosi ime najvećeg kompozitora dvadesetog veka, Pjera Buleza, Barenbojmovog prijatelja.
Libanski hrišćanin rođen u Jerusalimu, Edvard Said, odrastao u Kairu, studirao u Americi gde je kasnije i predavao, i koji se čitavog života zalagao za prava Palestinaca, autor je kultnih knjiga – Krivotvorenje islama, Kultura i imperijalizam, Orijentalizam. Danijel Barenbojm, rođen u Argentini, kratko vreme proveo je u Izraelu odakle se kao „čudo od talenta“ otisnuo u svet. Barenbojm je izuzetan interpretator Betovenove muzike, jedan od najvećih aktivnih pijanista i dirigenata sveta, počasni direktor nekolikih svetskih muzičkih i operskih scena.
Razgovori između Saida i Barenbojma objavljeni su 2002. u knjizi Paralele i paradoksi: istraživanja u muzici i društvu. Njihove misli, kao neka vrsta organskih „spojenih sudova“ anticipiraju izjave Basela Adre i Juvala Abrahama, palestinskog i izraelskog reditelja filma Jedina zemlja, na ovogodišnjoj dodeli Oskara.
„Edvard Said i ja vidimo naš projekat kao kontinuirani dijalog u kome se univerzalni, metafizički jezik muzike povezuje sa stalnim dijalogom koji imamo sa mladima i koji mladi ljudi imaju međusobno, jedni s drugima. Dobra muzika rezultat je posvećenog, koncentrisanog slušanja. Svaki muzičar pažljivo sluša glas kompozitora i svog suizvođača. Harmonija u ličnim ili međunarodnim odnosima takođe može postojati samo kroz slušanje, pri čemu svaka strana ima otvorene uši za narativ ili tačku gledišta drugoga”, kaže Danijel Barenbojm o smislu angažmana kroz West-Eastern Divan Orchestra.
Edvard Said dodaje: „Humanizam je jedini – otišao bih toliko daleko da kažem: konačan – otpor kojim raspolažemo u borbi protiv neljudske prakse i nepravdi koje unakažavaju ljudsku istoriju. Razdvajanje naroda nije rešenje ni za jedan od problema koji ih deli. Ignorancija drugog svakako nije izbor. Saradnja i suživot koje osećamo dok izvodimo ili slušamo muziku, može biti put ka rešenju.”
U petak, 14. februara u Pjer Bulez koncertnoj sali u Berlinu, održan je koncert tema i arija iz opera Georga Fridriha Hendla, Viljema Bojsa, Henriја Persela – u izvođenju studenata Barenboim-Said Akademie i njihovih profesora. Solista je bio Kristofer Einsli.
Kvaziljubitelji muzike opersko pevanje tumače kao „kontrolisano vrištanje“. Sopranske arije u Berlinu bravurozno je otpevao kontratenor Kristofer Einsli (kruna večeri sa zavodljivom Ombra mai fu). Ovo veče, nažalost, nije anticipiralo jedan drugi koncert – inscenaciju komične (opera buffo) održane pred probranom publikom u Ovalnom kabinetu Bele kuće 3. marta tekuće godine, kada su nastupali jedan poslovni svetski tenor, emocionalno uznemiren promukli bas i kruti bariton. Da nije bila tragična, ova novokomponovana opera bi zaista mogla da bude komična.
U međuvremenu, West-Eastern Divan Orchestra putuje na jug i približio se Beogradu. U subotu, 8. marta nastupili su u Beču. Posle dva dana, s novim programom, u Budimpešti.
