Nije česta prilika da u Beogradu gledamo izvođenje dela koje se kroz ples bavi temom kvira, posebno kroz pitanja mogućnosti emancipacije i društveno-političkog konteksta, a to se upravo desilo s premijerom performansa Unstable Comrades, autora Igora Koruge, izvedenog na maloj sceni Ateljea 212. Ideja za ovakav performans, kako nam je autor rekao, nastala je kroz njegov rad u arhiviranju plesa gde je pronašao prve oblike kvir i feminističkih praksi koje datiraju iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Vidljivost kvir izraza u Beogradu ostala je zabeležena u radovima Koste Bunuševca, multimedijalnog umetnika, koji je određene performanse izvodio u dregu. Iako njegovi performansi nisu bili direktno fokusirani na kvir, kao ni na pojmove LGBT aktivizma, njegov izraz, u određenim performansima u SKC-u i Domu omladine, danas bismo tako kategorizovali. Te dve decenije beleže i ostale umetnike koji su, najčešće kroz popartovski pristup, prikazivali kvir teme. Jedan od prvih „mejnstrim“ izvođača s domaćih prostora koji se na nacionalnoj televiziji pojavio u ženskoj odeći bio je Oliver Mandić, gde je u emisiji Beograd noću promovisao svoj novi album.
U jugoslovenskom kontekstu, prvi eksplicitno kvir zabeleženi događaj bio je ljubljanski LGBT filmski festival, prvi put organizovan u okviru „Magnus festivala“, održanog 1984. godine u Ljubljani. Zanimljivo je što je upravo taj festival, održan u Jugoslaviji, zapravo prvi i najstariji LGBT filmski festival u Evropi.
Kvir je sveobuhvatni izraz za osobe čiji se rodni identitet i/ili seksualna orijentacija ne podudaraju s tradicionalnim društvenim očekivanjima. Ako pogledamo istorijski kontekst – kvir je vodio propitivanje borbe za prava, protiv diskriminacije, stereotipa; u zapadnim kontekstima, kvir borba se usmeravala na preispitivanje heteronormativnih ideja roda, seksualnosti, porodice, dok je u socijalističkim zemljama nosila i borbu protiv homogenizacije, što je dolazilo sa socijalističkim uređenjem.
Iako je plesni performans, Unstable Comrades ima i narativne elemente u vidu glasovnog komentara, gde se u jednom trenutku može čuti i: „Kvir mora biti lep“
Iako plesni performans, Unstable Comrades ima i narativne elemente u vidu glasovnog komentara, gde se u jednom trenutku može čuti i „Kvir mora biti lep“. Upravo je ova rečenica kritika komercijalizacije i drugih problema s kojima se kvir kultura suočava u neoliberalnim društvima, gde, prema Igoru Korugi, pluralizam rodnih i seksualnih identiteta biva komercijalizovan i prodavan na tržištu, gubeći aspekt borbe za slobodu i individualnost.
Motiv iz predstave koji ostavlja najjači utisak odnosi se upravo na odnos individualnosti i zajedništva – predstava počinje s plesačima koji se nalaze u grupnoj formaciji na sceni dok publika ulazi. Iako su fizički zajedno – vidi se individualizam svakog od petoro mladih plesača iz Srbije i Rumunije: naočare za sunce na licima, žvaka u ustima, ponosno držanje, avangardno oblačenje. U prvom delu performansa, vidimo da svako od tih petoro igrača ima jedinstveni plesni izraz, svačiji stil je drugačiji i oni ne plešu kohezivno i u grupnoj koreografiji, već individualno i u svom ritmu; kako predstava protiče, pratimo spajanje njihovih stilova u jednu celinu, što nas dovodi do početka drugog dela, koji takođe počinje grupnom formacijom na drugom kraju scene. Ovaj put, iako se plesači nalaze u sličnoj formaciji kao na početku, možemo videti da prkosnog držanja više nema, njihove oči nisu više zaklonjene naočarima pa možemo videti emotivne izraze na njihovim licima i ranjivost, njihova tela dodiruju se i naslanjaju jedno na drugo, održavajući nežnost i brigu o drugima – osnove zajedništva i povezanosti među kvir ljudima.
Ovaj performans, a posebno potonji razgovor s autorom, navodi na razmišljanje o tome koliko se o društveno-političkim aspektima kvira i dalje malo razgovara, posebno u široj javnosti. Naše društvo i mejnstrim mediji se i dalje pretežno oslanjaju na senzacionalizam i šok faktor, tako da „dublje“ kvir teme retko kada dobiju prostor za razgovor, a nedostatak platformi koje se kritički bave kvir temama skoro da ne postoje. Ipak, ako nas je istorija nečemu naučila, to je da borba za kvir emancipaciju ne nestaje lako i opstaje i u najrepresivnijim režimima.
Na pitanje da li i sam ima lokalne kvir heroje, autor Igor Koruga nam je na kraju kroz sentiment rekao da bi to bila ekipa autora, teoretičara, umetnika i aktivista, koji su ranih dvehiljaditih bili aktivni i bavili se temama poput kvir-marksizma, a koji su gotovo svi otišli iz Srbije, te njihov rad preti da bude zaboravljen, što dodatno odražava važnost arhiviranja i sećanja na pionire lokalnog kvir pokreta.