Pod centralnom temom Koegzistencija, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavilo se Specijalnom izložbom savremene umetnosti, koja je otvorena 29. decembra 2025. i traje do 28. januara 2026. godine u Pekinškom izložbenom centru. Ovaj događaj je rezultat saradnje između pokrovitelja Ministarstva kulture Republike Srbije, Fondacije Muzeja savremene umetnosti i ULUS-a i posebno je značajan jer obeležava 70 godina diplomatskih odnosa između kineskog i srpskog naroda.
„Ovogodišnje Bijenale okupilo je učesnike iz više od 110 zemalja kroz četiri izložbene celine, a Srbija je jedina zemlja predstavljena kroz samostalnu nacionalnu izložbu. Pored toga, program Bijenala obuhvata izložbu savremene umetnosti, izložbu digitalne umetnosti i veliku međunarodnu grupnu izložbu organizovanu kroz četiri tematske celine“, rekla je za Radar komesarka postavke Ksenija Marinković.
Naši likovni umetnici su se predstavili delima čiji je naslov Otporne ekologije: Koegzistencija kao pregovaranje u savremenoj umetnosti Srbije„koja daje prepoznatljiv doprinos globalnim dijalozima o održivosti, miru i zajedničkoj budućnosti“. Selektori su bili dr Vladan Jeremić i Upravni odbor ULUS-a. Predstavljeni su radovi 19 umetnika: Zorana Dimovskog, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Nataše Kokić, Ane Marković, Jagode Mićović, Ivane Milev, Marine Milojević Roganović, Mihaela Milunovića, Zorana Naskovskog, Aleksandra Paunkovića, Jelene Paunković, Dimitrija Pecića, Ivana Petrovića, Julijane Protić, Milorada Stajčića, Nađe Stamenović,Jane Stojaković, Zorana Tairovića i Marije Zdravković.
Radovi su predstavljeni u opredeljenom delu paviljona za našu delegaciju, na 1.200 metara kvadratnih, što je posebna čast. Prvi put je organizovana i konferencija s okruglim stolom, na kojoj smo se predstavili kao posebna delegacija
Marija Ćirić
Bila su tri kruga izbora i, nažalost, radikalni radovi Bojana Radojčića i Stefana Lukića nisu prošli kinesku selekciju, napominje Vladan Jeremić. „Ova tema ispituje kako umetnici iz Srbije redefinišu koegzistenciju kroz prizmu otpora i istorijskog kontinuiteta. Selekcija je realizovana u tri faze, gde je konačni izbor izvršio organizator Bijenala. Radovi su predstavljeni u opredeljenom delu paviljona za našu delegaciju, na 1.200 metara kvadratnih, što je posebna čast. Prvi put je organizovana i konferencija s okruglim stolom, na kojoj smo se predstavili kao posebna delegacija. To je dalo dodatnu težinu samom učešću i omogućilo da se, pored izložbenog programa, ostvari i direktan profesionalni dijalog u širem međunarodnom okviru“, istakla je Marija Ćirić, predsednica Upravnog odbora ULUS-a, i dodala da ova tema istražuje kako umetnici usred društvenih pukotina, navigiraju između čoveka, prirode i tehnologije: „U svojim radovima oni ne pristupaju prirodi koristeći je kao pasivnu pozadinu, nego je prikazuju kao aktivnog činioca u dijalogu s društvenim pamćenjem. Sintetišući složeni odnos sa zemljom gde se trauma i regeneracija prepliću, izložba akcentuje otpornost kao neprekidnu, dinamičnu praksu. Koncepcija je usklađena s podtemama Bijenala a to je rast – ekološko delovanje, kaljenje– istorijski aspekt i harmonija – relacioni balans.“
Prezentacije umetničkih dela na manifestacijama međunarodnog karaktera izrazito su važne jer umetnicima omogućavaju da naprave konkretan korak u svom profesionalnom razvoju, napominje Ćirić: „I za ULUS ova vrsta nastupa ima poseban značaj jer pruža priliku da se rad članova predstavi kao deo organizovane i kontinuirane izlagačke prakse. Istovremeno, naše Udruženje na taj način jača svoju ulogu kao profesionalne platforme koja podržava savremene umetničke prakse i omogućava svojim članovima prisustvo na međunarodnoj sceni.“
Ovogodišnje Bijenale u Pekingu otvorilo je novo poglavlje za ULUS koji postoji već 106 godina.
„Svi su bili izdvojeni na jednom mestu, a mi smo bili posebno prezentovani. Kinezi su nas tako podigli na poseban nivo, koji niko od nas nije očekivao. Kome god smo iz sveta rekli da postojimo već 106 godina, svi su bili zapanjeni kako to da nisu čuli za nas. To je i naša mala greška, jer da smo u nekoj drugoj zemlji, svi bi znali. Ali, mi smo ko rogovi u vreći, i sada se trudimo da razgovaramo u kom pravcu treba da idemo, bez obzira na različita mišljenja. Zato smo i uspeli da dođemo do ovog Bijenala, a sledeći korak je međunarodna saradnja koju smo ostvarili u Kini. Moja ideja je da napravimo Beogradsko bijenale, ali o tom – potom“, rekao je za naš list Dragan Siljanoski, član Upravnog odbora ULUS-a, koji trenutno ima oko 800 aktivnih, a ukupno oko 2.500 članova.
Kinezi su nas tako podigli na poseban nivo, koji niko od nas nije očekivao. Kome god smo iz sveta rekli da ULUS postoji već 106 godina, svi su bili zapanjeni kako to da nisu čuli za nas
Dragan Siljanoski
Marija Ćirić dodaje da su planovi ULUS-a usmereni ka razvoju stabilne i funkcionalne mreže umetnika: „To podrazumeva formiranje podružnica u različitim delovima zemlje, nastavak međunarodne saradnje i dalje umrežavanje sa srodnim organizacijama. Posebna pažnja posvećena je stvaranju uslova u kojima će se umetnici aktivnije uključivati u rad Udruženja i doprinositi većoj prisutnosti likovne delatnosti u javnom i profesionalnom prostoru.“
Vest o ovom događaju u tri rečenice može da se vidi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova RS, ali ne i na Ministarstvu kulture koje je bilo pokrovitelj ovog događaja. I bez toga, ova izložba pokazuje da domaća umetnička scena, uprkos nedostatku sistemske podrške i fragmentaciji, poseduje potencijal za ravnopravno međunarodno pozicioniranje. Način na koji će ovaj događaj biti upamćen ili zaboravljen više govori o kulturnoj samosvesti institucija nego o samim umetnicima.
