Pariz je ovog leta ponovo u centru svetske pažnje, ali ovoga puta ne zbog umetnosti, kulture, dobre kuhinje ili mode, već zbog sporta. Poslovično nikad zadovoljni Parižani, usled velikih promena u saobraćaju, ogromnog povećanja kontrola, te za ovu priliku povećanih cena svega i svačega, poprilično su ispraznili grad prepuštajući ga turistima i ljubiteljima olimpijskih igara. Početna skeptičnost prema igrama je ipak prerasla u entuzijazam, posebno nakon polemika koje je program svečanog otvaranja izazvao, jer ništa Francuzi ne vole više no da brane sopstveni identitet i posebnost kroz smele pristupe i promene pravila.
Tokom igara, organizovan je bogat umetnički i kulturni program, naravno, ali jedna izložba je posebno privukla pažnju, što zbog imena autora, što zbog same teme koja pokušava da baci jedan drugačiji pogled na profesionalni sport i njegovu prezentaciju. Reč je o instalaciji SECONDARY poznatog američkog umetnika Metjua Barnija u Fondaciji Kartije, koja je otvorena do kraja prve nedelje septembra. Fondacija Kartije je institucija koja se posvetila samostalnim izložbama najvećih imena u svetu savremene umetnosti, često s postavkama koje su specijalno pripremljene za taj prostor. Ovom izložbom Fondacija obeležava i trideset godina saradnje sa Metjuom Barnijem, od kada je koproducent filma Cremaster 4 (1994), dela kojim je on otpočeo svoj Cremaster ciklus koji će trajati osam godina, i koji će ga načiniti svetskom art zvezdom sa ogromnim uticajem.
Metju Barni je kao mladić bio izuzetno talentovan sportista, na ivici da se profesionalno posveti američkom fudbalu, ali je umetnička strana prevladala te su njegov život i karijera krenuli potpuno drugačijim pravcem. Ipak, od svojih umetničkih početaka on se referisao na to iskustvo, te je tako i nastala serija radova Drawing Restraint, počevši od 1987. godine, dok je Barni još uvek bio u umetničkoj školi. Tokom godina on je nastavio sa ovom serijom (neki od radova su prikazani i na izložbi), a specijalno za ovu priliku napravio je performans koji je i snimljen u prostorijama Fondacije – Drawing Restraint 27.
SECONDARY je instalacija u čijem je centru film nastao u umetnikovom studiju na Long Ajlendu, Njujork, 2023. godine. Inspiracija za rad je incident koji se desio na ragbi meču 12. avgusta 1978. godine između Okland Rajdersa i Nju Ingland Patriotsa. Tada je naime odbrambeni bek Rajdersa Džek Tejtum primio udarac od napadača Patriota Derila Stinglija nakon čega će ostati doživotno nepokretan. Ogroman interes medija, koji su unedogled reemitovali ovaj događaj, otpočeo je polemiku o pravilima u sportu, posebno u američkom fudbalu, koja i danas traje. Ovaj događaj je postao mitski jer je Stingli odbio da se izvini, tvrdeći da je postupao samo po pravilima igre. Sve to je inspirisalo Barnija da krene u svoje istraživanje o povezanosti nasilja i spektakla, kako u sportu, tako i u kulturi uopšte.
Video-instalacija se odvija na stilizovanom sportskom terenu i bavi se rekonstrukcijom svakog elementa ovog događaja, od pripreme sportista, preko rituala pre meča pa do trenutka sudara dvojice igrača. Formalna nit vodilja je pokret, od onog baletskog, koreografski kodifiranog pokreta pa do parkura, fudbalskih tehnika, te krampa i brejkdensa. Ono što umetnika zanima je taj momenat nasilja koji je imanentan svakom sportu, najpre simboličkog nasilja, ali i onog stvarnog, koje se često događa na terenu. Nasilje prema protivniku, ali isto tako i nasilja prema sopstvenom telu koje se dovodi do granica izdržljivosti i samopovređivanja. Sve to na neki način predstavlja ogledalo naše civilizacije, ta opsednutost spektaklom i nasiljem koje ulazi u svaku poru naših aktivnosti.
Kao dopuna ovoj instalaciji stoji skulptura od terakote, koja predstavlja veliku spravu za vežbanje s tegovima. Njena forma podseća na kavez u koji sami sebe zatvaramo težeći perfekciji
SECONDARY prati još jedan narativ koji je mnogo više referentan na dosadašnje radove umetnika, posebno one u skulpturi. Svaki od izvođača je vezan za jedan element – metal, aluminijum, terakotu, tečnu plastiku – koji simbolično predstavljaju snagu, elastičnost, krhkost i nepostojanost sećanja. Posebno je zanimljivo i u skladu s generalnom temom koju umetnik istražuje što su izvođači (sam umetnik učestvuje) stariji muškarci, s telima gde je delovanje godina vidljivo.
Kao dopuna ovoj instalaciji stoji skulptura od terakote, koja predstavlja veliku spravu za vežbanje s tegovima. Njena forma podseća na kavez u koji sami sebe zatvaramo težeći perfekciji, prevazilaženju svojih mogućnosti, a njena krhkost podvlači uzaludnost tih nastojanja.
Drawing Restraint 27 je performans koji je svoju premijeru imao na početku izložbe, a koji je sad sastavni deo serije koja traje od 1987. godine. Tu je jedan od izvođača (Rafael Ksavijer) vezan za elastični konopac koji se koristi prilikom treninga. U rukama nosi tegove izrađene od terakote i bacajući se na zidove velike podrumske prostorije ostavlja tragove na njemu. Sve izgleda kao neki surovi baletski performans koji dovodi do fizičke ekstaze izvođača, a tragovi na zidovima ostaju kao svedočanstvo tog napora.
Veliki povratak na scenu značajnog umetnika i izložba koja baca drugačije svetlo na sport u vreme dok ga čitava planeta proslavlja. Vredi videti.
