Prošle godine u bioskope stigao je film Konkava Edvarda Bergera s Rejf Fajsnom, Stenli Tučijem i Izabelom Roselini. Posle Uskrsa film je aktuelizovan odlaskom Pape Franciska, “Če Gevare” modernog katoličanstva. Do sada se retko ko seća filma Imamo papu Nanija Moretija koji je, levičar po opredeljenju a na svoj način, zavirio iza vatikanskih zidova. Korekcija: filma se seća vodeći italijanski distributer Fandango koji najavljuje redistribuciju filma i nudi ga na Marketu Festivala u Kanu.
Severozapadno od Rima na obali Mediterana, pripremana u Parizu, dešava se svake godine specifična “konklava” – Međunarodni filmski festival u Kanu, koji vode posvećenici filma, zavetovani u svetost pokretnih slika. Filmski monasi, reklo bi se bezgrešni. Međutim, kako vreme odmiče, od prvog izdanja ovog festivala do ovogodišnjeg 78, pravila igre su menjana – usavršavana i ponekad prinudno promenjena. Festival je rođen kao sredstvo za iznalaženje pravog puta koji film treba da prođe od proizvodnje do bioskopskih gledalaca – da ga gledaju u mračnoj dvorani na srebrnom ekranu. Onda, kada je održan prvi festival u prisustvu braće Limijer, nisu postojali ni televizija, ni platfome, ni VoD, niti HBO, Netfliks, Amazon, Epl… ni veštačka inteligencija! Kanski festival prilagođavao je svoj profil, postupajući kao da uvodeći novine ulazi u “brak iz ljubavi”, da bi na kraju dana bilo jasno da je u pitanju “brak iz računa”. Nije bilo moguće ignorisati nove medije i nova pravila igre, ni miris para. Danas je legitimno pitanje “ko programira Kanski, a i sve druge festivale?”
Tjeri Fremo, direktor Festivala, izjavio je da je tokom predstavljanja programa neko uporno slao SMS poruke sa tekstom “A ja?” Verovatno Spajk Li
Programiraju ih monasi filma, filmski diplomate, finansijeri, marketinške agencije, političke grupacije. U tom ansamblu, Festival u Kanu izdvaja se po neprikosnovenosti, beskompromisnosti, opredeljenju za detekciju novog i onoga što će od majskog praznika na Kroazeti biti dominantna ili sveprisutna linija izraza u svetskom filmu.
Iris Knobloh, predsednica Festivala, 10. aprila na svečanosi lansiranja “prvog pramena belog dima” iz kanske festivalske kapele, najavu osamdeset posto izabranih filmova za zvaničnu selekciju, Izvestan pogled, Kanske premijere i počasne projekcije izjavila je „Filmski festival u Kanu je u dijalogu sa svetom, otelotvorujući Francusku koja je smela, radoznala i otvorena. U vreme kada iskušenje da se zatvorimo u sebe nikada nije bilo tako veliko, ova poruka otvorenosti i nade je fundamentalna. Svesniji smo nego ikad uloge koju filmski festival u Kanu igra kroz svoj kulturni i medijski uticaj. Ova otvorenost prema drugima, prema različitosti, prema novom, sama je suština njegovog identiteta, njegove DNK.“
Druga emisija “belog dima” kanskog programa dogodila se 23. apila a poslednja, treća, tek nekoliko dana pred otvaranje Festivala 13. maja ove godine. Kanska konklava je bila veoma složena – festival je primio rekordan broj od 2.909 prijava. Ukupno, 68 odsto filmova režirali su muškarci, a 32 odsto žene. Filmovi šest rediteljki — uključujući dobitnicu Zlatne palme Žuliju Dikurno, Hajakavu Čie, Hafsu Hersi, Mašu Šilinski, Lin Ramzi i Karlu Simon takmičiće se za Zlatnu palmu. U prestižnom programu Izvestan pogled, specijalizovanom za otkrića i inovativnost, dve velike glumice predstaviće svoje rediteljske debije – Kristen Stjuart, koja je pre neku godinu, kada je Iris Knobloh debitovala na mestu predsedniice Kanskog festivala, bila prva među jednakima u festivalskom žiriju, ipak, za kapu viša od uglednih kolega sa značajnijim biofilmografijama i Skarlet Johanson, koja igra i u filmu Ves Andersona, a predstavlja svoj rediteljski prvenac.
Filmovi šest rediteljki — uključujući dobitnicu Zlatne palme Žuliju Dikurno, Hajakavu Čie, Hafsu Hersi, Mašu Šilinski, Lin Ramzi i Karlu Simon takmičiće se za Zlatnu palmu
Ravnoteža između sineasta ženskog i muškog pola ove godine u Kanu dobija i zvaničnu ilustraciju – plakat festivala urađen je u dve verzije – lice Anuk Eme koja grli Žan Luj Trentinjana u kadru filma Jedan čovek, jedna žena, Kloda Leluša i Žan Luj Trentinjan, koji je u prvom planu, okrenut kameri, kako grli Anuk Eme, u oblačiću francuske trobojke. Balans.
Glumice koje su iz šminkernice ušle u rediteljsku stolicu svakako će obeležiti defile crvenim tepihom i stepenicama “koje vode u nebo”, zajedno sa Robert de Nirom, kome će Festival uručiti Zatnu palmu za karijeru, i Tom Kruzu koji je kartu za Kan dobio još na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu.
Pored ravnoteže polova i različitosti, Kanski festival lansira nove filmove Džafar Panahija, Sergeja Loznice, Kirila Serebrenikova, Fatih Akina, koji se vraćaju u Kan uz velika očekivanja – sopstvena, kritike i publike. Takođe Joakim Trir, Diminik Mol, Ričard Linklejter, Kleber Mendonca Filio, posebno Spajk Li, koji je po objavi prvog dela progama izostavljen iz predstavljana Tjeri Fremoa, direktora Festivala, da bi nekoliko sati kasnije na svom profilu objavio da zabunom nije pročitano njegovo ime, čine čvrsto jezgro ovogodišneg Festivala u Kanu.
Fremo je izjavio da je tokom predstavljanja programa neko uporno slao SMS poruke sa tekstom “A ja?” Verovatno Spajk Li. Videćemo da li je taj nestašni gest opravdan.
